Духовно злато којим се небо купује

[Ignjatije]

РА Д

106.) Нек ти је главна сврха живота рад и трудољубље. Труди се да обогатиш себе добрим делима.

107.) Чувај се да не охладниш у љубави према Богу. Воли Господа Бога до краја живота твога и бићеш помилован.

108.) Јеси ли већ прегао да чиниш добра дела, не малакши нити се лењи, да не би у противном згрешио.

109 ) Душа, која се већ одала усамљеном животу, па се предаје млитавости и лењости бива сметлиште и буњиште свију страсти и нечистоте, као каква развалина ван вароши у коју се баца свакојака врста ђубрета.

110.) Ако си се доиста предао Богу, онда извршуј све Његове заповести и све што ти се наређује врши марљиво, да ништа не изостане. Јер ако будеш пропуштао ово или оно изостављао, неће ти се опростити пређашњи греси твоји. Ако се тврдо решиш да све извршујеш буди уверен да су сви пређашњи греси твоји већ опроштени.

111.) Непрестано мисли о заповестима Господњим и старај се да их извршујеш.

112.) Ако си почео неки посао па видиш да није по вољи Богу одмах га напусти.

113) Непрестано и искрено кај се за почињене погрешке своје.

114.) Угледај се на оне који су бољи од тезе, који љубе Бога од свега срца свог и чине добра дела. го их питај и од њих савета тражи. Од светских људи, који светски мисле И говоре само о земаљским стварима, уклањај се.

[Ignjatije]

О СМРТИ И СУДУ

115.) Сећај се свагда смртнога часа, изласка душе из тела, сећај се вечнога суда, па не ћеш никада грешити.

116.) Говори самом себи: "Може бити да не ћу преживети данашњи дан", па ће те то уздржати од грешења.

117.) Пази на себе, да не би био одбачен на ономе свету. Тешко небрижљивим, јер им се крај приближава и нема им ко помоћи.

118) Пре свега непрестано се моли Богу и благодари Му за све што се с тобом догађа.

119.) Моли се са сузама, да би се Бог сажалио на те и свукао "старога човека" са тебе.

120. Јеси ли рад да угодиш Богу, предај се Господу Исусу Христу и Он ће те избавити и заштитити.

Заволи труд, сиромаштво, путовање у света места и ћутање. Овако ћеш добити скромност, а она донеће ти опроштај грехова. Смерност - смирење - састоји се у овоме ; кад ко сматра себе за великога грешника ; кад мисли да ничега доброга код себе нема ; да није ни за шта; кад ћути ; кад није упоран ни пред ким нити упорно брани своје мишљење; кад се не поводи за својом вољом (није самовољан); кад гледа преда се и пред очима има смрт; кад се чува од пустих разговора ; кад старијем не одговара ; кад трпљиво увреде сноси и принуђује себе на трпељиво сношење свију непријатности у животу.

122.) Одбацимо од себе све што разнежује и задовољава трошно тело наше. Земаљски живот не прецењујмо. Да би могли живети у Богу.... презримо тело да душу спасемо.

123.) Заволи рад, он ће те заједно са постом, молитвом и бдењем избавити од сваке скрнавости. Јер телесни труд доноси чистоту срца.

124.) Заволи милосрђе; буди јак у вери; не пуштај у срце своје зле замисли, злобу и освету, већ га нагони да зло враћа добрим.

125.) Нека је страх Божји вазда пред нашим очима као и сећање смрти и презирање свега онога, што је за душу убитачно.

126) Буди бодар, трезвен и чувај се лењости и нерада.

127.) Све светско удаљуј од себе, у противном оно ће тебе удаљити од Бога.

[Ignjatije]

О ТРПЉЕЊУ

128.) Ма шта предузимао да радиш ради с трпљењем па ће ти Бог помоћи у свему, ма шта се десило с тобом.

129.) Пази, не подај се тузи не буди малодушан.

130.) Буди расположен у свему ма шта чинио по вољи Божијој.

131.) Не јадикуј и не тугуј због рђавих мисли. које те нападају, јер те Господ неће заборавити, нарочито ако будеш те помисли, које те узнемирују, мушки одбијао. То ће ти уједно послужити у духовном напредовању твоме, у чему ће ти и благодат Божија помоћи.

132.) Храброст и јунаштво јесте непоколебљивост у истини и одбијање напада непријатељских. Ако им ти не устукнеш, они ће устукнути и не ће ти више досађивати.

133.) И дању и ноћу сећај се грехова својих и оплакуј их.

134.) Нека ти је лице вазда тужна изгледа, да би се у тебе уселио страх Божји.

135.) Не сматрај себе да што вредиш.

136.) Заволи смерност, она ће ти све грехе покрити.

137.) Буди понизан кроз све дане живота твога.

138) Онога, који је слабији од тебе у добрим делима, сматрај за себи равна, а онога који је теби раван сматрај за много већега од себе.

139.) Не завиди ономе, који у добру напреднији од тебе. Прекрасно би било, кад би ти све људе сматрао за веће и боље од себе. Тада би сам Бог био с тобом.

140.) Не дружи се с гордељивцем, већ са кротким и благим.

141.) Буди у свему скроман: у покрету тела, у говору, у оделу, у седењу, у устајању, у соби својој, у свему, пред сваким и свачим.

14.) Ако те почну хвалити за твоја добра де ла, не радуј се томе и не наслађуј. Скривај своја добра дела што више можеш. Не допуштај коме да их износи и у опште потруди се да те људи не хвале.

143.) Ако би те ко невина укорео за какав грех кога ти ниси учинио, не љути се, већ се смири, а Бог ће те за то наградити.

144.) Навикни језик твој да говори: опрости ми,па ће се у теби уселити кротост и смерност,

145.) Ако би те ко чак и увредио говори му: опрости ми брате, јер оваква смерност разрушава све замке ђавоље.

146.) Воли рад. Свима и свакоме буди покоран. Уста нек су ти стрпљива, па ћеш постати кротак. Кротост и смерност привући ће на те опроштај свих твојих грехова.

[Ignjatije]

БОРБА СА ГРЕХОМ, МИСЛИМА И ПОЖУДАМА

147. Далеко гони од себе рђаве мисли предавајући се Богу а Он ће те покрити десницом својом.

148.) Не поверавај се свакој мисли својој. Ц 149.) Не обнављај у уму своме пређашње грехе своје да се не би повратили у тебе. Буди уверен да су ти они опроштени у то време када си се предао Богу и покајању.

150.) Престани чак и да мислиш а још мање да говориш о задовољству, о насладама, уживању и раскоши којима си се некада предавао. Чак и не говори: ја сам то и то чинио, јер ти таке мисли и речи могу створити препреке у духовном животу твоме.

151.) Ако си, док си у свету живео био пре дан каквој страсти то сваку помисао о њој одбаци, не сећај је се и не помињи је, да се она не би опет појавила и пакост ти учинила.

152.) Св. Јован Богослов скупља све пожуде људске у ово троје. "Телесна жеља, жеља очију и понос живота". ТЕЛЕСНА ЖЕЉА састоји се у томе: кад ко жели да напуни трбух свој разним јелима и у опште је прождрљив а последица овога свега је блудна страст. ЖЕЉА ОЧИЈУ је предмет материјалних блага, а ако ко њих стекне онда се јавља поноситост или се у срце увлаче нечисте представе. ПОНОС ЖИВОТА је љубав ка светској блиставој слави, којој се услед ма каквих одлика својих радо предајемо и у њој уживамо.

153.) Чувај се гњева и телесних пожуда као и осталих грешних жеља и мисли.

154.) Ако те нападне гњев одмах га гони даље од себе, па ћеш се радовати кроз цео живот свој.

155.) Буди паметан па уста оних који рђаво о теби говоре затварај ћутањем.

156.) Не гневи се и не буди злопамтило на онога који те је разљутио, јер може бити да си сам у томе крив.

157) Не ропћи и никога не вређај.

158.) Не враћај зло за зло ни увреду за увреду, јер тиме те Господ укроћава, видећи, да се ти сам не можеш да смириш.

159.) Благо ономе, који је кадар да отрпи удар не само по једноме, него и по другоме образу, по речи Господњој. Господ Исус Христос таквога никада неће напустити. Радуј се, због тога, кад на тебе наилазе невоље, туга, беда, узнемиреност, јер после њих долазе неописане. насладе у небеском царству.

160.) Не плаши се људског презирања и клеветања. Сваки ко побожно хоће да живи биће гоњен, клеветан и презиран.

[Ignjatije]

О ОСУЂИВАЊУ

161.) Ако си видео да је ма какав брат сагрешио не презри га, не гнушај га се и не осуђуј, у противном сам ћеш пасти у руке непријатеља твојих, јер благодат Божија напушта онога који друге осуђује и презире.

162.) Не прислушкуј када се о другоме рђаво говори.

163. Никога не осуђуј јер ћеш у противном тешко сагрешити и духовно са свим ћеш се срушити.

164.) Никога од смртних не осуђуј, па се Бог неће гнушати твојих молитава.

165.) Никоме и низашта не износи на очи ма какве недостатке његове и не укоравај га због слабости његових.

[Ignjatije]

БОРБА СА ХВАЛИСАЊЕМ И ВИСОКОУМЉЕМ

166.) Када дајеш милостињу не причај о томе, не хвали се и не разглашуј.

167.) Ако си се предао духовном животу (постом и молитвом) не поноси се тиме, нити коме причај.

168.) О добром делу, које си намеран учинити, никоме у напред не говори, но изврши га најпре.

169.) Када како добро дело учиниш не поноси се тиме и не говори ни самом себи: ја сам то и то учинио. Јер ако овако будеш чинио изгледаћеш и самом себи малоуман и смешан и покушаваш да сам себи даш хвалу за твоје добро дело а не чекаш да ти хвала дође од Бога.

170.) Не буди славољубив и у срцу свом не задржавај самохвалисање, говорећи: ја сам то и то учинио, у томе и у томе бољи сам од других. Такве мисли дишу охолошћу, поноситошћу, гордошћу, а ко је овима испуњен, тај је постао обиталиште сатане - нечистих духова.

[Ignjatije]

ПРОТИВ ЛИЦЕМЕРСТВА.

171.) Не остављај вољу Божју ради испуњења воље људске и не нарушавај Божје заповести из уважења према пријатељству људском.

172.) Не буди лицемеран, дволичан, подао, лукав а још мање лажљивац.

173.) Старај се да будеш праведан не само пред људима но и сам у себи буди мудар, кротак, трпљив, ревностан, човекољубив и добродушан.

[Ignjatije]

ПРОТИВ ГОРДОСТИ.

174.) Ма каквих и коликих добрих дела имао не горди се, не хвали се и не поноси се.

175.) Презри гордост. Сматрај да су сви људи бољи од тебе.

176.) Нема већег безбожништва и неваљалства, него чинити зло другоме, уцвелити га и уздизати се над другим.

177.) Не сматрај себе за мудра, иначе ће твоја душа постати гордељива и пасти у руке непријатеља твојих. Не сматрај се5е за великога зналца и мудра и не говори: ја све то знам, што ми ти причаш ; мене не треба нико да учи, знам како ћу све сам да урадим, јер ако овако говориш пропашће сав труд твој.

[Ignjatije]

Закључак

"Ко се не буде држао свега овога што је прописано прогњевиће Бога. Ја, Антоније, сушту ти истину говорим, према томе саслушај ове моје речи, стави их у срце и знај, да те с тим заповестима предајем творцу. Ако сачуваш ове за повести и по њима се будеш управљао, веруј ми, да ћеш ликовати са анђелима а ђавола победићеш тешком тугом. Извршуј ове заповести, па ће Бог бити с тобом а анђели ће те пратити кроз цео живот твој. Душа ће ти се испунити мирисом светих и светлошћу праведних засијаће лице твоје, па ћеш постати светилиште Бога као и свих светих и срешћеш, најзад, Господа пун весеља и радости и чућеш онај глас: " Слуго добри и верни." (Матеј 25-21.)

Не одступај ни од једног од ових упутства и Господ Исус упокојиће те и довршити дело коме си ти приступио.

Сваке ноћи натапај сузама постељу своју и смиравај се пред Христом Господом, да изглади грехе твоје и да ти да помоћ за вршење добрих дела и дарује ти у наслеђе царство своје вечно. Њему нека је хвала, част и слава и поклоњење са свеблагим Оцем и Светим Духом кроз све векове. Амин.