Духовно злато којим се небо купује

[Ignjatije]

Свети Агатон

У број великих монаха, чувених подвижника египатских припадао је и отац Агатон. Он се нарочито одликовао смирењем и трпљењем.

Једном приликом дођоше му у посету неколико браће да дознају, да ли је он заиста смирен и трпљив као што о њему други говораху. Због тога подвргоше га искушавању овако: Оче Агатоне, ми смо чули да си ти горд, поносит, да презиреш друге и да си блудник? Тако је, на жалост, рече Агатон.

Браћа: Чули смо да радо оговараш друге?

Агатон: Признајем на себи све те пороке и не могу се ничим оправдати". При овим речима он ничице паде пред ноге њихове с речима: "Молим вас, браћо моја, молите се Господу Исусу Христу за мене оптерећеног небројеним гресима, да би ми их Господ преблаги опростио. [1])

Браћа: Оче, Агатоне, чули смо да си ти јеретик ?

Агатон живо: "То не. Ја нисам јеретик. Тај грех веома је мрзак мојој души".

Тада му се браћа поклонише до земље и рекоше: "Оче, молимо те кажи нам, зашто се ти ни мало не збуни и не узнемири за оне страшне пороке и грехе а при речи "јеретик" сав си се узбунио и одбио си то од себе"?

Агатон: Прва окривљавања да сам грешан примио сам да смиравам самога себе а у једно исто време да ви имате о мени мишљења као о грешнику. Међутим окривљивање да сам јеретик, не могох примити на се за то што је јерес - отуђење од Бога. Јеретик се одлучује од живога и истинитог Бога и ставља се у друштво ђавола. А ја никако не волим да будем одлучен од Господа мога.

Причају о оцу Агатону да је тежио да испуни сваку заповест Божију, па чак и најмање.

Кад је имао госте сам својим рукама постављао је трпезу, јер је био испуњен љубављу према Богу и ближњему.

Колика је била његова љубав према ближњима види се из овога догађаја: Идући једном у варош, да прода свој ручни дрводељски рад, наиђе на једног преболнога странца, на кога нико не обраћаше пажњу. Старац се задржа код њега. Новцем од продатих ствари купи му стан а остатак новца употреби на потребе болесникове. Он ту пробави четири месеца док странац потпуно не оздрави. Тек тада врати се својој ћелији.

Ниједан духован и побожан човек не сме себи ништа допустити ни учинити у чему би га савест укоревала.

Без испуњавања заповести Божијих ни мало се не може успевати у духовном животу.

Старао сам се, вели Агатон, да никада не заспим са љутњом на срцу ма на кога било, нити да заспим са нерасположењем ни љутњом противу мене.

Причали су о оцу Агатону, да је три године носио камен у устима да би се научио ћутању.

Човек треба да се тако непрестано понаша као да стоји пред Судом Божијим.

Ако би ко чак и мртве васкрсавао а међутим влада њиме страст гњева такав је туђин према Богу.

" Ако приметим да ме мој најмилији друг или пријатељ или сродник навлачи на грех, ја одмах прекидам са њим свако пријатељство". (Јединствена поука, јер многи су и душевно и телесно пропали и пропадају што се поводе за другима због тога што неће да му се замере па ма шта он захтевао. Од рђавог друга који те на зло наводи бежи као од живе ватре.)

Једном приликом ишао је Агатон и његови ученици путем, па наиђоше на руковет пасуља. Један од ученика, видећи то, упита Агатона: "Ако благословиш ја ћу ово да узмем". Старац га зачуђено погледа па га упита, а јеси ли ти то оставио? "Нисам" одговори ученик. "Па кад ниси како можеш узети оно што ти сам ниси оставио?"

Упитали оца Агатона: "Шта је корисније за испосника телесни труд или духовни"? Старац одговори: "Испосник се може поредити са дрветом: телесни труд је лишће, а духовни труд је плод. Св Писмо вели; "Свако дрво које не рађа добра рода сече се и у огањ баца". (Матеј 3 10.) Из овога излази да је за испосника а и за свакога духовника потребно тећи плод - имати духовни труд. Али као што је дрвету потребно лишће тако је и нама потребан телесни напор и рад. Али ако се човек само на њему задржи он постаје дрво без плода.

Браћа упиташе оца Агатона: "Од свих подвига и напора, који је најтежи ?" - "Ја мислим да је најтежи и најмучнији подвиг молитва. Кад се човек реши да се Богу помоли тада ђаволи са свих страна навале на њега, јео је молитва најопасније оружје против њих. Сваки други напор духовни има неку олакшицу а молитва је до последњег издисаја сједињена са напором.

Брат рече оцу Агатону: "Мени је дана заповест таква која је везана са тугом: желим да је извршим а међутим борим се против туге". Старац одговори: "Кад би ти имао љубави ти би и заповест извршио и тугу победио".

Када је отац Агатон био на самрти три дана лежао је без покрета, отворених очију управљених на једно место. Најзад га браћа гурнуше мало рекавши: "Оче, где си ти?" Он одговори: "Стојим пред судом Божијим". - А зар се и ти плашиш упиташе га они? - Истина, ја сам се из све снаге старао да извршим заповести Божије, али ја сам човек па не знам да ли су моја дела Богу угодна" рече он.

"Зар се ти ниси уверио да су твоја дела Богу угодна?" упиташе га опет браћа. На то св. Агатон рече: "Мени је немогуће да се уверим о томе док не изиђем на суд пред Бога, јер друго је суд Божији а друго човечији". Браћа хтедоше још нешто да га упитају, али их он замоли: "Љубазно вас молим не говорите више са мном јер сам заузет". Рекавши ово он радосно издахну.

Једанпут отац Агатон пође у град да прода оно што је у ћелији израдио. На путу виде човека узетог који је лежао. Узети га упита куда иде на што му св. Агатон одговори да иде у град на пијац. Узети га тада замоли да га понесе у град. Св. Агатон натовари га на леђа и однесе у град. Узети замоли да буде онде где св. Агатон буде продавао своје израђевине. Када св. Агатон продаде једну ствар узети га упита пошто је продао. Кад му старац одговори узети га замоли да му купи један хлеб. Кад старац продаде другу ствар, узети га опет упита пошто је продао и замоли да му купи још хлеба. Старац му купи. Кад је старац распродао све и хтео отићи узети га поново замоли да га однесе на оно место одакле га је и понео. Агатон га однесе. Тада узети рече: "Благословен си Агатоне од Господа на небесима и на земљи". Старац поново погледа на узетога али никога не беше ту. То је био анђео Божији.

[Ignjatije]

Општи задаци за испоснички живот

Уздржљивост језика је: не говорити много и излишно, не оговарати, не опадати ; не вређати ; не клети и не проклињати. не говорити празне речи, не клеветати један другога, не откривати тајне, не занимати се оним што није наше.

Уздржљивост слуха је: пазити на себе, не прислушкивати, већ што чуо не чуо, не узбуђивати се празним говорима, лармом, шумом.

Уздржљивост очију је: владати собом у гледању, не посматрати оно што је пријатно за око а у исто време грешно саблажњиво и незгодно.

Уздржавати се од раздражења је: савлађивати гњев и владати собом при непријатностима.

Уздржљивост ка слави је: не мислити и не тражити слављења и части, не гордити се, не пућити се и не мислити о себи високо.

Уздржљивост мисли је: уништавати рђаве мисли страхом Божјим, не подавати се мисли која ласка и узбуђује и не наслађивати се њоме.

Уздржљивост у храни је: не желети и не тражити многих слатких и скупоцених јела, не јести у не време, не подавати се прождрљивости ни халапљивости при једењу.

Уздржавање од пића је: не употребљавати прекомерно не само вина него и воде, не тражити задовољства у пићу у опште, не пити вина без нужде.

Уздржање од порочних сласти је: не повлађивати узбуђењу похотљивости, не склањати се на срамне мисли, не извршавати вољу тела но сузбијати страсти страхом Божјим.

Свети оци по 40 и по 50 година нису мењали своје правило које се тицало хране, пића, говора, спавања на голој земљи, смерности, кротости, вере и љубави, сиромаштва, непрекидне молитве с плачем и скрушеношћу. Таким начином очистили су себе, па се за то и сам Бог уселио у њих и прославио се кроз њих.

Ако ко не очисти себе од сваког ђаволског недела, нечистих мисли, порочних жеља, гњева, раздражења, зависти, гордости, таштине, мржње, свађе, ината, осуђивања, брбљивости, од свега онога што је Богу мрско онда се Бог неће уселити у њега. Зато се потрудимо и очистимо себе од сваке нечистоте.

Ако хоћеш да знаш шта је у теби, у срцу твом, онда пази: Ако волимо да нас хвале онда је то знак да смо сујетни: ако волимо укусна јела, онда смо прождрљиви; ако нас мрзи да радимо онда смо лењиви; Ко је користољубив, грамжљив, тај не љуби Христа ; ко је завидљив значи да нема љубави у њему; ко са задовољством осуђује друге значи да је пун мржње и злобе, Тако се испољава невидљива душа по телесном делању.

Али најјаче испољава језик оно што срце воли ; кроз уста испољавају се тајне срца човекова, Када су уста отворена и немају стражара тада из њих излазе речи без разбора, не бирају се, те исти избацује из себе што му је на срцу. За то ако хоћеш да дознаш и своје и туђе мисли које од срца произлазе, обрати пажњу на уста ; од њих ћеш сазнати чиме је заузето срце да ли земаљским или небеским - духовним - стварима и да ли тежи задовољству или уздржању, течењу земаљских блага или добровољној сиромаштини, смирењу или гордости, љубави или мржњи. Оно што из срца излази кроз уста пролази. Чиме је заузет језик тиме је и срце испуњено. По језику можемо знати да ли срце дотичнога човека више Христа љуби или што друго овога вијека.

Наша душа је по природи добра но она се преобраћа у злу по својој слободној вољи. Страсти су неприродне, но оне се уплету и развијају у души по својој злој навици, те постану код неких друга природа, природа је ропство а навика самовољство које и уплеће у нашу природу, добре или рђаве нарави, које и какве хоће. Природа наша је земља, коју ми обрађујемо, а слободна воља земљоделац, а Божански пак списи саветници и учитељи, који нас уче какве рђаве страсти и навике треба удаљавати од себе или их искорењивати а какве добре треба развијати.

Ради чега си се одрекао света ако још тражиш светска уживања? Ти си позван у борбу зар оћеш без оружја да изиђеш у борбу са непријатељем и у место да се бориш ти се сну предајеш, у место да тугујеш и плачеш ти се смејеш, у место да волиш а ти мрзиш брата свога. Ти си позван да се покораваш а међутим свађаш се; позван си да наследиш царство Божије а ти се мислиш о земаљском; у место смерности и кротости показујеш се охол и горд.

Ми смо, браћо, духовни трговци слични земаљским трговцима. Трговац свакога дана своди рачун о примању и издавању - о добитку и губитку, па ако је имао губитка труди се да га покрије добитком. Тако и ти, мили брате мој, труди се па сваке вечери промисли о резултату твога дневног рада. Увече уђи у храм срца свога, претреси, прорачунај и упитај себе самога: "Шта си прошлог дана мислио, шта говорио и шта радио. Да ли ниси просуо празних, бескорисних речи? Да ли си залудничио, и био немаран према молитви и послу? Да ли ниси чиме ближњега огорчио? Да ли ниси кога осудио? Да ли ти се ум у цркви при певању псалама или других песама и молитава није заносио о светским стварима? Да ли се у теби нису порађале страсне, порочне жеље телесне и да ли се ниси њима наслађивао? Да ли нису тобом овладале земаљске бриге? Ако си ма у чему претрпео штету и савест те твоја буд зашто укорава, прибери се, укори и осуди самога себе за грехе, а никако никог другог заплачи, помоли се Богу и од Њега опроштај тражи,

Изјутра опет испитај себе: како си ноћ провео. Јеси ли се молио? Јеси ли коју сузу покајницу пролио из очију твојих? Лежећи у кревету да ли ниси маштао о чему што је страсно, грешно, сластољубиво а при том неваљало? Да ли ниси проспавао правило (одређено време молитве?) Да ли се ниси башкарио по постељи не хотећи да устанеш кад је време, излежавајући се то на ову то на ону страну, што од ђавола долази? Размисли и ако што нађеш да си неупутно учинио, покај се, помоли се Богу за опроштај и стражари над собом и срцем својим, да ти се опет што слично не догоди. Ако се овако потрудиш о себи постаћеш мио Богу, и себи ћеш стећи велики душевни капитал, који ће ти бити од велике користи.

Буди пажљив према себи да тобом не би овладала лењост, јер је она почетак душевне пропасти - погибије. - Угледај се на пчелу и удуби се у њену чудну тајну: како она с цветова збира своје производе.

Духован човек сличан је војнику који је пошао у битку па се оружа и набавља све што му је у рату потребно а у бици пази на себе да га непријатељ не изненади, да не би допао ропства. Тако и монах (а и сваки духовни човек) треба да је обазрив; да се не подаје лењости и нераду; да од себе одбија нечисте мисли (као што су: гордост и таштина, завист и осуђивање, прождрљивост, прекомерно спавање и очајање. Ако је монах вазда трезвеност, привлачи благодат Божију која га поучава како ће угодити Богу. Без благодатне помоћи срце не може имати снаге ни скрушености, а кад тога нема, онда је човек прави бедник, оскудева у врлинама и у њега се усељују мрске и нечисте мисли. Стога је човек дужан да призива благодат Божију која ће га просветлити. Човек треба да се старт да благодат Божија обитава у њему; она ће га уразумљивати, чувати и бити као нека ограда или оклоп, чувајући га од овога за будући живот.

Будимо трезвени и потрудимо се за ово кратко време. Већ се смркава, Скоро ће наградодавац (Бог) у слави доћи и сваком по делима дати. Будите пажљиви, да ко од вас после!успеха не би охладнио, олењио се и тако изгубио оно што га је очекивало од Спаситеља. Кад наступи крај живота он ће плодове својих трудова, слично земљоделцу, пренети на небо, где ће се и анђели њему радовати.

Онај, који разговара у храму за време богослужења, сличан је човеку који је почео разговор са царем па наједанпут прекида говор с царем и почне да говори са слугама његовим. Како би назвали таквог човека? Мало би било рећи - луд. За то опаметимо се мили моји, јер пред ким у храму стојимо !!! Као што анђели стојећи са великим страхом прослављају створитеља тако исто и ми у време богослужења треба са страхом да стојимо.

Три врсте умножавају зло а четврта не припада броју добрих. На име: кад су млађи непослушни; кад старци завиде успесима млађих; када се побожни поколебају у добру и бивају наклоњени на рђава дела, и ако настојатељ по незнању - глупости својој - мучи братију своју.

Три врсте дела умножавају добро а четврта мила је пред Господом и људима. На име: кад су браћа једнодушна у кротости и правди; када брат брата поучава страху Господњем; кад су млађи потчињени старијима као својим господарима; и када настојатељ воли браћу своју као себе самога и искрено се брине о спасењу душа њихових.

Кад видиш кога како тргује чим било реци себи самоме: "Овај човек желећи привременог блага, гле колико се труди да га добије! А ти, душо моја, заборављаш о ономе што је непролазно?" Ако видиш неке да се парниче реци самом себи: "Ови људи толико се свађају међу собом о ономе што је некорисно, а ти душо, толико си таланата дужна Богу а не стараш се да Ти он опрости дугове твоје". Ако видиш где ко зида кућу од цигала или блата, тада самоме себи кажи: " Ови људи граде кућу од земље и труде се брижљиво да доврше започети посао. Међутим, ти душо моја, занемарујеш вечне дворе". Ма шта у световном животу приметио, примени и замени духовним па ћеш уз припомоћ благодати Божије имати користи.

Препредени непријатељ - ђаво-разним начинима улио је свакоме од нас свој отров и свакојаким лукавством и препреденошћу подмеће ногу свакоме. Неко пости, али се појављује код њега мана такмичења, издизања самога себе над другим. Понеки опет уздржава се од срамних жеља али је везан таштином и гордошћу. Други се много моли али се ухватио у замку осуђивања туђих мана и погрешака. Неко опет чува себе од осуђивања али је осорљив, непокоран и препире се. По неки се уздржава од јела али је горд и надувен. Неко се одвећ дуго моли Богу али је раздражљив и гњевљив. По неки је у нечему већ успео, има добрих дела али се уздиже над онима који су немарнији од њега. Свакога је овим или оним грехом свезао сотона а мало је оних који би то увидели.

Ми се не боримо с људима које видимо но с опасним непријатељима које не видимо. За то су они који су немарни изложени великој опасности док победиоце очекује велика награда.

Ступајмо у борбу али вешто. Ако нас непријатељ гони на прождрљивост ухватимо се за пост; ако нападне похотљивост (телесна пожуда) употребимо уздржљивост, молитву и трпљење ; ако нас узбуђује на гнев наоружајмо се миром; ако нас води раздражењу ухватимо се за кротост, ако се нама приближи злоба, гонимо је љубављу; ако би се у нама појавила жеља части, славе, поноситости, узмимо нашу ништавност, смерност Господњу и кротост. Ако овако мудро поступамо непријатељ ће побећи од нас а благодат Божија закрилиће нас.

Буди обазрив да дани твоји не протекну у расејаности. Нека ти је свагда на уму мили Господ. Бори се храбро и брзо, јер ће изненада наступити дан када ће се творци наградити а лењивци вапити од муке. Гомилај добра дела докле је томе време. Очима само гледај корисно; а ушима слушај само истину; говори језиком оно што је добро ; иди ногама својим онамо где су немоћни а на срцу твоме нека је слика Господа твога.

По некога нападну различите страсти но он похита Богу на молитву, скрушено и од свег срца помоли Му се и Благодат Божија не оставља га без помоћи. Други је у нечему погрешио али не очајава. већ се каје и оплакује своје грехе уздише и не спава, пости и трпи невоље и овим оружјем спасава се као прави војник, јер зна да се за спасење ваља много трудити.

Ако се ко свом снагом стара да га ништа не може одвратити од молитве и других врлина, следуј му и ревнуј му. Ко се са чистим срцем, љубављу и сузама моли Богу тај посматра у уму своме самога Бога као у огледалу. А то неоцењиво благо достиже се сиромаштвом, патњама, тегобама и мучним животом. Узана врата и тесан пут воде у живот, рекао је Господ. (Матеј 7-14.)

Подражавај начину живота светих. Сваки од њих имао је поред осталих врлина и по неку нарочиту врлину. Неки је био необично смеран ; неки јак у вери; други у љубави према Богу и ближњима; неки се истицао дивним милосрђем; други трпљењем ; неки мирољубљем и дружељубљем ; неки трезвеношћу и расуђивањем ; други у пријатном опхођењу, благости и смерности ; неки се истакао опраштањем увреда, храброшћу и великодушношћу. Угледај се на одлике њихове, богоугодна дела и следуј им.

Потребно је да се непрестано молимо данас Господ избави од сатанских замки, јер рђаве мисли не само нападају нас кад смо у самоћи но чак и тада кад се скупљамо у дом Господњи. И тада чине те и на људска дела гледамо нечисто. Чак и до срамне помисли доводи нас стара змија - ђаво - којекаквим неваљалим мислима. Ђаво убацује и мешавину мисли да би се пало у расејаност да не може човек чистим умом посматрати пречисте тајне Спаситељеве. У осталом чувањем очију и садејством благодати Божије уздржљиви човек побеђује искушење сатанино. За то је потребно врло опрезно чувати срце своје и осећања, јер ми у овом животу водимо велику борбу а наш непријатељ је веома опасан, бесомучан и помаман.

Не треба бежати из борбе. Ко је у миру са страстима тај је већ продан у ропство сластима и драговољно плаћа данак своме мучитељу. Тај се не бори. Међутим, где је непријатељство ту је и борба, а где је борба тамо је и победа. Ако ко жели да се ослободи од ужаснога ропства он нека ступа у борбу са ђаволом. Светитељи су се удостојили небеских блага пошто су најпре издржали љуту борбу и победили. Ко хоће да се ослободи од ђаволске срамоте и спасе од робовања ђаволу тај нека се бори против њега. Колико ради себе самога толико и из љубави према Спаситељу своме, говорећи сотони: "Не слушам те ђаволе нећу више да служим твојим гордостима". Но у време борбе треба често подизати молбени вапај Богу да Он посрами непријатеља слугу својих.

Неко је од светих рекао: Мисли о добру да не би мислио о злу, јер ум не може бити залудан". Ради тога посветимо ум свој читању Све тог Писма, молитвама и добрим делима. Занимање сујетним мислима рађа и дела сујетна и ништавна, а занимање добрим мислима рађа и дела добра.

Макар и не било код тебе видних суза али нека буде срдачне скрушености, јер и међу сузама има разлике. Но блажен је онај који у души као у огледалу посматра Господа.

Ако желиш да постанеш "избрани Божији" буди смеран и покоран своме наставнику у Господу. Живот светих постао је светао и због послушности старијима. Исус Навин постао је наследник Мојсија због потпуне послушности. Самуило беше послушан свештенику Илији и удостоји се двогубе благодати свога учитеља. Сам Господ Исус проводио је живот свој у смерности и покорности. Ти си по својој вољи пошао добрим путем, држи се чврсто онога чега си се латио да би те Господ са смиренима и кроткима прославио у царству своме.

Два човека беху пошла у варош која беше удаљена око сат и по. Кад су прешли известан део пута наиђоше ванредно лепу шуму с поточићима кристалне воде и дивном околином. Један од тих путника прође то место и оде даље, а други се задржа, примамљен лепотом самога места. Нагледавши се хтеде кренути даље али сунце беше припекло а у шуми беше дивна хладовина те он оста и даље у лепој хладовини. У том изиђе из шуме велика звер дохвати путника и однесе у своје легало. Други путник који беше окретнији и паметнији и не беше га занела околина онога места стиже здраво у варош. Ова прича значи: Два човека су два лица која беху ступила на пут побожности и почеше живети добрим животом. Варош у коју су ишли је небеска варош - Јерусалим, а пут је живот на земљи. Дивна околина на коју наиђоше је лепота овога света. Онај ко се у околини дивне шуме није задржао значи човека побожног којега не задржава примамљивост живота на овоме свету, већ жури да достигне достојанства и почасти у Христа. Онај кога је примамила она дивотна околина означава оне који заборавише побожност и не старају се да добију оно што се не види на земљи, већ гледају да добију само оно што се види. Припека сунчана означава тегобу да се до добрих дела дође.

Чувај се и избегавај празне разговоре да не би пао у срамне мисли. У колико су добре речи корисне по душу у толико су по њу зле речи штетне које је могу развратити. (Зли разговоре кваре добре обичаје.)

Ако би ти се кад десило да видиш старе монахе, испоснике и духовне људе који су се проленили и не воде рачуна о своме животу, нипошто не иди њиховим путем, нити самога себе уздижи над њима да не би пао у гордост. Послушај онога који говори: "Пази на се" и брижљиво чувај душу своју.

Треба избегавати пусте, некорисне разговоре и не имати посла са онима који немају у себи страха Божијега, јер такви не говоре што је корисно ; ништа не чине ради Господа ; не говоре ни о добрим делима, ни о побожности, ни о чистоти. Њихова реч је смртна замка; њихов савет - бездан адски ; друговање са њима душевна погибија.

Чувај се да због славе људске или прождрљивости, пијанства или раскалаштва не изгубиш слободу стати пред Господа, јер све наведено подлеже ништавилу. Свака и свачија дела била добра или зла записују се.

Војници цара земаљскога проливају крв да би му угодили, а теби, да би угодио цару небеском, није потребно да проливаш крв већ само да победиш грех. Буди обазрив и трезвен, брате мој, и труди се. Бог је праведан и неће заборавити труда твога. "Бори се у доброј борби вере" да би одржавши победу могао да се беспрекорно поклониш цару славе.

Буди пажљив према самоме себи да се у срцу твоме не сакрије сотонска мисао или реч. Не повери се лукавој злој мисли и не мисли да ће оно што учиниш тајно, тајно и остати. "Не варајте се, Бог се не да ружити, јер шта човек посеје оно ће и пожњети.

Због чега надвлађује непријатељ, због чега се умножавају наше страсти? Да ли због непокорности наше? Када нас поучавају ми смо непажљиви. Када нас за наше погрешке карају и траже да се поправимо ми се одупиремо и не признајемо своје погрешке, Кријемо се од људи а према Богу смо небрижљиви. Ђаво нас учи и шапће да смо мудри, паметни и тутка нас да побеђујемо речима оне који желе и теже да нас поправе и због свега тога грех се умножава у нама не налазећи себи противника.

Почетак духовног кварења је смејање и разузданост. Када то у себи приметиш знај да си пао у дубину зла. За то се непрестано моли Богу да те избави од тога зла. Смејање и разузданост бацају у страсти не само младе него и старије. Разузданост је слична врућем ветру ; она уништава плодове духовног живота.

Почетак плача долази од познавања самога себе. Треба да плачемо и молимо Бога мислено, молећи Бога да нам опрости грехе и да нас од њих сачува до краја живота нашега. Плач поучава и чува ; он умива душу и чини да она постане чиста; он рађа невиност; одсеца похотљивост и утврђује врлине.

У колико се ко одриче воље своје и смирава се, у толико ће напредовати у добру. У колико се ко упорније држи воље своје, у толико ће већма себи нашкодити. За то, много је боље бити потчињен вољи Божјој, што робовати вољи својој.

Никада не буди љубопитљив према туђим гресима (шта је ко рекао или урадио?), да не би побожне мисли твоје биле растројене.

Старајући се за своје спасење будимо у исто време ближњима углед вере, трпљења, чистоте, послушности, смерности, страха Божијега и љубави. Љубав је најдрагоценије благо; старајмо се да она буде увек са нама.

Не дружи се са људима лакрдијашима с комедијашима и у опште са онима који све изврћу и свему се подсмевају, свакога исмевају и унижавају. Њихове речи су одвећ опаке за душу. Све чини и о свему мисли како ћеш задовољити Бога.

Божанском водом напајај душу своју да би процветала и плод правде донела.

Када је душа здрава тада и тело има снаге да издржи тешке трудове, но ако се душа изгубила у скверним, лажним, мислима тада ће се и тело заразити грехом и болешћу.

Ђаво свакодневно сплеће замке души, намећући јој зле мисли које су фино примамљиве и услађавају. Чувај их се као живе ватре. Чим се појави таква мисао онда је гони од себе молитвом, сузама, уздржљивошћу и бдењем.

Оне, који из побожности предузима тешке подвиге, молитве и пост строги, ђаво често наводи на грех те пропадају. Зато се држи смерности и скромности.

Прекрасна је молитва и пост али их подржава и милостиња, јер је речено: "Милости хоћу а не прилога". (Осија 6-6)

Не занемаруј црквена богослужења под изговором каквих послова, јер као што киша орошава семе, тако и црквена служба укрепљује душе у добру.

Будимо великодушни у ношењу терета, трудећи се да подигнемо пале и избавимо заробљене. Војник војника, друг друга не оставља на бојном пољу а куд и камо треба да полажемо душе за другове своје.

Буди пажљив у време молитве и чувај се расејаности. Када станеш на молитву пред Богом, стој пред Богом са страхом и дрхтањем. Све друге мисли изагнај тада из срца свога и одби од себе сваку мисао и бригу о ономе што је земаљско.

Потруди се у колико више можеш да што више читаш Св. Писмо јер ће оно скупљати мисли твоје које враг често разгони. Занимај се читањем које ће те научити како ћеш се сачувати од сотонских мрежа. Читањем Св. Писма, просветиће се и ум твој, познаћеш Бога и вољу његову.

Када почнеш читати Св. Писмо, не прекидај читање, јер ће сотона отпочети да шапуће: "Чекни мало, најпре то и то уради, па после ћеш продужити". Овакве су мисли од злога духа, јер се њему никако не допада да ко чита свете књиге.

А када што прочиташ побрини се да прочитано не остане без користи, већ га упамти и запиши у срце своје. Да би то лакше постигао задржавај се дуго на прочитано а читај са великом пажњом, чак и по два три пута треба прочитати стихове и удубити се у њихову садржину. Али не хвали се коме како си много прочитао. Да би ово постигао, најпре се овако помоли Богу; Господе Исусе Христе, отвори уши и очи срца мога да чујем и запамтим речи Твоје и извршим вољу Твоју. Отвори очи моје да бих видео чудеса закона твога. Молим те, Боже мој, просветли срце моје. Јер многи надајући се само на себе и своје знање тумачили су св. Писмо по своме разуму па су пали у заблуде и "када се грађаху мудри полудеше."

Молитва која се врши лагано, отегнуто, осетљиво с напрегнутим умом узлази на само небо.

[Ignjatije]

УСТАВ ИСПОСНИЧКОГ ЖИВОТА СВ. АНТОНИЈА ВЕЛИКОГ

"Предајем ова правила, каква је кроз моја уста изрекао Господ а за оне који желе живети под тешким теретом монашког усамљеничког живота.

[Ignjatije]

СПОЉЊИ ТОК И ПОРЕДАК УСАМЉЕНОГ ЖИВОТА

1.) Ко хоће да се спасе (који су се одрекли овога света) да не остаје у дому своме ни у оном граду у коме је грешио. Исто тако да не посећује родитеље своје и рођаке по телу, јер то је штетно по душу и уништавају се плодови монашког живота.

2.) Не повраћај се у град или село у коме си грешио.

3.) Не иди да видиш како твоји сродници живе нити им дозвољавај да долазе теби ради виђења.

4.) Духовни оци тврде да је пустиња најзгодније и најприкладније место за размишљање о смрти, а најподесније склониште од светских ствари које угађају телу.

5.) Ко живи усамљено, у ћутању и тишини, тај је спасен од три предмета који наводе човека на грех а то су: чуло вида, чуло слуха и говор, јер се њима срцу и души може нанети рана.

6.) Чувај се да те не обмане помисао, наглашавајући ти да је усамљеност место задовољства и пријатности.

7.) Удаљивши се ларме светске, усами се па ћеш бити странац - туђин - у овоме свету. Седење у ћелији биће ти исто тако као кад би се кренуо на страну у туђ свет.

8.) Кад куда изиђеш постарај се да се што пре вратиш у своју ћелију и предаш молитви.

9.) Кад пођеш куда на рад не задржавај се дуго, већ се што пре враћај у своју самоћу.

10.) Кад посетиш кога брата не задржавај се дуго у његовој ћелији.

[Ignjatije]

ЗАНИМАЊЕ У ЋЕЛИЈИ

11 ) Боравећи у својој ћелији придржавај се овога тројаког занимања; ручнога рада, читања псалтира и других св. списа и молитве.

[Ignjatije]

МОЛИТВА

12.) Моли се Богу у одређене часове и не пропуштај их да не би био одговоран за то.

13.) Свагда пре него што пођеш у цркву моли се Богу у својој ћелији.

14.) Пре и после опште молитве с браћом свагда се моли Богу у својој ћелији. Никада се не лењи да то чиниш.

15.) Почешће падај на колена и моли се Богу тако да те зло не постигне. [1])

16.) Кад се молиш не буди лењ, јер молитва лењивца није ништа друго до празне речи - дангуба.

17.) Када се молиш Богу и сећаш га се, буди према завету монаштва и значају одела твога као птица која лако и високо узлећ

[Ignjatije]

ЧИТАЊЕ

18') Буди приљежан у читању св. списа а особито Светог Писма ; оно ће одагнати од тебе све нечисте мисли.

19.) Ако са усрђем будеш читао поменуте списе и вршио заповести Божије, Божије милосрђе биће са тобом.

20.) Размишљај о делима Божјим.

21.) Монах који седи у својој ћелији затворених уста а Бога се не сећа, ли ш на разваљену кућу ван вароши у којој је свагда нечистоћа. (То јест: ћути устима док му ум блуди које куда; рђавим мислима попушта а срцем се заноси.) Све то није ништа друго него духовни шљам, ђубре, гадост,

[Ignjatije]

РУЧНИ РАД

22.) Тело треба савлађивати, потчињавати га себи и замарати га дугим трудом - радом.

23.) Одреди себи ма какав заморни посао у ћелији, па ће т и срце бити спокојно.

24.) Принуђуј себе на телесни труд, па ће се у тебе уселити страх Божији.

25.) Седећи у ћелији приони за ручни рад а при том име Господње да ти не силази са уста и ума твога. Моли се Богу у срцу свом и хвали га језиком својим, говорећи: "Господе мој, Исусе Христе, помилуј ме, помози ми, спаси ме или: хвалим те Господе Исусе Христе [1]

 

1. Код нас је мало монаха, који се баве ручним радом. Данас је ручни рад замењен економским пословима, но при свем том сваки у сваком послу може и треба да је Богу моли по упутству св. Антонија

[Ignjatije]

ХРАНА.

26.) У једно и исто време обедуј ради поткрепљења тела свога а не ради насладе.

27.) Буди задовољан са најпростијом и најјефтинијом храном.

28.) При једењу не буди лаком на јело и пиће да се у тебе не би повратили пређашњи грехови твоји.

29.) При обеду остани свагда мало гладан. . 30.) У среду и петак не разрешавај се од поста.

31.) На гозбе не жури се, а ако је могуће сасвим их избегавај.

32. Ако те позову на општу трпезу, једи умерено и благодари Богу и домаћину.

33) Вина не пиј више од три чаше осим какве тешке болести. (Монашке чаше у оно време биле су дрвене, уске а мало дугуљасте а при том умерене запремине.)

[Ignjatije]

САН

34.) Спавај мало и одмерено, па ће те анђели посетити.

35.) Кад си здрав не отпасуј се при легању.

36.) Кад легнеш не турај руке унутра (међу ноге) да не би не знајући грешио. (Најбоље је руке прекрсти.)

[Ignjatije]

ОДЕЛО

37.) Не облачи хаљину којом би се ти могао поносити и хвалити.

38.) Свему кретању твоме нека је главна одлика скромност.

39.) Више од онога што ти је потребно не теци.

40.) Сиромаштво монаха је умереност у свему или такво стање у коме си са малим задовољан.

41.) Више воли укоревање и грдњу него поштовање и част ; умор тела него одмор и недостатак погребних ствари него излишних.

[Ignjatije]

ЦРКВЕНО БОГОСЛУЖЕЊЕ

42.) Чим удари звоно (клепало) одмах устај и иди у цркву.

43.) Не остављај Богослужења, да ти се не догоди што неповољно и да не саблазниш кога.

44.) У цркви никако не говори.

45.) Кад си у цркви не мисли о светским стварима ни о томе, како ћеш уредити своје земаљске послове.

[Ignjatije]

УЗАЈАМНО ПОНАШАЊЕ

46.) Никакав посао не почињи, ма какав он био, док се не посаветујеш са старешином манастира.

47.) Пред старешином, у опште пред већима од себе не говори много.

48.) Савршенство подвига твога састоји се у послушности, и благо човеку, који од младости своје носи бреме Господње: служи Му и покорава се,

49.) С покорношћу и плачем моли оца твога да те научи ономе што још не знаш, па се нећеш постидети.

50.) Свагда се сећај онога, који те запаја добрим знањем - учењем и постарај се да од њега сазнаш животворне заповести, па ћеш благоуспешно проводити живот свој по вољи Господа, као што вели св. апостол Павле: "У овоме се поучавај, у овоме стој, да се напредак твој покаже у свему". (1. Тимот. 4,-15.)

51.) Ако си искрено сагнуо главу под бреме послушности, онда пажљиво слушај што се теби говори а потом свесно извршуј, оно што ти је заповеђено.

52.) Немој од самог духовног оца крити грех кога си учинио.

53.) Свакодневно учи се добрим врлинама од твојих старијих.

54.) Своје духовне очеве воли више него родитеље.

55.) С тога што се они старају за тебе ради Бога.

56.) Тако живи како би достигао до славе сабора светих и тиме обрадовао оце који су те духовно родили и васпитавали.

57.) Брини о томе да на сваки начин благослов стараца манастирских буде на теби.

58.) Не исповедај свима помисли своје, но само онима који могу лечити душу твоју.

59.) Свакоме не откривај мисли своје да не би саблазнио брата свога.

60.) Према свакоме буди пријатељски расположен, али нека ти сваки не буде саветник.

61.) Владај се тако како би те сви људи благосиљали.

62.) Ако те ко замоли да му што помогнеш у раду, ради с њим колико више можеш.

63.) Оне, са којима се дружиш најпре опробај испитај какви су и свима се не поверавај, јер је свет пун лукавства. Изабери себи једнога брата па се с њим дружи као са братом. А најбоље ће бити, ако се прилепиш уз Бога као син уз оца, јер су сви људи подложни греху и лако падају у лукавство.

64.) Ако си престао служити греху, онда имаш права говорити у име Господа, упућујући добру и спасењу, оне ради којих се хули име Божије. А како су они мртви и удаљени од живога Бога постарај се, да се најпре оставе неваљалих дела, да задобију вечну славу.

65.) Изобличуј и поправљај нештедимице своју духовну децу, јер ћеш у противном одговарати за њих на страшном суду Божијем.

66.) Карај не штедећи али само са страхом Божијим.

67.) Ако који брат дође теби и открије ти своје мисли пази и никоме их не причај, но се моли за себе и за њега, да Господ обојицу спасе.

68.) Ономе и не говори поуке ко их не прима.

69.) Не постављај другоме правило пре него што га ти сам на делу испуниш.

70.) Крајње је неучтиво, препоручивати другоме нешто чега се сам не држиш и не извршујеш, јер се туђим делима не можемо користити,

71.) Устајући јутром сваког дана побрини се за болне којих има међу вама.

72.) Нађи се болесницима на услузи, било да им воде донесеш, почистиш и проветриш собу.

принесеш хране или што друго.

73.) Све што ти је излишно подај болеснима.

74.) Ако те старешина одреди да послужиш болесницима, послужи их од свега срца, па ћеш тако добити двојаку награду од Бога: за послушност и за твоју братску љубав.

75.) Ако ти дође у посету какав брат у Христу, ма и у невреме. прими га радосно и Богу благодари да се на тебе не нађе увређен.

76.) Ако ти ма који брат дође у посету, смири се у свему пред њим, буди расположен у свему према њему ради Господа и чувај се мисли, као да си ти ма у чему бољи од њега.

77.) Изглед твог лица треба да је снужден - погружен, сем кад би дошла к теби браћа - путници.

78.) Буди учтив у свима поступцима твојим.

79.) У свему понашању твоме међу другима држи се као сиромашан: не поноси се кад с ким разговараш ни када певаш хвалу Богу. Када се нађеш у друштву, речи твоје нека су просте - а не пуне фраза - натегнуте као да хоћеш да се покажеш паметнији од осталих.

80.) Свим силама удаљавај се од људи који оскудевају у разуму и у савету.

81.) Ако волиш миран и спокојан живот, онда не улази у круг људи који се брину само о сујетним ништавним стварима. Ако се случајно нађеш у друштву таквих, држи себе тако као да те и нема међу њима. Буди обазрив, хладнокрван и не мешај се у њихове послове и бриге.

[Ignjatije]

РАЗГОВОР У ОПШТЕ

82.) Кад си у својој ћелији ћути, осим кад вршиш правило молитве типиком-уставом одређено.

83.) Уздржавај језик свој од оговарања, карања, клеветања, грдње, псовке, осуђивања и свих злих и празних речи и шала.

84.) Не говори много да се у противном не би удаљио Дух Божији од тебе.

85.) Велико дело је бити ћутљив, угледајући се тиме на самога Господа, који је ћутао пред Иродом без обзира на његово звање.

86.) Када се састанеш са друговима и пријатељима, односно лицима која су твојих погледа на православну веру, ти више слушај и пази шта буду говорили а буди готов да испуниш шта се од тебе буде захтевало што је у сагласности са законом Божијим, То ће бити за тебе много боље, него да се и сам уплићеш у разговор.

87.) Кад посетиш кога, имај страха Божијега у срцу своме и чувај уста своја да би се спокојан вратио ћелији (кући) својој.

88.) Паметан и мудар човек добро зна како ће собом владати, те према томе не хита у говору, но добро одмери када треба говорити а када слушати. Напротив, човек глуп не пази на оно што ће рећи и незауздава језика свога.

89.) Кад си међу браћом не говори сувише, а кад их будеш што питао, чини то скромно и у кратко.

90.) Речи твоје нека су љупке, благе и поучне. Знај: говором се човек слави или срами, подиже или понижава.

91.) Не говори раздражљиво него да буду речи твоје обучене у мудрост и у разум као и кретање твоје. Нека су ти углед мудри оцеви наши, чије речи беху пуне мудрости и разума исто

што и кретање њихово.

92.) Језик твој нека је потчињен разуму, јер речи противне разуму исто су што и бодљикави шиљци и игле.

93.) Клони се лажи, иначе ће одагнати она од тебе страх Божији.

94.) Уста твоја нека говоре само истину.

95.) Презири празне и пусте разговоре о свему што је светско.

96.) Уздржавај се што више можеш од шале и смешних забавних речи.

97.) Не вичи и не говори сувише јако и брзо, јер је писано: "Ко много говори може погрешити. (Књига проповедника 10,14).

98.) Не буди упоран и не наваљуј да се твоје речи непроменљиво приме, да не би у противном тобом овладало нерасположење према дотичном лицу.

99.) Не куни се и не заклињи се ни у истинитој а камо ли у сумњивој ствари или послу.

[Ignjatije]

У ОТСУСТВУ

100.) Ако мораш ићи у варош не иди сам.

101.) Кад идеш негде читај псалме и молитве које знаш на памет и размишљај.

102.) Идући путем не окрећи се десно и лево, а у месту где путујеш не братими се ни с ким.

103. У гомилу светских људи не иди, не мешај се, али се и фарисеја чувај, који су све чинили само да се истакну.

104. Од жене буди даље и она од тебе. Не дозволи јој да у твоју собу уђе, јер за њом иде бура мисли

105.) У манастирским гостионицама не седи дуго.