ЖРУ ДИВАН- Од Јасеновца до Венецуеле (уживо у четвртак 13. децембра 20012 у 21:00)

[Guest - . . .-]

Драги пријатељи,

 

Особита ми је част да најавим нови ЖРУ диван са нашом драгом бака Стојом Дракулић из Маракаја (Венецуела). Бака Стоја има 84 године и жели са нама да подели своја животна искуства, њено страдање у јасеновачком логору и њен пут у далеку Венецуелу.

 

ЖРУ ДИВАН можете пратити директно са насловне странице ЖРУ заједнице на https://www.pouke.org/forum или на нашем Јутјуб каналу или преко нашег Фејбук профила





Сва техничка питања можете поставити мени лично или овде а теми, као и питања у вези предавања.

Такође, можете на јутјубу када предавање буде почело можете постављати питања преко јутјуб коментара или да се уживо укључите на самом ЖРУ ДИВАНУ..

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Стоја  Дракулић 

 

     Рођена је у Хрватској у Стрмену близу  реке Саве, 13. марта 1928, од родитеља су Јанка и Милене, мајка јој умрла када је била  веома млада и отац касније оженио извесном Петром.

     Проводи детињство и део своје младости у у родном селу све до Другог светског рата 1941.г., који је поделио Краљевину Југославију. Хрватска постаје савезник нацистичке Немачке и инсталира десничарску владу која је збацила  монархију и прогласила  општи рат  птотив, регуларних краљевине,  јединица Драже Михаиловића  и комуниста, партизана на челу са Титом. Години 1942 је депортована од стране усташа у концентрациони логор Јасеновац са својим родитељима, где је на крају изгубио сваки траг.

     Касније је пуштена и враћа се  назад у своје село, где се о њој брину, неколико месеци,  хрватске породице, пријатељи њеног оца.

    У години 1944 је послата у затвор у теретном возу у јужну Немачку да обавља неки посао за Немце, провела је године у логорима и делила свакодневни живот са женама из целе Европе.

     Године 1945 је ослобођена од стране америчке војске под командом генерала Патона, јужни део Немачке, где је била и одлази да живи у избегличким камповима где упознаје Драгослава Солунаца и 1947.г., се удје за њега и рађа своје прво дете, ћерку Душанку  у  граду Rosemheim .

    С обзиром на преовлађујуће ситуације у ратом разореној Немачкој а у Југославији је комунистичка влада и Тито, длучује се за емиграцију, као и сви у то време тражи најбољу  алтернативу и одлучују се за  Венецуелу.

     у Венецуелу долазе  7. децембара 1948.г. , где свијају своје породично гнесдо и где има се рађа син Александар, а  се  рођа и њихова трећа и последња кћерка Радмила.

      Муж Драгослав умире 1991.г. од канцера. Има четворо унучади,Александар, Диана, Алексис и Мелани.

    Имала је само једног живог сродника у југославији али ин јему се изгубио траг. Има само контакт са фамилијом од супруга и они живе већином у Србији.

 

 

 

 

 

 

 

 

[Guest - . . .-]

Ово ће бити веома интересантно окупљање, заиста Вас позивам да пропратите. Слободно могу да кажем да су оваква окупљања велика привилегија ЖРУа

[Guest - . . .-]

Почињемо...

 

Гледајте нас са насловне сајта или форума.

[Guest - . . .-]

Ко жели да поразговара са бака Стојом или са о. Сашом , може да нам се придружи на Дивану на линку:

 

https://plus.google.com/hangouts/_/11c0a84d1d2f3948d884c47343d24173f0140ee1?authuser=0&hl=sr

 

 

Потребно је да имате гугл+ профил и камерицу са микрофоном.

[Mironosica]

meni mnogo prekida

[Guest - . . .-]

Није до нас... у Маракају, тј. у целој Венецуели је доста лош нет. 

[Mironosica]

shvatila

[Guest - . . .-]

Нажалост, код мене је пукла веза, те би нам поновно успостављање одузело доста времена.

 

У сваком случају, имате сви пуно поздрава од бака Стоје и оца Саше, као и свих који су учествовали у разговору из делеке Венецуеле.

 

Овде можете постављати питања за бака Стоју па ћемо јој проследити.