Hildegard Von Bingen - Canticis nanque ecstasim

[Johanes de Silencio]

 

Хилдегарда Бингенска (нем. Hildegard von Bingen; Бермерсхајм фор дер Хее, 16. септембар 1098 — Бинген на Рајни, 17. септембар 1179) је била немачка часна сестра, мистик, аутор и композитор.

 

За почетак, једно од њених најчудеснијих дела, које је сама компоновала.

Постоје две теорије о њеној музици:

 

а) да је компоновала само за глас

б) да је компоновала за глас и за музику

 

Друга теорија је заступљенија међу истрживачима, па је тако ово њено оригинално дело у целини.

Његове одлике су снажан оријентални звук, што је фасцинантно, јер Хилдегарда никада није била на Истоку.

 

http://www.youtube.com/watch?v=_STnAxZInrU

[Euthyphro]

Odlična tema. Pre nekoliko godina video sam na sajmu knjiga u Bg jednu Hildegardinu knjigu, ali bila je nešto neverovatno skupa (oko 8000 dinara, ako se sećam).  Ne mogu, stoga, baš reći da sam čitao njene spise,te je moje divljenje prema njoj ( i čitavom tom krugu ženskih srednjovijekovnih mističarki) više estetsko i zasnovano na ponečemu što sam video na internetu. Zanimljivo je reći da je Hildegard iz Bingena proglašena svetom tek 10. maja ove godine, dakle skoro 900 godina posle smrti. Posle četiri neuspešna postupka kanonizacije, papa je napokon ’prelomio’ i priznao njen kult .  Ove godine isto , 7. oktobra, papa ju je proglasio i učiteljicom crkve. Tako ovo jeste na neki način godina Hildegarde iz Bingena

 

[Rayela]

Odlična tema. Pre nekoliko godina video sam na sajmu knjiga u Bg jednu Hildegardinu knjigu, ali bila je nešto neverovatno skupa (oko 8000 dinara, ako se sećam).  Ne mogu, stoga, baš reći da sam čitao njene spise,te je moje divljenje prema njoj ( i čitavom tom krugu ženskih srednjovijekovnih mističarki) više estetsko i zasnovano na ponečemu što sam video na internetu. Zanimljivo je reći da je Hildegard iz Bingena proglašena svetom tek 10. maja ove godine, dakle skoro 900 godina posle smrti. Posle četiri neuspešna postupka kanonizacije, papa je napokon ’prelomio’ i priznao njen kult .  Ove godine isto , 7. oktobra, papa ju je proglasio i učiteljicom crkve. Tako ovo jeste na neki način godina Hildegarde iz Bingena

 

 

Papa je drzao predavanja o njoj dok je bio profesor teologije u Bonu, pisao je i knjige o njoj,

verovatno nikada i ne bi bila proglasena Svetom da sadasnji Papa nije Ratzinger.

[Rayela]

I da se zahvalim postavljacu ovog topika da je bas sa njom otvorio ovu zaista perelepu temu. .smesko.

 

 

[Johanes de Silencio]

@@Euthyphro,

 

Хвала ти.

Писаћу још о њој тек. Можеш и ти.

 

Можда ја имам ту књигу о којој причаш?

Имам ПДФ, превод једне њене књиге коју су урадили римокатолици у Ђакову.

Како се зове наслов? Могу ти послати на мејл ово што ја имам.

 

@@Rayela,

 

Хвала пуно. Да, Рацингер, папа, и много њих је писало о Хилдегарди.

Сјајна су њена Писма.

[Rayela]

Pisacu i ja nesto o njoj, a planiram da oko Nove godine odem i u njen manastir pa cu postaviti

i neke fotografije.Nego ti bi mogao da napises neki ekspoze o Terezi od Avile.

 

Ona mene najvise zanima, a jako malo znamo o njoj.

[Johanes de Silencio]

Pisacu i ja nesto o njoj, a planiram da oko Nove godine odem i u njen manastir pa cu postaviti i neke fotografije.Nego ti bi mogao da napises neki ekspoze o Terezi od Avile. Ona mene najvise zanima, a jako malo znamo o njoj.

 

Било би лепо да видимо то написано и те слике; а завидим ти што идеш тамо и ја бих, да могу, ишао најпре тамо.

Какав је она дух.

Једва чекам да читам и видим.

 

Тереза Авилска?

Биће тема и о њој, наравно. Биће и превода, нешто што није превођено на српски, а није скоро ништа превођено.

Да сам на месту наших теолога, ја бих писао озбиљне ствари о њој.

[Euthyphro]

Можда ја имам ту књигу о којој причаш?

Uspeo sam da nađem naslov te knjige koju sam video:

 

Ponovo kažem, ne znam baš mnogo o Hildegardi .. ono što me je privuklo njoj jeste njena originalna  vizija Presvete Trojice kako je ona to opisala i ilustrovala u svom delu 'Scivias' a, rekao bih sasvim u duhu onoga što još jedan veliki mistik, Pavle iz Tarsusa, kaže nazivajući Hrista 'slikom Boga nevidljivoga':

Тереза Авилска? Биће и превода, нешто што није превођено на српски, а није скоро ништа превођено.

Karmelićani su izdali skoro sva najvažnija dela. Može se naći dosta toga u gradskoj biblioteci u Beogradu (tu sam našao npr. njenu autobiografiju 'Moj život'), a Službeni Glasnik je izdao njene upute sestrama karmelićankama 'Put savršenstva' sa vrlo zanimljivim pogovorom o njenom životu i uticaju.  

[Johanes de Silencio]

@@Euthyphro,

 

Ово је нека друга књига, нисам ни знао да постоји.

Ја имам нешто друго, али исто занимљиво.

Било би добро кад би некако могли да дођемо до ове књиге, јел то хрватско издање?

 

Што се тиче Терезе, да књига "Мој живот" је класик. Прочитао сам је пет пута у оригиналу.

Многи савремени духови били су задивљени том аутобиографијом.

 

Ево једног занимљивог извођења, а продуцент читавог албума је Дејвид Линч (и њему се изгледа допада Хилдегарда):

 

http://www.youtube.com/watch?v=YSr47mOpHCs

[Rayela]

Hehehhe, Dejvid LInch.

 

Mene Sv.Tereza zanima zbog svoje mistike, uostalom vekovima je bila kao svetica, zastitnica Spanije,

a kod nje ima neceg cudnog, o cemu se uglavnom ne pise, ne prevodi se, a to su njema pisma

( uglavnom ljubavna) pisana Bogu. Ta pisma se smatraju najlepsim ljubavnim pismima, ali nigde ne postoje:))

 

Inace, ja zivim blizu tog Bingena, a nisam nikada biloa u tom manastiru.

Tu blizu mene je i cuveni manastir gde je snima film " Ime ruze" po romanu Umberta Eka.

I zaista je sve kao kad si gledao taj film Ukljucujuci i biblioteku.

[Johanes de Silencio]

a kod nje ima neceg cudnog, o cemu se uglavnom ne pise, ne prevodi se, a to su njema pisma ( ugloavnom ljubavna) pisana Bogu. Ta pisma se smatraju najle0psim ljubavnim pismima, ali nigde ne postoje:))

 

Први пут чујем за ово, стварно?

Постоје ли у оргиналу мегде објављена? Имам сабрана дела на шпанском, неко издање из 19. века, али тамо нема тих писама.

Лепе су јој и песме.

 

Inace, ja zivim blizu tog Bingena, a nisam nikada biloa u tom manastiru.

 

Јутрос сам баш гледао слике манастира и околине, јако је лепо.

Кад будеш отишла, даруј нас једном сликом, да и ми мало уживамо

[Rayela]

Први пут чујем за ово, стварно?

Постоје ли у оргиналу мегде објављена? Имам сабрана дела на шпанском, неко издање из 19. века, али тамо нема тих писама.

Лепе су јој и песме.

 

 

 

Јутрос сам баш гледао слике манастира и околине, јако је лепо.

Кад будеш отишла, даруј нас једном сликом, да и ми мало уживамо

 

Ta pisma su i malo i eroticne prirode, verovatno iz tih razloga crkva ne zeli da ih publikuje.

[Sir Oliver]

 

Хилдегарда Бингенска (нем. Hildegard von Bingen; Бермерсхајм фор дер Хее, 16. септембар 1098 — Бинген на Рајни, 17. септембар 1179) је била немачка часна сестра, мистик, аутор и композитор.

 

За почетак, једно од њених најчудеснијих дела, које је сама компоновала.

Постоје две теорије о њеној музици:

 

а) да је компоновала само за глас

б) да је компоновала за глас и за музику

 

Друга теорија је заступљенија међу истрживачима, па је тако ово њено оригинално дело у целини.

Његове одлике су снажан оријентални звук, што је фасцинантно, јер Хилдегарда никада није била на Истоку.

 

http://www.youtube.com/watch?v=_STnAxZInrU

 

pa ovde svira Jan Garbarek!

[Johanes de Silencio]

pa ovde svira Jan Garbarek!

 

 

Ко је он?

 

@@Rayela,

 

 

Па то је врло интересантно. Ја би их објавио.

Углавном, наше православне светитељке су другачије од западних, али и код наших има тих еросних термина и прича: "невесте Христове", "брак са Христом", "Христове дјевице", "Женик", "удаја", "заручење са Христом", итд.

 

Међутим, и мушкарци су користили сличне термине. Посебно Симеон Нови Богослов. Он је користио и неке скандалозне термине да би описао сједињење са Богом.

[Euthyphro]

"невесте Христове", "брак са Христом", "Христове дјевице", "Женик", "удаја", "заручење са Христом"

Još će se otkriti da je Tarasija Avilska i  blaga prema čitavom jednom pokretu, naročito franjevačkih   mističarki kao što su Anđela Folinjska, Veronika Đulijani itd. čija su mistična iskustva na granici čulnog i gotovo naturalistička - naročito pri uranjanju u misteriju Hristove žrtve na krstu. Krv i zanos. Bilo je zaista čudnih momenata u toj pobožnosti prema Hristovom čovještvu.

Ima kod Jovana Dučića u Gradovima  i himerama dva pisma, jedno o Tarasiji Avilskoj, drugo o Katarini Sijenskoj, upravo o tom neobičnom, čulnom poimanju odnosa prema Bogu. Hteo sam, svojevremeno, da otvorim posebnu temu o tome, ali su mi neki Dučićevi komentari o Tereziji delovali 'preslobodno' i potencijalno sablažnjivo.  

Nije čudo da su te egzaltacije mnogima bile čudne, kao npr. svetitelju Ignjatiju Stavropoljskom, koji je, ako se sećam, sve to opisao (ili - otpisao) kao prelest.