"Земља живих" - терапијска заједница у манастиру Ковиљ

[Срђан Ранђеловић]

Документарни филм о "Земљи живих". Потресне исповести штићеника.

http://blip.tv/zemlja-zivih/zemlja-zivih-3820309

[Guest]

@@Срђан Ранђеловић,

 

Богу хвала...

 

да, баш тако, свакоме треба дати другу шансу, а то како би се осећали, што кажеш то као родитељ, једино тако као најближи свом - своме а овако можемо само саосећајни, мада и то уме да буде болно ако некога човек истински заволи а да тај живи у тами без краја!

 

Нека им Господ буде од помоћи у све векове...

[Срђан Ранђеловић]

Амин.

[Срђан Ранђеловић]

Једно од писама из заједнице.
 

 

 

 

Маринино писмо

 

Живот без речи, без добрих дела, без љубави искрене, без Христа - није живот. То је оно, што сам научила у заједници. Са вама и кроз вас. Мој живот је добио смисао. Научила сам да будем срећна, да се радујем свим оним стварима које нам је, сада сам тек сигурна, Бог пружио. Срећна сам са вама, а без телевизора, без музике, буке, алкохола, цигарете, хероина - свих оних ствари које су ми прошли живот чиниле тако вештачки срећним и стварале привидно задовољство. Све оне, које су у ствари чиниле живот неподношљивим. И које су маскирале смисао живота, чинећи маглу у мојим очима - само да се не бих сусрела са истинском љубави - са Христом. Колико су то само заблуде?! Ја и даље волим неке такве ствари, морам признати, али их сада доживљавам другачије и гледам их неким новим очима. Постављам ствари на своја места и имам нове вредности за сваку од њих.
У заједници као да ми се сваким даном један нанометар очни капак отварао - и ја сам упознала тај један, за мене нови свет. Али сам упознала и себе. И пронашла моје место у том новом свету. У свему томе сте ми помогли баш ви. И да није вас - ја се не бих смејала, не бих плакала, не бих се љутила, лупала вратима понекад, па чак и опсовала. И зато вам неизмерно хвала! Речи не постоје за то! Хвала за сваки осмех који сте ми упутиле, за сваку сузу или реч подршке које сте ми пружиле. Још сам хтела да вам кажем да нигде није тако лепо делити тугу, као овде (у заједници). Још се тако нигде нисам радовала једној кафи, бомбони, колачу. И нигде нисам пила слађи сок, и јела обичан пиринач на води. Исто вам тако хвала што сте ми помогли да видим све своје врлине, али и препознам мане. Да бих једне могла да умножим, а друге да пробам да поништим.
Ето, то је укратко мој протекли целокупни период у заједници.
И овим путем вас молим за опроштај! Хвала вам и опростите ми још једном! Пресвета Богородице, спаси нас!
Мојим сестрама у Христу од

Марине



( Текст објављен у часопису 'Православни мисионар', Јул/Август 2009. )





 

 

 

[Guest]

Иначе заборавих ово да напишем,

 

ти си први који је јавно затражио овако нешто, који би на ЖРУ да прати сва дешавања из цента, живот наше браће и сестрара,

 

и то је за похвалу!!!

 

Верујем да ће ову тему доста чланова да прате и ако им потребна нека помоћ - слободно се овде јавите,

 

а теби брате,

 

настави онако како си замислио са темом, пратићемо сва твоја писања, сва дешавања и ако потребна нека помоћ - ту смо да ти помогнемо!

[Срђан Ранђеловић]

Ја сам често говорио пријатељима: џабе вам сво читање, џабе вам сво писање и причање ако ћете окренути главу када видите некога у невољи.

Као што смо и поменули у нашем разговору, људи су постали тешки материјалисти. Никада им није доста! Више су као животиње, него као људи. Ја већ дужи период нисам запослен и не видим паметније икоришћено време него пружање помоћи онима којима је потребно.

Хвала Богу, видим да вас има доста које је привукла ова тема и јако ми је драго због тога! Ако некоме затреба и некаква другачија помоћ, не само везано за центар, слободно ми се јавите, бићу срећан да помогнем!

[Guest - . . .-]

Срки, ти си цар! Заиста је велика ствар што радиш... Нека Господ благослови.

[Guest]

Лични одговор на поtребу ближњег

 

 

• Колико људи у току дана прође поред нас, са колико се људи рукујемо, поразговарамо, са колико благо сударимо у гужви, уз колико се њих припијемо у препуном аутобусу градског превоза; колико људи само перципирамо у току дана. Питам се само колико секунди проведемо размишљајући о бар једном Божијем створу којег сретнемо у току дана, који нас се бар мало дотиче или не. Ово се посебно односи на нас који живимо у великим градовима. Па, имамо више ''материјала'' за размишљање, зар не?
• Често се говори о ''маргиналним'' групама са извесном дозом презира, осуде и гађења, позива околине на игнорисање и избегавање истих, страхује се од непознатог. Да ли нам је некада пало на памет да се скоро и не разликујемо од најмаргиналнијих појединаца нашег друштва. Многи ће се увређено питати како.
•  
•  
• Наркотици и неуротрансмитери
• Довољно је да се бар мало позабавимо тајнама функционисања нашег организма. Узмимо за пример појаву једне од највећих пошасти данашњице: наркоманију. Наркотици су по хемијском саставу веома слични, скоро идентични неуротрансмитерима (хемијским супстанцама које служе за пренос нервних импулса – информација у мозгу). Када у организам унесемо нешто што је идентично ономе што он производи и поседује долази до бурне реакције која доводи до самоуништења. Обзиром да се ради о супстанцама које се налазе у мозгу као главном управљачком центру, штетне последице разарајуће реакције трпи цео организам.
•  
• Поред овог, поменуо бих још већи феномен људског организма: хормоне, неуротрансмитере које производи сам организам и који имају кључну улогу у психичком стању као и бројним физиолошким процесима у организму. Чувени Ендорфини, DHEA, Сератонин, Окситоцин, FEA, Естроген, Тестостерон, Прогестерон, Допамин, Пролактин итд. Све су ово ''руководиоци'' људског понашања, емоција... Посебно бих истакао Ендорфине и Сератонин јер они најверније играју улогу наркотика у нашем организму. Они су главни кривци наших страсних побуда. Обзиром да их производи сам организам, долазимо до закључка да под утицајем личне воље, удаљавајући се од уздржања као једне од највећих хришћанских врлина дрогирамо сами себе. На овај начин се најбоље може објаснити ''необјашњива'' непрестана тежња за враћањем страстима као једним од највећих грехова. Што се више препуштамо страсним ситуацијама то се у нашем мозгу чешће луче поменуте материје (''мозак се шприца извесном благом дозом наркотика сопствене производње'') тако да временом постајемо зависници од истих јер мозак почиње да вапи за ''фикс-дозом''. Душа огрезла у греху сладострашћа било које врсте, изједначава се са душом посрнулог наркомана!
• Не морате пливати у страстима да би се поменути хормони страсти лучили у вашем мозгу. Нема човека који не ужива, рецимо у добром залогају. При сваком кушању сласног парчета омиљеног колача на пример ( и оног чувеног ''ммм'' уз снени, бесциљни поглед ), у мозгу се лучи извесна доза ''страсних супстанци'' која нас мами да се вратимо слатком ужитку. Уколико нисмо довољно наоружани врлином уздржања, доћи ћемо у искушење да поменути чин поновимо... по ко зна колико пута и којом учесталошћу. Почећемо да се неконтролисано хранимо, постати несносно гојазни, разболети се због повишених вредности холестерола у крви... и авај, претворисмо се очас у прехрамбеног наркомана ( који чезне за ''фикс-дозом'' хормона сласти ); а све је почело од тако безазлено малог, слатког залогаја...
•  
• Погубна гордост
• Могло би се предочити небројено много сличних примера али ови су довољни да дођемо до важног закључка да се суштински не разликујемо од било ког брата по Адаму па, стога и не требамо да са ниподаштавањем гледамо на ''грешнике веће од нас'', јер је такав став одраз погубне гордости и бесмисла, тоталног одсуства највећег хришћанског блага по коме се оно и истиче у односу на остале религије – жртвене љубави.
• Треба већ једном да схватимо да не постоје лоши (зли) људи већ само они који правилно (јеванђељски) и они који погрешно каналишу своју добру природу. Бог нас је створио ''по својој слици и прилици'' (боголике). Зар је Бог лош (зао)? Гледајући људе око себе, те ''богиће'' који пролазе поред нас, који нас закаче раменом у гужви, дувају у потиљак са задахом белог лука у несносној гужви градског превоза, забринуте, нервозне, веселе, тихе, бучне, избезумљене, треба да се сетимо самога Бога као извора љубави и милосрђа. Христос се обукао људским телом да нам својим примером покаже како треба да живимо. Треба само да се сетимо како се он односио према ''маргиналним слојевима'' друштва и да његов живот упоредимо са својим , непрестано се трудећи да што приближније изнивелишемо тасове животворног, јеванђељског кантара.
•  
• Живот по Јеванђељу
• Једино животом по Јеванђељу можемо заслужити спасење, тј. Царство Небеско. Јеванђељским животом ( у љубави и благостању, уз пост и молитву, обасјани бројним врлинама...) долазимо до блаженог, божанског стање душе - смирења. Уз помоћ смирења стичемо спасоносно осећање покајања које нам помаже да очистимо душу. Чиста душа је идеалан дом Дарова Духа Светога тј. Самога Бога кога примамо кроз Свету Тајну Евхаристије. ''Обожење, тј. боголикост'' је врхунац хришћанског живота коме треба да тежимо.
• Не осуђујмо никог, већ са љубављу приђимо сваком живом створу на овоме свету, помозимо онима којима је помоћ неопходна, делимо добро и лоше са свима који нам приђу, који нас се дотакну и заједно у благостању хрлимо ка Богу као несаломиви сноп душа жељних спасења. Не морамо се бојати непознатог, људи који су посрнули и беспомоћно вапе. Пружимо им сламку у облику лепе речи, зрна љубави, разумевања и стрпљења којег ћемо некако избунарити из Нафталином прекривеног окрајка усахле нам душе. Будимо отворени, јер се тако ''демони претварају у Анђеле'', непријатељи у пријатеље, сиво кишно небо у бескрајно плаветнило; тако се разбија велики непријатељ (отров) људске душе: предрасудe. Уништавањем предрасуда души дајемо простора за што више најбожанскијег и најспасоноснијег стања: жртвене љубави !
•  
• (Текст објављен у часопису ''Православни мисионар'' - мај/јун 2009.)

[Срђан Ранђеловић]

Благослови Господе.


Од срца хвала драгом Богу и свима на ЖРУ! Владика Порфирије је једном приликом рекао: шта ће нам путеви, ако нема ко по њима да вози? Тиме се ја водим. Спасимо оне који траже спас.

[Guest]

Православни радио - византијско појање

•  
•  
• 

•    Радио "Земља живих" је православни музички интернет радио посвећен заједници за рехабилитацију и ресоцијализацију оболелих од болести зависности ( наркоманијa - дрога ), при манастиру Ковиљ. Првенствени циљ радија је дистрибуција квалитетне православне духовне музике на тренутно 17 језика ( српском, црквенословенском, руском, грчком, румунском, албанском, арапском, грузијском, шпанском, енглеском, македонском, бугарском, јапанком, корејском, чешком, мађарском и немачком) већином византијског стила (правца) и то 24 часа дневно.

•  

•    Почели смо са емитовањем емисија посвећених заједници "Земља живих", емисија са темама везаних за наркоманију и остале болести зависности као и емисија са општим духовним, православним темама.

• Серијалом ''Живети по Јеванђељу'' смо почели са реемитовањем емисија других радио-станица. Емисије су углавном посвећене проблему наркоманије.

•    О свим променама, новостима и плановима бићете благовремено обавештавани на страницама овог сајта. Ваше сугестије и предлоге очекујемо у књизи утисака или путем електронске поште. Хвала.

[Guest]

Поклоничко путовање у фрушкогорске манастире.

•  
• 27. 11. 2012. године , Црквена општина у Футогу организовала је поклоничко путовање ( једнодневни излет )  за братију из Вилова, Ченеја и Сланкаменачких Винограда. Том приликом су посетили фрушкогорске манастире: Велику Ремету, Гргетек и Ново Хопово.
• Оваква путовања се повремено организују у цињу како упознавања наших прелепих манастира, тако и духовног укрепљења и ублажавања изолације братије наше заједнице.

[Guest]

ТРИБИНА У ЛАЗАРЕВЦУ – БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ – НАРКОМАНИЈА

 

У организацији Канцеларије за младе градске општине Лазаревац и Саветовалишта за болести зависности, у четвртак, 29. новембра, у сали Центра за културу у Лазаревцу, одржана је радионица на тему: Болести зависности – наркоманија. Учешће у радионици узели су и представници Заједнице за духовну рехабилитацију и ресоцијализацију „Земља живих“ у Брајковцу, Александар Стефановски и Жељко Каса.

Радионици су присуствовали ученици шестог, седмог и осмог разреда основних школа из Лазаревца и околних места, као и прве и друге године средњих школа. У препуној сали Центра за културу Лазаревац завладао је мук када су своје исповести са присутнима поделили штићеници заједнице „Земља живих“. Потресна су била сведочења о путу који човека води до самог дна и о лажном осећају среће који дрога доноси само на кратко, а врло брзо нас баца у још већи пакао и узима много више него што је пружила, дом, породицу. На крају овога пута губи се и сопствена личност. Своја сведочења представници заједнице „Земља живих“ завршили су тако што су изразили своју неизмерну захвалност Богу који је у њима пробудио жељу за истинским покајањем и променом начина живота. Изразе захвалности упутили су и братству храму Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу, а нарочито оцу Александру Новаковићу, који је у старању за штићенике ове заједнице показао велику љубав, стрпљење и жртву.

Закључак и ове радионице је био да је превенција и едукација младих најбољи начин борбе против болести зависности. Само тако могуће је у једном врло нестабилном, турбулентном, а притом најважнијем периоду у развоју особе, адолесценцији, одолети искушењима и изазовима које носи савремено доба. Иако је новембар месец борбе против болести зависности, делатности на превенцији ове пошасти настављају се у току целе године у складу са Акционим планом Саветовалишта, а представници Заједнице за духовну рехабилитацију и ресоцијализацију „Земља живих“ у Брајковцу, узеће активно учешће у остваривању овог плана.

Влада Димитријевић

 

• Otvori galeriju!
•  

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=2661%3A2012-11-30-13-57-13&catid=129%3A-2012&Itemid=2

 

 

[Срђан Ранђеловић]

https://www.youtube.com/watch?v=raztYe8Ah3U

[Срђан Ранђеловић]

Потписан меморандум о сарадњи МУП-a и Земље живих

Његова светост патријарх српски Иринеј и министар унутрашњих послова Ивица Дачић потписали су меморандум о међусобној сарадњи у борби против наркоманије. Претходно посетивши једну од наших кућа и у разговору са владиком Порфиријем, оцем Бранком и братијом из заједнице, министар Дачић се уверио у висок степен ефикасности нашег програма.

[Boba]

Inace u Zajednici se takodje bave  duborezomi i izradom  svog crkvenog enterijera. Rade za novi hram  u nasoj parojiji kompletno sve. I ikonostas i pevnice, stasidije...Izrada je fantasticna i ovim putem ih preporucujem svim svestenicima.