Предратне фабрике авиона у Србији

ego · Децембар 3, 2012

Србија (Југославија) има традицију авио индустрије насталу почетком XX века, а у својој историји има осам произвођача авиона, произвођаче моторa за авионе и мноштво произвођача опреме за авионе.

Овде ћу дати листу предузећа са територије Србије која су радила или још раде у авио-индустрији.

Једна од првих компанија која је произвела авион на данашњој територији Србије је компанија Ивана Сарића из Суботице, тадашња Аустроугарска. Сарић је произвео свој први авион 1910. године и на њему полетео 16. октобра те исте године. То је један од првих успешних летова у Европи и свету. О Ивану Сарићу мало се зна изван оквира наше земље.

Предузећа која су радила у авио индустрији:

РОГОЖАРСКИ АД

Прва Српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски АД, основана је 1923., и радила је под тим именом све до завршетка Другог светског рата када је интегрисана са ИКАРУС-ом и Змајем.

Први послови ове фабрике су били сервисирање и поправка авиона из Првог светског рата, као и израда крила дрвене конструкције за Мали Брандербург. Рогожарски пре овога има столарску производњу; па и искуство у изради дрвених конструкција што му је омогућило ову производњу. Убрзо после тога почела је производња авиона сопствене конструкцији те производња по страним лиценцама. Најпознатији производи ове фабрике су; мали Бранденбург, Физир ФН, Сим 14, Р-100, Хуррицане Мк , као и ИК 3 инжињера Сивчева и Зрнића који је произведен пред други светски рат. Дизајн ИК 3, врло успешна концепција , те стабилност и управљивост , овог ловца нискокрилца, учиниле су га популарним код тадашњих пилота ловаца. Почело је опремање ескадрила РВ апаратима типа ИК 3 , припремљена је и варијанта са знатно снажнијим моторем што би га учинило супериорним у односу на ловце тог времена. Рат је све прекинуо.

Компанија Рогожарски је за свог постојања произвела 286 авиона, налазила се у Кнез Даниловој Улици број 25, где се данас налази фабрика ИКЛ.

ИКАРУС АД

ИКАРУС АД, творница аеро и хдроплана, Шумадијска 12, Нови Сад, основана је 1923. а фабрика у Земуну са сопственим аеродромом за испитивање авиона подигнута је1927 године. У Земунској фабрици су произвођени авиона домаће конструкције и апарати по страним лиценцама. Добро познати авиони произведени у ИКАРУС-у су: Потез 15, Хаwкер Фурy, Бристол Бленхеим, ИК-2 Оркан.

После рата 1946, ЗМАЈ и РОГОЗАРСКИ су интегрисани са ИКАРУС-ом ; тако је настала национална фабрика за производњу авиона тадашње Југославије где су произвођени; С-49 ловац, Тип 213 и Тип 522 који су служили за обуку пилота, Тип 214, и Тип 452 са два млазна мотора.

ИКАРУС је произвео укупно 475 авиона до 1962, када је и прекинута производња за авио индустрију. Производни процес је пребачен у БиХ где је формирана нова компанија са именом „СОКО” која је радила успешно све до избијања грађанског рата 1990 године.

Фабрика ИКАРУС се налазила у Земуну - Авијатичарски пут 19, између улице Палмира Тољатија и хотела „Југославија”.

ЗМАЈ

Фабрика аероплана и хидроавиона ,,ЗМАЈ’’ је производила авионе и хидравионе-амфибије које је дизајирао тим Петровићи - Штерић. Змај је основан 1927 у Земуну био је трећа фабрика авиона у Србији. На почетку су се производили авиони по француској лиценци, да би 1932 фабрика почела са сопственом производњом. Авиони који су произвођени у Змају су; Деwоитине, Физир, ФП-2, Хаwкер Фурy, Хаwкер Хуррицане, и путнички Спартан по спецификацијама АЕРОПУТ-а. У Змајевој фабрици је произведено 359 авиона до 1946, када је фабрика преорјентисана на производњу пољопривредних машина. Фабрика је била лоцирана у Земуну у Карађорђевој улици бр. 18. ћошак Карађорђеве и улице Ђуре Ђаковића.

ИНДУСТРИЈА АЕРОПЛАНСКИХ МОТОРА АД

Основана 1927 као мешовита компанија са 50% страног капитала са производном халом у Раковици. Фабрика је национализована 1936. када је и почела са производњом авионских мотора по лиценци; Јупитер (Гноме-Рхоне), К-7, К-9 и К-14.

У овој фабрици је по лиценци произведен и први камион „ПРАГА” 1940. године.

После Другог светског рата је преименована у Индустрија Мотора Раковица - ИМР, где је део погона и даље наставио да производи моторе за авио индустрију.

ФАБРИКА АВИОНСКИХ МОТОРА С.ВЛАЈКОВИЋ и СИН

Столарска компанија Светозара Влајковића почела је са производњом авиона 1925 године, правила је Брегует XИВ, као и авионских мотора Wалтер НЗ. Налазила се у Позоришној улици 63 (данашња Француска улица).

ТЕЛЕОПТИК АД

Прва Српска фабрика телефона, оптике и прецизне механике;основана је1922 у Београду у Француској улици 61. да би 1928 почела да производи и авионске инструменте. На почетку се радило по страним лиценцама да би од 1935 године фабрика почела да ради и са сопственим производима. Фабрика је пресељена у Земун 1940 година где се и данас налази.

1985 године Телеоптик је подељен на две , где је новоформирана фабрика почела да ради под именом „ТЕЛЕОПТИК ЖИРОСКОПИ”, а од 1989 постала је посебно предузеће независно од матичне компаније.

Фабрика и даље послује под истим именом, линија производа је повећана, ради се опрема и инструменти за авионе. Фабрика се налазу у Земуну у улици Цара Душана 139-141.

НЕСТОР АД

Фабрика је основана 1938. у Београду, производила је инструменте за домаће произвођаче авиона и за војну индустрију. Фабрика се налазила у Краља Александра 312.

После рата фабрика је национализован и припојена ПРЕЦИЗНОЈ МЕХАНИЦИ.

МИКРОН

Погон за оптику и прецизну механику који је основан 1931. у Београду производио је инструменте за авионе. Фабрика је радила на тестирању и подешавању авиона и оптичких инструмената.

После рата 1947 године погон је прикључен фабрици ТЕСЛА.

Микрон је био лоциран у улици Краља Александра 94, преко пута данашњег Електротехничког факултета.

ЈАСЕНИЦА АД

Прва фабрика у Србији која је производила свећице по лиценци. Бавила се и поправком авионских мотора ЛОРЕН. Производне хале су биле у Смедеревској Паланци.

УТВА ДД

Основана је у Земуну 1937 као фабрика за производњу једрилица. Премештена у Панчево 1939/1940 године где је почела да ради на одржавању авиона за тренинг; Буцкер.

После рата, 1948 године, фабрика је почела са производњом авиона; Тројка, Тип 212, Тип 213, Утва-65, Утва-66, Утва-75, а данас производи авион за обуку пилота ,,ЛАСТА’’ домће конструкције; производи делове за Орла и Г4 Супер Галеб , као и делове и опрему за стране партнере. У фабрици је произведено око 900 авиона.

Фабрика је интегрисана у мају 1996. са Фабриком алатних машин „ЛОЛА” из Железника.

Налази се у Панчеву, Јабучки пут бб.

ФАБРИКА ПАДОБРАНА КНЕБЛ И ДИТРИХ

Фабрика је основана 1923 у Инђији као „Фабрика за летачку опрему, падобране и летачка одела”.

Била је први произвођач падобрана у Србији, кренуло се са лиценцом америчке компаније „ИРWИН”, а касније је произвођен падобрана „СПАС”, који је патентиран у сарадњи са партнером компаније; Мирославом Дитрихом. Од 1930. године до Другог светског рата фабрика је произвела око 2500 разних падобрана а после рата је национализована и преименована у „ФРАЊО КЛУЗ”.

ДРЖАВНА ФАБРИКА АВИОНА Краљево

Септембра 1926. на Дивљем пољу код Краљева отпочела је изградња војног завода за израду и поправуку авиона металне конструкције, за што су коришћена средства и машине добијене од Немачке на име репарације за штете учињене у Србији за време Првог светског рата. Јуна 1927. склопљен је уговор са познатим француским произвођачем авиона Лујом Брегеом, коме је уступљена нова фабрика са свом опремом, уз обавезу да у њој организује производњу 425 тада чувених лаких бомбардера и извиђача металне конструкције бреге19 и обучи домаћи технички и производни кадар за самосталну израду ових авиона .

Првих 75 авион израђено је у потпуности у Француској и само је склапање извршено у Краљеву, а затим је постепено повећаван проценат делова и опреме прозиведене у Југославији, тако да је од треће серије из 1929. од 125-тог авиона произведена у потпуности у Краљеву уз кооперацију са Икарусом и неким другим домаћим фирмама, а делом од домаћих сировина. У ове авионе је уграђивано више типова редних и звездастих мотора међу којима Хиспано, Лорен и Јупитер у распону од 420 до 680 КС. Последња серија од 50 авиона бреге19-8 која је имала нова крила заобљеног облика, сматрана је резервом и остала је недовршена све до 1937. када су у Икарусу на ове авионе уграђени мотори рајт-циклон од 778 КС. Прерада је била дело домаћих конструктора које је предводио инжењер Зрнић . По окончању производње бреге19 , фабрику је почетком 1933. преузео Ваздухопловно технички завод , који је наставио са израдом резервних делова и вршио ревизију и поправку испоручених авиона који су постали окосница борбених ескадрила РВ краљевине Југославије.

Када је у оквиру програма модернизације војног ваздухопловства од Немачке 1938. купљена лиценца за производњу двомоторних бомбардера Дорније ДО-17 , у које су по захтеву наших стручњака уграђивани мотори Гном рон К-14 од 860 КС произведени у фабрици у Раковици. Производња ових авиона је првобитно била поверена Аеропланској радионици Ваздухопловно техничког завода . Показало се убрзо да замршени војни административни прописи спутавају производњу ових тада врло модерних и сложених бомбардера, па је излаз нађен у формирању посебне Државне фабрике авиона, као аутономног државног предузећа које је пословало на индустријско-комерцијаној основи. Ова фабрика почела је да ради од маја 1939. и у погонима где су раније израђивани Брегејци, организовала је производњу прве серије од 36 ДО-17 Кб . Првих 16 бомбардера било је спремно за испоруку већ половином 1940., а цела серија је испоручена крајем 1940.

Познато је да авиони нису наоружавани нити потпуно опремани у Краљеву, то је накнадно рађено тек после прегледа Дорнијерових контролора. Тако су наши авиони имали боље карактеристике и опрему од Немачких. Отпочела је израда друге серије од 40 ДО-17 , тако да је у фабрици био готов део склопова у тренутку напада на Југославију. Наша војска минирала је у априлу 1941. године фабрику и онеспособила је за производњу. Непријатељ је успео да укључи фабрику у своју ратну производњу у минималном обиму. Октобра 1941. када су партизанске јединице опколиле Краљево и када су Немци уплашивши се масовног устанка у граду, стрељали грађане Краљева и околине, убијено је преко 470 радника и службеника фабрике авиона. Оскудни машински парк преостао по минирању фабрике је развучен, а као су главна постројења и хале озбиљно оштећени , после рата производња авиона у Краљеву није обнављана.

http://www1.serbiancafe.com/eng/diskusije/mesg/42/15914404/predratni-broj-fabrika-aviona.html?5

ego · Децембар 5, 2012

Упоредо са организационом и кадровском изградњом ратног ваздухопловства дошло је и до снажног замаха у развоју домаће ваздухопловне индустрије. Идеја је зачета још 20. јуна 1918. године на Солунском фронту, када је тадашњи командант Ваздухопловне команде Српске војске потпуковник Петар Мирковић иредложио Врховној команди да се ангажују ваздухопловни инжењери за оснивање домаће индустрије авиона. Међутим, идеја није могла одмах да се реализује.

После рата било је неопходно обновити истрошену, оштећену и застарелу ваздухопловну технику. Услови за набавку у иностранству нису били баш иовољни. Стога је одлучено да се производња авиона, првенствено за обуку, организује у земљи, ангажовањем домаћег капи-тала и стручњака. У то време производња авиона, углавном дрвене конструкције, могла је усиешно да се обавља на занатски и полуиндустријски начин, што није захтевало велики капитал и посебно висок технолошки ниво. Стручни кадар није био ограничавајући фактор. Постојала је група врсних инжењера и осталих стручњака који су у Првом светском рату у аустроугарским, немачким и руским ваздухоплов-ним фабрикама стекли значајна искуства у пројектовању, производњи и ремонту ваздухоплова.

Маја 1923. године Министарство војске и морнарице расписало је конкурс за оснивање југословенске ваздухопловне индустрије. Позвана је домаћа индустрија да оснује предузећа за израду авиона, уз гаранцију почетних наруџбина и примамљиву зараду. Услов је био да произведени авиони одговарају поставл^еним техничким стандардима и да буде анга-жован домаћи капитал.

Фирма „Протић и другови" у Новом Саду је у то време већ радила пробни примерак конструкције школског авиона. Она је 11. октобра 1923. године прерасла у фабрику „Икарус", прву југословенску фабрику авиона. Двадесет осмог марта 1924. године свечано је испоручила први авион, назван ШБ-1 „Мали Брандебург", а недуго затим произвела је и први домаћи хидроавион ШМ, који је одмах ушао у серијску производњу.

Поред фабрике „Икарус", у Краљевини Југославији било је још пет фабрика авиона: „Прва српска фабрика аероплана Живојина Рогожарског", „Државна фабрика авиона", „Фабрика аероплана и хидроплана Змај", Фабрика ваздухоплова „Албатрос", и „Фабрика летелица Утва АД". Било је и низ фабрика пратеће ваздухопловне индустрије. Вазду-хопловна мисао и пракса у Краљевини Југославији је у техничко-техно-лошком и организационом погледу држала корак са тадашњим савременим кретањима.

„Прва српска фабрика аероплана Живојина Рогожарског" основана је 21. априла 1924. године. Она је 10. маја 1925. године на аеродрому Бањица свечано испоручила први авион. Фабрике „Икарус" и „Рогожарски" произвеле су у току првих пет година рада 150 школских, тренажних и хидроавиона, који су се у летачкој обуци показали поузданим и са добрим летним карактеристикама по којима нису заостајали за страним авионима исте намене. Учвршћено је поверење у сопствену ваздухопловну индустрију, домаћу памет и конструкторе.

Почетни успеси, као и ситуација у окружењу, допринели су да Министарство војске и морнарице, 7. фебруара 1926 године, донесе одлуку да се у року од пет година набави више од 800 авиона, већином борбених. Обиман и амбициозан програм, који је југословенско ратцо ваздухопловство увео међу најразвијеније у Европи, поверен је углавном домаћој ваздухопловној индустрији. Поред производње авиона, наметнула се и потреба производње авионских мотора, инструмената и разне опреме.
„Државни завод за производњу авиона металне конструкције" основан је 12. септембра 1926. године у Краљеву. Та фабрика почела је већ следеће године серијску производњу 425 авиона бомбардера и извиђача бреге-19 по француској лиценци. Завод је 15. маја 1939. преименован у „Државну фабрику авиона" (ДФА), која је по немачкој лиценци почела да производи бомбардере металне конструкције дорнијер-17 (До-17) са домаћим моторима „К-14".

У Земуну је 14. марта 1927. године основана фабрика авиона под називом „Фабрика аероплана и хидроплана Змај". Први авион Ханрио-Х32" испоручила је 17. марта 1928. године.

Фабрика авиона „Албатрос" основана је у Сремској Митровици 16. октобра 1929. године, а „Фабрика летелица Утва А.Д.", са седиштем у Београду и погонима у Панчеву, основана је 15. марта 1940. године. Производила је школске авионе и једрилице.

У Раковици, недалеко од Београда, основано је 12. октобра 1927. године француско-југословенско предузеће „Индустрија аеропланских мотора А.Д.". Почело је производњу 400 мотора типа „Гном Рон Јупитер" од 400 коњских снага, предвиђених за уградњу у борбене авионе.

Мала фабрика „Влајковић и компани", такође у Раковици, која је радила на ревизији авиона и мотора, почела је 1928. године, уз помоћ чехословачке фирме „\Уа11ег", да производи моторе „\\^а11ег N2" од 120 КС намењене за школске авионе домаће конструкције. Ту је изграђен ирви домаћи спортски авион „Свети Ђорђе" 1927. године.

Фабрика „Телеоптик" у Земуну почела је 1927. године производњу ваздухопловних инструмената и уређаја, а затим и фабрике „Нестор" и „Микрон". Фабрика „Кнебл и Дитрих" је почетком тридесетих освојила израду падобрана по лиценци америчког произвођача „Ирвин". У оквиру истог програма, петнаест предузећа у Југославији почело је са производ-њом компоненти за ваздухопловну индустрију. „Вистад" у Вишеграду ироизводио је авионске бомбе разних тежина, од којих је 5.000 комада, пред Други светски рат, извезено у Француску.

Производња и организација рада у југословенским ваздухопловним фабрикама постављене су по узору на савремене фабрике авиона у САД и Француској. То је имало велики утицај на укупан технолошки развој Југославије и представљало је огроман допринос њеном укупном напретку, јер до тада на нашим просторима нису произвођене ни парне машине. Томе је допринело и добро организовано школство и усавршавање ваздухоиловног стручног кадра. Од 1922. године млади инжењери упућивани су у Француску, Немачку и Белгију. У познатим ваздухопловно-техничким школама, бироима и фабрикама стицали су теоретска и практична знања и оспособљавали се за самосталан рад и конструкторску делатност.

Према подацима којима се располаже, специјализацију је завршило 30 ваздухопловних инжењера и 10 стручњака за монтере, електричне инсталације и инструменте. Два наша стручњака завршила су студије из аеронаутике на париској Сорбони.

Ради научно-теоријске подршке развоју ваздухопловне индустрије 1933. године основана је Катедра за аеронаутику на Техничком факултету Универзитета у Београду. Ту су школовани први ваздухопловни инжењери. На аеродрому Земун основана је 25. октобра 1933. Опитна група за испитивање ваздухоплова на земљи и у ваздуху. Поред авиона, једрилица, ваздухопловног наоружања и опреме, развијена је истраживачка и конструкторска делатност и других летећих справа, аутожира и аеростатоплана.

Економска криза средином тридесетих година одразила се умногоме и на ваздухопловну индустрију. Држава је преко Команде ваздухопловства предузимала мере за превазилажење кризе. Фабрике су добијале послове ремонта авиона и мотора, подстицана је изградња прототипова нових авиона и мотора. Фабрици „Икарус" поверена је израда серије ловачких авиона авиа-БХ-33 по чехословачкој лиценци у које су уграђивани домаћи мотори. У „Змају" је почела израда серије школских авиона Физир Ф.Н. Ови авиони израђивани су и касније, и то у фабрикама „Рогожарски" и „Албатрос", тако да је до Другог светског рата произве-дено више од 200 комада.

Укупно је у југословенским ваздухопловним фабрикама од 1923. до Априлског рата 1941. године пројектовано и произведено 60 типова авиона различитих категорија и намене, а 16 је рађено у серијама.

Пред Други светски рат југословенско ваздухопловство је присту-пило новом програму модернизације. Поред домаћих, предвиђено је и увођење у наоружање модерних, енглеских и немачких, ловаца и бомбар-дера, лиценцном производњом или непосредном куповином. Ова фаза, од средине тридесетих до Анрилског рата 1941. године, представљала је врхунац дотадашњег техничко-технолошког и индустријског напретка Југославије. Домаће ваздухопловне фабрике усвојиле су лиценцну прои-зводњу ловаца металне конструкцијс хокср фјури и хокср харикен, двомоторних бомбардера бристол бленхајм и дорнијер -17.

Фабрика мотора у Раковици, која је у међувремену постала државно предузеће, почела је 1937. године серијску производњу нове генерације мотора „Гном Рон К-7" од 450 коњских снага, „К-9" од 600 и „К-14" од 860 коњских снага.

У периоду успона југословенске ваздухопловне индустрије пред Други светски рат повећано је учешће домаћих стручњака у пројекто-вању и конструисању авиона, мотора и опреме. У том периоду скоро сви школски и тренажни авиони израђени су по домаћим пројектима: Физир Ф.Н. и Сим-10 за основну обуку, тренажни авиони ПВГи ФП-2 и школско-борбени авион Р-100. Од борбених авиона треба поменути нашег првог ловца металне конструкције ИК-2 који је произведен у мањој серији у фабрици „Икарус", а као највиши домет наших конструк-тора - ловац ИК-3, који се по летним и тактичко-техничким карактери-стикама могао поредити са тадашњим најбољим ловцима. Његова вред-ност потврђена је у одбрани Београда у Априлском рату. Авион ИК-3 израђен је у првој серији од 12 авиона, док је друга, побољшана серија од 25 авиона била у ироизводњи у фабрици „Рогожарски" у тренутку немачког напада на Југославију. Та фабрика је поморском ваздухоплов-ству током 1939. и 1940. године испоручила 18 двомоторних борбених хидроавиона домаће конструкције СИМ-Х1У.

У иностранству је купљено 80 најмодернијих немачких ловаца месершмит 109, 40 бомбардера дорнијер-17 и 20 извиђачких авиона рода; 40 тромоторних италијанских бомбардера савоја маркети-79, 12 британ-ских бомбардера бристол бленхајм и 12 ловаца хокер харикен.

Оријентација на домаће авионе добила је још већи значај непосредно пред рат, када је набавка авиона из иностранства била отежана, чак и немогућа. Тада су урађена три прототипа авиона за основну обуку (Аеро-2, Бруцош и Алка), један прототип авиона нискокрилца (ММ-2) и три прототипа двомоторних лаких бомбардера и разарача мешовите и металне конструкције (Р-313, Змај Р-1, Оркан).Упоредо са организационом и кадровском изградњом ратног ваздухопловства дошло је и до снажног замаха у развоју домаће ваздухопловне индустрије. Идеја је зачета још 20. јуна 1918. године на Солунском фронту, када је тадашњи командант Ваздухопловне команде Српске војске потпуковник Петар Мирковић иредложио Врховној команди да се ангажују ваздухопловни инжењери за оснивање домаће индустрије авиона. Међутим, идеја није могла одмах да се реализује.

После рата било је неопходно обновити истрошену, оштећену и застарелу ваздухопловну технику. Услови за набавку у иностранству нису били баш иовољни. Стога је одлучено да се производња авиона, првенствено за обуку, организује у земљи, ангажовањем домаћег капи-тала и стручњака. У то време производња авиона, углавном дрвене конструкције, могла је усиешно да се обавља на занатски и полуиндустријски начин, што није захтевало велики капитал и посебно висок технолошки ниво. Стручни кадар није био ограничавајући фактор. Постојала је група врсних инжењера и осталих стручњака који су у Првом светском рату у аустроугарским, немачким и руским ваздухоплов-ним фабрикама стекли значајна искуства у пројектовању, производњи и ремонту ваздухоплова.

Маја 1923. године Министарство војске и морнарице расписало је конкурс за оснивање југословенске ваздухопловне индустрије. Позвана је домаћа индустрија да оснује предузећа за израду авиона, уз гаранцију почетних наруџбина и примамљиву зараду. Услов је био да произведени авиони одговарају поставл^еним техничким стандардима и да буде анга-жован домаћи капитал.

Фирма „Протић и другови" у Новом Саду је у то време већ радила пробни примерак конструкције школског авиона. Она је 11. октобра 1923. године прерасла у фабрику „Икарус", прву југословенску фабрику авиона. Двадесет осмог марта 1924. године свечано је испоручила први авион, назван ШБ-1 „Мали Брандебург", а недуго затим произвела је и први домаћи хидроавион ШМ, који је одмах ушао у серијску производњу.

Поред фабрике „Икарус", у Краљевини Југославији било је још пет фабрика авиона: „Прва српска фабрика аероплана Живојина Рогожарског", „Државна фабрика авиона", „Фабрика аероплана и хидроплана Змај", Фабрика ваздухоплова „Албатрос", и „Фабрика летелица Утва АД". Било је и низ фабрика пратеће ваздухопловне индустрије. Вазду-хопловна мисао и пракса у Краљевини Југославији је у техничко-техно-лошком и организационом погледу држала корак са тадашњим савременим кретањима.

„Прва српска фабрика аероплана Живојина Рогожарског" основана је 21. априла 1924. године. Она је 10. маја 1925. године на аеродрому Бањица свечано испоручила први авион. Фабрике „Икарус" и „Рогожарски" произвеле су у току првих пет година рада 150 школских, тренажних и хидроавиона, који су се у летачкој обуци показали поузданим и са добрим летним карактеристикама по којима нису заостајали за страним авионима исте намене. Учвршћено је поверење у сопствену ваздухопловну индустрију, домаћу памет и конструкторе.

Почетни успеси, као и ситуација у окружењу, допринели су да Министарство војске и морнарице, 7. фебруара 1926 године, донесе одлуку да се у року од пет година набави више од 800 авиона, већином борбених. Обиман и амбициозан програм, који је југословенско ратцо ваздухопловство увео међу најразвијеније у Европи, поверен је углавном домаћој ваздухопловној индустрији. Поред производње авиона, наметнула се и потреба производње авионских мотора, инструмената и разне опреме.
„Државни завод за производњу авиона металне конструкције" основан је 12. септембра 1926. године у Краљеву. Та фабрика почела је већ следеће године серијску производњу 425 авиона бомбардера и извиђача бреге-19 по француској лиценци. Завод је 15. маја 1939. преименован у „Државну фабрику авиона" (ДФА), која је по немачкој лиценци почела да производи бомбардере металне конструкције дорнијер-17 (До-17) са домаћим моторима „К-14".

У Земуну је 14. марта 1927. године основана фабрика авиона под називом „Фабрика аероплана и хидроплана Змај". Први авион Ханрио-Х32" испоручила је 17. марта 1928. године.
Фабрика авиона „Албатрос" основана је у Сремској Митровици 16. октобра 1929. године, а „Фабрика летелица Утва А.Д.", са седиштем у Београду и погонима у Панчеву, основана је 15. марта 1940. године. Производила је школске авионе и једрилице.