Како сам схватио шта је то "Бденије"

[Милан Б]

Ово је један од мојих жешћих црквених бламова, чисто да поделим да се још неко насмеје

 

Једном приликом када сам хтео да се исповедим, назовем свештеника и питам га када бих могао да дођем. Било је неко време празника, свештеник прилично у гужви, па ми је рекао - једино да дођеш сутра пре бденија, најбоље око пола пет.

 

И шта се онда десило - па ништа, навијем ти ја лепо сат у 04:00 АМ - рачунам не зове се то за џабе бденије, устанем обучем се и правац у цркву, а све у мислима сређујем ставке које ћу да исповедим. Лепо јутро, већ је било свануло, враћају се деца из изласка, по који ноћни чувар пази на инвентар летњих башти и цвркут птица са оних липа Змај Јовиној улици, ма милина.

И дођем до цркве, кад оно - капија закључана. Признајем, није ми пало одмах на памет да сам поранио тричавих 12 сати, већ сам стрпљиво чекао да се неко појави. После другог круга шетње око цркве уклавирим шта се десило, и почнем самом себи да се смејем на сред улице, као неки лудак Успео сам да се исповедим поподне.

 

Иначе идем данас, ако Бог да, да се исповедим пре бденија, а сутра надам се и причестим

 

[Guest - . . .-]

@,

 

 Ти си баш пробдио

[DankaM]

@evergreen, Ти си баш пробдио

 

Jes' vala, ali je evergreen zbilja želeo da se ispovedi, mora da se prizna