Пољска Православна Црква

[Оља]

Девастиран православни скит у Пољској

11недељадец 2011

Непознати починитељи упали су у четвртак 8. децембра на посјед Скита светих Антонија и Теодосија Кијево-Печерских у пољској области Ординка и нанијели знатну материјалну штету.

Како саопштава званичник локалне полицијске станице, поломљен је крст са куполе над главном капијом, уништено је седам пчелињих кошница, неколико стабала, пресјечен је главни електрични кабал и скитски трактор је гурнут у рибњак.

Скит светих Антонија и Теодосија основан је 2009, и за настојатеља је постављен архимандрит Гаврил (Гиба), дотадашњи игуман Свето-Успенске Лавре Супрасл. Ово је данас једини скит у Пољској Православној Цркви.

[Guest]

У Пољској откривене фреске из 15. вијека

01 четвртак мар 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести, Занимљивости

≈ 1 коментар

На зидовима православне цркве у источној Пољској откривене су фреске из 15. вијека.

Историчар умјетности Јарослав Гиемза саопштио је у уторак 28. фебруара на конференцији за штампу да су недавна истраживања у древној цркви у селу Посада Риботицка показала да се ради о фрескама из позног средњег вијека.

Бијели креч је годинама покривао фреске, које су дјелимично откривене шездесетих година прошлог вијека.

Гиемза је саопштио новинарима да се фреске тренутно сматрају јединим примјеом комплетне представе библијских личности у Пољској, нешто што је он назвао веома ријетким у централној Европи.

По његовим ријечима, средства за обнову фресака се сакупљају.

[Guest]

У Пољској завршен међународни фестивал црквеног звоњења

27 петак апр 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

У недељу 22. априла у Пољској је окончан четврти међународни фестивал црквеног звоњења „Оглашавање, похвале, позиви“.

Главну награду добила је Ксенија Кијанчева из Петрограда, а награђени су и Надежда Калашникова, такође из Петрограда, и Сергеј Никитјенко из Минска.

У такмичењу је учествовало осамнаест звонара, који су своје умјеће представили на звонику Супразалског манастира.

Главни циљ фестивала је његовање традиције црквених звона у Православној цркви, посебно током пасхалног периода. У прошлости, а у неким парохијама и данас, на Васкрс, након што звона огласе свијетло Христово васкрсење, свакоме је било дозвољено да звони.

[Guest]

Завршен Међународни фестивал Православне црквене музике у Пољској

7. Јун 2012 - 14:40

Хор Православне Епархије гроднске освојио је главну награду на 31. Међународном фестивалу Православне црквене музике у Хајновки (Пољска). Мушки хор Државног певачког и играчког ансамбла Оружаних снага Републике Белорусије освојио је специјалну награду. Дани црквене музике први пут су одржани пре 30 година у Војводству Подласкје у Пољској. Ове године фестивал је одржан под покровитељством пољског председника Бронислава Комаровског и са благословом Митрополита варшавског и целе Пољске Г. Саве.

Сваке године овај фестивал окупи десетине хорова из целе Европе - Русије, Румуније, Хрватске, Чешке и Литваније. Белорусија је стални гост и активни учесник у овом великом музичком догађају у Источној Пољској.

[Guest]

Извршена крађа у пољском православном манастиру

12 субота јан 2013

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

 

 

У ноћи између 8. и 9. јануара извршена је крађа у цркви на светој гори Гарбарки, највећој светињи Пољске православне цркве. Непознати починиоци провалили су у цркву Преображења Господњег из које су украли завјетне дарове, који су се налазили на Иверској икони Пресвете Богородице. Међу украденим драгоцјеностима били су златни и сребрни ланци и привесци, које вјерни остављају након исцјељења или какве друге помоћи Мајке Божије. Крађу су 9. јануара ујутро пријавиле монахиње.

Прелиминарна истрага је показала да су починиоци ушли у цркву уз помоћ мердевина које су кориштене приликом обнове цркве. Претпоставља се да су преко звоника ушли у брод храма.

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/1346436097/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BE-%D1%83-%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D1%83-r1989

[Срђан Ранђеловић]

 

Око педесет хиљада поклоника на празник Преображења Господњег посјетило је Свету гору Грабарку у Пољској. Такође, неколико хиљада поклоника из Пољске и Белорусије од почетка Успењског поста посјетило је извор са чудотворном водом  „Криночка“ у Беловешкој прашуми, са пољске стране шумског забрана, саопштава Православие.Ру.

 

Света гора Грабарка на југу Подласја, на Преображење сваке године окупи на хиљаде људи. Ове године, према процјенама власти у Марто-Маријинској обитељи на Брду крстова или пољском Тавору, како још зову Грабарку било је око 50 хиљада вјерника. То су биле организовене групе из разних пољских градова, сусједних белоруских и украјинских региона, на челу са архијерејем Пољске православне цркве, епископом Амвросијем. Ове године било је православних вјерника из Бразила. Након литургије коју је служио Митрополит варшавски и све Пољске Сава, вјерници су пошли да узму свету воду.

 

На педесет километара од Грабарке постоји још једно познато мјесто, које сабира поклонике почетком Успењског поста. По предању, извор у јами „Криночка“ близу Хајнове у срцу Беловешке прашуме, освештали су кијево-печерски монаси који су побјегли из Кијева опљачканог Татарима. Они су поред Криночке подигли први храм средином 13. вијека. Садашњи посвећен светим Макавејима, подигнут је у 19. вијеку.

 

„Још давно сам овдје долазила са мајком. Имала сам болест очију. Мајка ми је очи обрисала марамом, умоченом у води, и од тада очи ме не боле“, прича поклоница Валентина Константиновна Харкевич.

 

„Ми знамо да од ове воде исходи Божија благодат. И зато многи људи долазе овдје да добију исцјељење, Божији благослов и очишћење душе“, каже Јелена Степановна.

 

Према традицији, на богослужење на „криночку“ долази се два пута – у уторак послије Тројице и на Макавеје. Послије службе пију воду и умивају се, трљајући марамицом болна мјеста. Затим те марамице вјешају о ограду у знак исцјељења. Та традиција се преноси са покољеља на покољење од давнина.

 

 

 

Радио Светигора

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/1346436097/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE-50-%D1%85%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%BB%D0%BE-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5-r2193

[Guest]

 

http://www.spc.rs/sr/preko_50_hiljada_vernika_se_popelo_na_poljsku_svetu_goru

[Guest]

 

http://www.spc.rs/sr/preko_50_hiljada_vernika_se_popelo_na_poljsku_svetu_goru

[Guest]

 

http://www.spc.rs/sr/preko_50_hiljada_vernika_se_popelo_na_poljsku_svetu_goru

[Ромејац]

Митрополит варшавски и све Пољске Сава

 

https://scontent-b-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-prn2/t1.0-9/s720x720/10172718_626372337432732_330081381_n.png

[Срђан Ранђеловић]

 

Пољски православни храмови на интернету

http://www.puszczaknyszynska.cerkiew.pl/


Пољска православна омладина је сачинила виртуално путовање на којем  се могу видети 28 цркава из пољске области Пушћа Кничинска, www.puszczaknyszynska.cerkiew.pl. Пољске цркве су одувек представљале посебан грађевински подухват, већ према областгима у коујима се налазе. Грађене годинама, оне су показатељ традиције, историје, културе, а, пре свега, чврсте вере становника ових крајева. Овим подухватом жели се широј јавности представити њихова лепота и значај. На интернет презентацији може се видети панорама ових цркава и капела, као и њихов унутрашњи изглед. Такође се може више сазнати о томе како су грађене и каква им је досадашња историја.
 
На овом пројекту је радило више омладинаца и омладинки. На страници ове презентације доноси се превод текста на енглеском језику, а све време чује се православна музика пољског и руског напева.  Пројект је намењен житељима ове области, као и лицима са стране која желе да се што боље упознају са црквама из области Подласкије. Очекују се и коментари посетилаца презентације.
Извор: ОЦ

[Dominika]

Освећен камен темељац Саборне цркве у Варшави

 

У историји Пољске Православне Цркве 5. децембар 2015. остаће забележен крупним словима: Његова Светост Васељенски Патријарх Вартоломеј началствовао је чином освећења камена темљца нове Саборне цркве Свете Софије у варшавској четврти Урсинову. У свом говору Патријарх Вартоломеј је неколико пута нагласио значај овог догађаја – освећење нове Саборне цркве у престоници Пољске, у Епархији варшавско-бјелској. Овом приликом је Патријарх подсетио на прототип нове катедрале који се налази у Турској, рекавши: „Агија Софија није музеј, нити је џамија, него је била и још увек је православна Саборна црква, међу чијим зидовима анђели тихо плачу и узносе молитве Богу“.

Његово Блаженство Сава, Митрополит Варшаве и све Пољске, казао је да је направљен велики корак подухватом на подизању нове цркве у Варшави, што се подудара с две друге  значајне годишњице: 250-годишњица пољске државне независности  и 90-годишњица аутокефалности Пољске Православне Цркве. (...)

 

Нова Саборна црква Агија Софија (Света Премудрост) представља молитвену благодарност нашим православним прецима који су положили своје животе на олтар службе Богу и народу. Ово земља на којој је постојала црква Свете Тројице, земља натопљена крвљу варшавских устаника који су се 1944. г. склонили у тој цркви, као и земља у ул. Волскиеј бр. 138 где су Немци нацисти побили децу  и њихове учитеље и васпитаче у православном сиротишту. Агија Софија ће бити спомен на православне избеглице из 1915. г., спомен мученика Хелмска и Подласја,  и жртава рације Висла у селу  Фурманов, а подиже се и у славу оних који су страдали и положили животе за Правоалвље,“ казао је Митрополот Сава (...)

 

Данас у Варшави постоје: Саборна црква св. Марије Магдалине (подигнута 1867-1869) и св. Јована Лествичника (саграђена 1905.г.), као и четири капеле: универзитетска капела светих Кирила и Методија, капела Свете Тројице, Ваведења Богодорице у Храм и капела св. свештеномученика Григорија Перадзеа. Рачуна се да у Варшави има између 30.000 и 40.000 православних верника.

Извор: spc.rs

 

Само хтела бих да додам да има у Варшави још једна капела (св. Василија Мартиша). И све ове капелу функционишу као мале парохије.

 

[Dominika]