Истина о Канади - рушење мита

[СветлостВостока]

Беспризорни геноцид у Канади (1)

Молим све оне које интересује истина да обрате пажњу на текст који следи.

Прича о томе да је на западу све добро је чиста пропаганда, што значи да је та прича, заправо, неистинита. Ево примера Канаде, која се често узима као пример државе и друштва за пример. Међутим, истина је другачија. Сада ћете прочитати потресну причу о томе како је у Канади вршен геноцид који је остао некажњен.

Кроз канадски такозвани резидентални школски систем, такозване хришћанске цркве, заједно са државним званичницима, правним системом, докторима и полицијом спроводили су политику геноцида над канадским Индијанцима.

Џаспер Џозеф, 64-оро годишњи Индијанац из Порт Хардија у Британској Колумбији се са сузама у очима сећа како је његов рођак убијен смртоносном инекцијом од стране особља у "Нанаимо" индијанској болници 1944.-те године. Он је 10.-ог новембра 2000.-те године рекао да је када је имао 8 година био послат из англиканске резиденталне школе у Алерт Беју у "Нанаимо" индијанску болницу, коју је основала такозвана Уједињена Црква Канаде. Казао је да су га држали изолованог три године у једној соби као лабораторијског пацова, кљукали га пилулама и давали му инекције да га направе болесним. Двојица од његових рођака су осећали велику узнемиреност, вриштали су и тукли се. Затим су им сестре дале инекције и они су одмах умрли. Џаспер каже да је то урађено да би их ућуткали.

Резиденталне школе у Канади су основане 1884.-те године. Већ 1907.-ме године доктор Питер Брјус извештава да су у тим школама здравствени услови криминални и да је стопа смртности око 40%. У организовању и раду резиденталних школа у Канади су учествовали канадска влада и Католичка, Англиканска, Презветеријанска и Методистичка црква. У мају 1919.-те године стопа смртности у неким резиденталним школама због туберкулозе је и до 75%. 1920.-те године канадска влада је донела одлуку да је обавезно да свако индијанско дете које напуни седам година мора да иде у резиденталну школу. 1928.-ме године је донет закон о стерилизацији индијанских жена. Најмање 3500 индијанских жена је стерилисано по овом закону. 1933.-ће године се почиње са стерилизацијом у Британској Колумбији. Два највећа центра за стерилизацију на западној обали Канаде су била основана од стране такозване Уједињене Цркве Канаде у Бели Бели и Нанаиму у којима је стерилисано хиљаде индијанских жена од стране доктора који су радили под окриљем Уједињене Цркве Канаде све до 1980.-те године. 1933.-ће године сваки родитељ Индијанац је морао да преда своју децу на легално старатељство запошљенима у цркви или да се суочи са затвором. Оснивање резиденталних школа се наставило од 1948.-ме до 1969.-те године широм Канаде са пуним знањем цркве, полиције и званичника за индијанске послове. Последња резидентална школа је затворена 1984.-те године. 1990.-те године такозвана Скупштина Прве Нације (Индијанци) по први пут јавно почиње да говори о ономе што се дешавало у резиденталним школама. У току 1994.-те и 1995.-те године појављују се први сведоци убистава који почињу јавно да сведоче са предикаонице свештеника Уједињене Цркве Канаде Кевина Анета у Порт Албернију. Око месец дана после тога свештеник Кевин Анет је отпуштен, а 1996.-те године ја избачен из Уједињене Цркве Канаде. Међутим, Кевин Анет наставља борбу и успева да, и поред јаког отпора од стране Уједињене Цркве Канаде, покрене преко 5000 тужби против цркве и државе. Од 12.-ог до 14.-ог јуна 1998.-ме године оснива се први независни трибунал који закључује да су влада Канаде и Католичка, Уједињена и Англиканска црква криви за геноцид над канадским Индијанцима и препоручују Уједињеним Нацијама да спроведу истрагу о злочинима. Током 1998.-ме и 1999.-те године Уједињене Нације, под снажним притиском канадске владе одбијају документе трибунала. Даља евиденција и извештаји о геноцоду у резиденталним школама се прикривају у званичним медијима широм Канаде. У октобру 1998.-ме године, у Ванкуверу, адвокати Уједињене Цркве Канаде признају да је та црква учествовала са канадском владом у злочинима у "Алберни" индијанској резиденталној школи најмање од 1960.-те године. Борба Кевина Анета се наставила и до данашњих дана уз велике отпоре оних који су учествовали у геноциду.

Али, да се вратим самом геноциду. Сматра се да је око 50000 жртва геноцида нестало. Као да никада нису ни постојали. Али, они су постојали. Они су били невина деца које су тукли и терорисали, да бих их затим изложили туберкулози и другим болестима. То су све радили плаћени службеници цркви и владе. Тако на пример, Мабел Спорт сведочи да су је терали да спава у истом кревету са другом децом која су умирала од туберкулозе. То се дешавало у католичкој "Кристи" резиденталној школи око 1942.-ге године. Она је рекла да су покушавали све да их побију и да су у томе скоро успели. Такође је рекла да се исто дешавало у протестантским индијанским школама, по три детета у кревету, здрава са онима која умиру. Вилијам Спорт сведочи да је директор "Алберни" школе терао њега и још осам других дечака да једу специјалну храну која је имала чудан укус. Он је рекао да је он био једини који је преживео и то зато што је његов отац провалио у школу једне ноћи и одвео га одатле. На жалост, остали дечаци су сви умрли од туберкулозе и никада нису били лечени. Он је још рекао да је постојао план да их све побију у тајности. Малтретирања и мучења којима су била подвргавана деца у резиденталним школама су, заиста, страшна. О свему томе можете прочитати на следећим адресама:

http://www.hiddenfromhistory.org

http://www.whale.to/a/annett.html

А ако мислите да је све ово измишљотина, одмах ћу вам доказати да је све ово истина. Заправо, нећу вам ја то доказати него нико други до садашњи председник владе Канаде, Стивен Харпер, који се недавно, 11.-ог јуна 2008.-ме године, јавно, у канадском парламенту, пред телевизијским камерама извинуо канадским Индијанцима за почињена злодела. Ево снимка тог извињења:

А ево и реакција из Монтреала на Харперово извињење:

Ово је истина о Канади! И није се све ово дешавало у 18.-ом или 19.-ом веку, већ у 20.-ом веку и то у доба демократије и капитализма, који се и нама Србима данас силом намећу као једини модел организације друштва и економије. Сви знамо да су победници у Другом светском рату на Нирнбершком процесу осудили побеђене, то јест нацистичке вође за њихове злочине. Такође су они који су бомбардовали Србију 1999.-те године осудили у Хагу побеђене, то јест скоро све оне који су били на челу Србије током 90-тих година прошлог века. Победници су осудили побеђене. А када ће да буде основан неки нови Нирнбершки процес или Хашки суд за људе из врха канадских влада и такозваних хришћанских цркава који су починили геноцид над канадским Индијанцима у 20.-ом веку? Где су међународне осуде Канаде? Где су економске санкције Канади? Где је правда? Где су сада приче о томе да злочин не застарева? Зар је довољно извињење? Па није овде неко некога случајно нагазио у аутобусу, па да му се извине и да иде даље. Па, тако су могле и нацистичке вође да се извину и да иду кући после тога.

Браћо и сестре, пре него што донесете одлуку којим ћете правцем кренути на основу информација које поседујете, проверите те информација и видите има ли, можда, и неких других информација. Можда не знате довољно...

[СветлостВостока]

Беспризорни геноцид у Канади (2)

Ево документарног филма о страшном геноциду над староседеоцима Канаде, Индијанцима, који је извршен у двадесетом веку од стране канадске државе и неких цркава. Колико сам ја чуо нико никада није осуђен због овог страшног злочина. Садашњи председник владе Канаде Стивен Харпер се јавно извинуо Индијанцима за оно што им је урађено. Али где су јавне истраге, суђења и кажњавања учесника у овом злочину? Нема их. Канадска држава као део западне, атлантистичке цивилизације је успела да заустави покушаје да се овај геноцид третира како би требао сваки геноцид да се третира у међународној политици и у међународном праву. Многи људи у самој Канади не знају шта се дешавало у њиховој сопственој земљи, а велика већина људи у свету никада не би ни помислила да би тако нешто могло да се деси у једној земљи као што је Канада о којој се, захваљујући пропаганди, има слика узорне демократске земље у којој влада правда.

Молим вас погледајте овај филм и ширите истину о геноциду у Канади.

http://www.youtube.com/watch?v=yfuY9t3VhCo

[СветлостВостока]

22 мртвих услед тровања храном! Нико није у затвору! Посао иде даље!

Ево још једног необоривог доказа да је пропаганда која преплављује цео свет о томе да на западу влада правда у правној држави лаж. У Канади је 2008.-ме године умрло 22 људи услед тровања храном коју је произвело једно од највећих канадских предузећа које се баве производњом хране "Maple Leaf". Тровање и смртни случајеви су били проузроковани бактеријом листерија која се налазила у храни. Ево доказа:

Доказ о смрти људи услед тровања храном произведеном у канадском предузећу "Maple Leaf": http://www.listerios....ca/index_e.php

И шта се десило после тога? Па, ништа посебно. Директор "Maple Leaf"-а Мајкл Мек Кеин се извинуо и рекао да дубоко жали. Дакле, човек је сматрао да је то довољно. Ево доказа:

Колико ја знам није вођен ниједан јавни судски процес поводом овог случаја и нико није завршио у затвору. По мом мишљењу, један од најодговорнијих за смрт 22 људи је управо директор предузећа "Maple Leaf" Мајкл Мек Кеин. Ваљда би тако требало ствари да функционишу у капитализму да онај ко је на челу неког предузећа буде и најодговорнији за пословање предузећа, а то значи и за добре и за лоше резултате. Ваљда би тако требало ствари да функционишу у капитализму у складу са западном пропагандом. А овде смо имали случај да је лоше пословање предузећа довело до смрти 22 људи. И ником ништа. Мајкл Мек Кеин се извинуо и рекао да дубоко жали и то је све. Онда је "Maple Leaf" повукао своје производе на једно време из продаје и сачекао да се прашина слегне. Ових дана "Maple Leaf" поново креће у посао. Видео сам њихову рекламу за сланину на телевизији. А јел знате ко је директор предузећа "Maple Leaf" данас? Па, исти човек који је био и пре - Мајкл Мек Кеин. Ево доказа:

Доказ да је Мајкл Мек Кеин још увек директор канадског предузећа "Maple Leaf": http://www.mapleleaf...chael-h-mccain/

А шта је са пословном етиком? Шта је са личном одговорношћу? Шта је са такозваним западним стандардима? Шта је урадио правосудни систем Канаде? Ништа. Зашто? Због посла. То јест због пара. Пошто је "Maple Leaf" једно од највећих канадских предузећа за производњу храну није ред да пропадне. Јел тако? Ово предузеће је својим пословањем довело до смрти 22 људи и зато га је требало затворити, а директора и друге одговорне казнити. Међутим, то се није десило. А није се десило јер је посао, то јест јер су паре изнад правде. Није се десило јер су посао и паре изнад људских живота. Није се десило јер је капитализам изнад правде, изнад људских живота и изнад свега. Али, тако је то на западу. На овом мом интернет дневнику већ сам писао о геноциду који је спроведен над староседеоцима Канаде Индијанцима од стране канадске државе и неких цркава. На хиљаде Индијанаца је убијено. И јел неко завршио у затвору због тога? До сада није. Али, председник владе Канаде Стивен Харпер се извинуо Индијанцима. Извинуо се човек. Ево и у овом случају када је услед тровања бактеријом листерија која се налазила у храни произведеној у канадском предузећу "Maple Leaf" умрло 22 људи, директор предузећа Мајкл Мек Кеин се извинуо. Јел довољно извињење у овим случајевима? Није. Где су јавни судски процеси? Где су казне одговорних за смрт људи? Где је правда? Где је правна држава? Нема ништа од тога. Све је то лаж и обмана запада које се шире светом са циљем да се целом том свету милом или силом наметне западна религија демократије, капитализма и такозваних људских права. Па, где су људска права канадских Индијанаца? Где су људска права умрлих од листерије у храни канадског предузећа "Maple Leaf"? Нема их. Ширите истину о западу.

[СветлостВостока]

Како је време док сам живео и радио у Канади одмицало, полако сам почео да мењам неке своје ставове у складу са оним што сам видео око себе. Како сам више улазио у систем, све више сам увиђао да је скоро све оно што сам слушао о западу у Србији неистина.

Да неко не би помислио да су ти моји закључци произашли из личних разлога као што су могуће немање или тешко налажење посла или мала плата, рећи ћу да то није тако, јер за скоро 9 година колико сам био у Канади, нисам радио само првих месец и по дана, што је врло кратко. А последњих скоро 5 година сам био и веома добро плаћен. Заправо, предузеће за које сам радио тих последњих око 5 година је и једина права светла тачка мог живота у Канади. Али, таква предузећа су права реткост у Канади. Наћи добар посао у Канади, а то значи, посао који волиш, на коме ћеш се пријатно осећати и који ће бити добро плаћен је срећа.

Систем у коме велику улогу у налажењу одговарајућег посла има срећа није добар систем. У Канади се доста људи запошљава преко везе, али то Канађани зову "мрежа" или препоруке.

Што се тиче радног морала у Канади, довољно је да поменем како неки Канађани одговарају када их питате како су. Они кажу: "Almost Friday.", што значи: "Ускоро ће петак".

У Канади сам видео шта је заправо капитализам и како просечан становник Канаде живи. Капитализам је ужас, а просечан становник Канаде живи лоше. Основне и средње школе у Канади су лоше и циљ им је социјални инжењеринг на основама западне цивилизације која уништава свет у свим сегментима, политичком, економском, културном и моралном. Храна у Канади је права катастрофа. Скоро сва храна је генетски модификована. Чак и храна које се продаје као органска, врло често то није. Менталитет становника Канаде је потпуно другачији од нашег у негативном смислу, а то значи да га никако не треба примати.

Ипак, мислим да живот у Канади најнегативније утиче на децу. Канадски систем преображава децу у егоистичне артикле на полицама неког од светских тржних центара. По канадским законима педери и лезбејке имају право да склапају бракове и да усвајају децу. У канадским школама, пре почетка наставе, сва деца морају да слушају канадску химну. Ја нисам чуо да се такав притисак на децу врши било где у свету. У Канади цвета национализам где се непрестано истичу канадски симболи и како је ово канадско, како је оно канадско.

Канадски градови су пуни бескућника и особа са психичким проблемима. Скоро сви они су жртве система. Некада је бескућника било углавном у центрима великих градова, а сада их има скоро свуда. На жалост, имам утисак, да је таквих људи све више и више. Једном сам рекао да ако би се одједном, за тренутак, зауставили сви извори буке на улици у неком од канадских градова, да бисте могли да чујете како у позадини дише ђаво: "Хххрррр... хххрррр... хххрррр...".

Канада је земља корумпираних политичара који су у тесној спрези са људима из врхова великих капиталистичких корпорација. Само у последњих неколико година су вођене истраге за разне врсте корупције против неколико бивших председника канадских влада, против Пола Мартина, Жана Кретијена и Брајана Малрунија. Нико од њих није осуђен, већ су сви они ослобођени или ће највероватније бити ослобођени. Те истраге су дуге и изгледа као да се намерно одуговлаче. Сви ти људи су и даље цењени чланови канадског друштва. Изгледа као да се све те истраге воде у циљу пропаганде која треба да покаже да је канадско друштво демократско друштво у коме постоји правна држава у којој нико није заштићен од силе закона. Али, нема осуђених.

Такође, Канада је држава у којој полиција убија људе из специјалних пиштоља који се називају тејзерима и који могу да погоде људе електрицитетом и до 50000 волти. До сада је преко 20 људи убијено од стране полиције. Многи од тих људи су убијени без икаквог разлога, јер је опасност од њиховог хапшења била мала. Један Пољак који се управо исељавао у Канаду пре неколико година је брутално убијен на аеродрому у Ванкуверу, а ја бих чак рекао стрељан од стране четворице канадских полицајаца. Тај Пољак се мимоишао са својом мајком по слетању на аеродром и како није знао енглески језик, а нико се није побринуо да му помогне, почео је да баца неке ствари, али никога није ни покушао да повреди. Када су полицајци дошли, он није пружао никакав отпор. Полицајци су му показали да стане уза зид и погодили га тејзером. Пољак је пао и умро од последица електричног шока. Један од људи који је ту био случајно присутан је све снимио са мобилним телефоном. Полиција му је прво одузела мобилни телефон, а касније му га је вратила. Молим вас да пажљиво погледате шта се десило на аеродрому у Ванкуверу на овом снимку:

http://www.youtube.com/watch?v=IPe_hf7aBXM

Касније, са доста закашњења и одлагања је покренута истрага против четворице полицајаца, али, колико ја знам, нико од њих није осуђен за убиство. Такође, колико знам, електрични пиштољ тејзер је и даље у употреби у Канади, али са неким ограничењима.

[Grizzly Adams]

Ужасна земља та Канада...

[СветлостВостока]

Svaka istorija zna za dobre i za loše strane.

Тако је. Али нико до сада није писао о лошим странам канадске историје у Србији. Ја сам први.

Ili po nekim susedima mi Srbi smo najveći zlikovci koji su ikad krojili na planeti. Ako se podvlače samo loše strane, onda je namera jasna, naime da se dotični ocrne. Ili ako sa nikome ne mogu da izađem na kraj, onda je razlog kod mene, ne u njima. Dakle, oni koji o drugima govore samo loše, obično su sami takvi.

Исто је ако се о некоме шири пропаганда да је све сјајно као на пример о Канади. Сад тога више нема. Ја рушим тај мит.

У Канади у свим овим тешким прекршајима које сам навео нико није кажњен. А није кажњен да би се вештачки одржавала добра слика о земљи. Типичан западњачки бандитизам.

[СветлостВостока]

Неки шокантни подаци о менталном здрављу у Канади:

1) Број самоубистава:

1996.: 3941

1997.: 3681

Узећу да је око 3500 годишње просечно.

Период: 1990. - 2005. Број би био: 52.500. То је умањена цифра. Значи, за 15 година, у Канади је самоубиство извршило преко 50.000 људи. То је један град у Србији. Рецимо, Чачак. Далеко било.

2) Број становника Канаде који су хоспитализовани услед менталних поремећаја током 2001-ве и 2002-ге године је: 192.079. Значи за само две године читав један град је завршио у болници услед менталних поремећаја. Рецимо, Крагујевац. Далеко било.

Молим вас, обратите пажњу на ове шокантне податке:

- 1 од 5 становника Канаде ће имати проблема са неком менталном болешћу

- Приближно 2,5 милиона одраслих Канађана или преко 10% популације од 18 и више година ће имати депресију

- Око 20% деце и омладине у Канади има психијатријске поремећаје који могу да се дијагностификују

И онда се поставља питање зашто је ситуација са менталним здрављем таква у земљи која није скоро имала ратове и веће политичке потресе. Па зато што је друштвено-политички систем у њој разоран а његову основу чини либерализам.

[СветлостВостока]

Suicidna rata international:

http://de.wikipedia.org/wiki/Suizidrate_nach_L%C3%A4ndern

[СветлостВостока]

Глад у Канади

"An estimated 5.5 million people are at risk of hunger every day, most of them children and the elderly."

Приближно 5,5 милиона људи је у ризику да гладује сваки дан, већина од њих су деца и старци.

Извор: http://www.sodexo.ca...tics_Canada.asp

Канада има око 32 милиона становника.

Значи око 17% становника Канаде гладује. Класична земља Трећег света.

"The need for Canada’s charitable food assistance programs grew in 2012, and they are now assisting more people than ever. In March of this year, 882,188 people received food from a food bank in Canada. This is an increase of 2.4% over 2011, and is 31% higher than in 2008, before the recession began."

Извор: http://www.foodbankscanada.ca/getmedia/3b946e67-fbe2-490e-90dc-4a313dfb97e5/HungerCount2012.pdf.aspx?ext=.pdf

[drvce]

[Аурор]

Kad ona jedna, uvek jedna te ista grupa krene da "ruši mitove"...

[Crveni Baron]

Kad ona jedna, uvek jedna te ista grupa krene da "ruši mitove"...

I uvek ista grupa ljudi gradi mitove ....

[СветлостВостока]

Kad ona jedna, uvek jedna te ista grupa krene da "ruši mitove"...

Ма готово је са митом о Канади као добром месту за живот и рад. Иди погледај ред испред руске амбасаде у Београду сваки понедељак, среду и петак и иди испред канадске где нема никога. То говори само за себе.

[GeniusAtWork]

Ма готово је са митом о Канади као добром месту за живот и рад. Иди погледај ред испред руске амбасаде у Београду сваки понедељак, среду и петак и иди испред канадске где нема никога. То говори само за себе.

Kanadska ambasada u Beogradu je preselila odeljenja za imigraciju i izdavanje viza iz Beograda u Beč još u maju, pa od tada svi građani Srbije koji žele u Kanadu moraju u Beč po vize. Tako da nije baš mnogo čudno što nema nikog ispred ambasade u BG-u.

[draganzzz]

Ne nipodastavajuci nikoga, ali vecinom red ispred Ruske ambasade sacinjavaju gradjevinci iz Juzne Srbije,

koji imaju svakakva iskustva sa rada u Rusiji, ima po forumima elitesecurity!