Jump to content

Севдах


Препоручена порука

Ових дана сам баш у некоме севдаху што би рекли босанци. Од када сам дошао на парохију доживео сам највише непријатнисти од људи из најближе околине- црквеног одбора, бивших тутора и благајника, појца...Прва парохија, дошао млад пун полета и отворен према свима и од тих који су сваки дан поред мене доживео да ми ,,забију ножу леђа,, десетину пута. Осећам се често потпуно распет: са једне стране попадија и деца, с друге парохијани, с треће епархија и опасности од ,, лажне браће,, а с четврте и моје разне слабости и тело које ратује против душе. И разумевања ниоткога; сви траже своје и нико не пита еј попе јел можеш ти то. Једина утеха ми је Господ и Литургија: после причешћа скупим снагу и гурај даље.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Хух, што ми је све то познато...

 

Но, неће Господ допустити више него што можемо да издржимо...

Некад ми буде смешно због чега сам се све нервирао..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Највише проблема су ми направили људи који су требали као да ми помогну: благајник, тутор и појац. То ми је тешко: нису неки нецрквени људи или безбожници већ насупрот двојица су долазила сваки дан на богослужења, један се и редовно причешћивао а направили су ми такви зврчке и сплетке какве нису ни највећи комунисти. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хоће то, ђаво окрене баш оне који су најближи свештенику, убаци им у срце неку мржњу према клиру и онда само смишљају како да зезну попа.

А ако се некоме жалиш, сви их знају као побожне људе и питају : Шта ти фали, попе ?

Тако је мени било кад сам прије 17 година дошао на ову парохију. Нови предсједник ЦУО, са стажом одборника преко 30 година дошао на мјесто старог који еј био мој пријатељ кад сам овде био 1 пут и онда шта год урадим , он изокреће.

Јурим приложнике, жена се мучи са двоје дјеце, најлађе још беба, кува мајсторима сваки дан, а он ништа не пипа, него још одбија људе да не дају прилог.

Требају нам прозори на дому под хитно, да би могли малтерисати, радити струју, воду, под, а ми немамо ни пара ни грађе.

Јавља се син бившег предсједника да уради по минималној цијени и да му платимо кад можемо и предсједник неће да потпише уговор док му сви одборници не потврде да су за ову понуду, иако смо донели одлуку на седници да узмемо најповољнијег у овом случају јединог понуђача.

Ја одем и донесем му потписе 11 одборника, а он каже ово је комунистички и опет неће да потпише.

Следеће године прота који је био прије мене и отишао у пензију, каже да му је ЦО дужна за труд који је поднео при градњи цркве. Председник и пар одборника иду по селу , скупљају пшеницу, продају је и дају новац проти.

Тада су у епархији видели ко је и нису му више вјеровали, а изгубио је углед у одбору, па је сам напустио.

 

Сад се сјетих кад сма био богослов , прота Стево отишао на нову парохију, а парохију предао намјеснику, јер следећи свештеник долази за 8 мјесеци.

Онда одборници ударе дреку код село : Отишао поп Стево и однијео црквене паре ! Намјесник их скупи и пита колико је пара било у црквеној каси ?

Они почну да лицитирају, 1, 2 и на крају се сложе да је било 5 хиљада марака.

Онда их намјесник изгрди и каже да је он примио 7,5 хиљада ДМ.

Они се постиде и смире, а опет неки причали како је било 9 хиљада ДМ ;)

 

Нада се да о.Иван нема тих проблема на новој парохији.

А где си ти оче на служби , где има толико неваљалаца ?

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Слабо ти знам тај дио, знам пар свештеника, о.Миленко у Темерину ми је шурак, стално зове да га посјетимо, а ми  никако да дођемо у посјету.....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...