Милева Марић

[ego]

Ко је била Милева Марић?

Књига Радмиле Милентијевић о Милеви Марић и Алберту Ајнштајну. Писма пионира савремене физике мењају слику о њему као човеку и потврђују да је Милева имала важно место у истраживањима

КО је била Милева Марић Ајнштајн и каква је била њена улога у животу и делу славног научника, питање је на које су многи истраживачи, научници и историчари тражили одговор. Док су је једни представљали као маргиналну личност која му је изродила потомке, други су величали њен значај чак дотле да је Нобелова награда неправедно припала Алберту Ајнштајну, а не њој. Како кажу, она је била творац великих открића. Све су то, међутим, биле мање-више претпоставке, поткрепљене штурим документарним материјалом.

Аутентична документација, писма која је Ајнштајн писао првој супрузи и синовима, читав низ година чувана су иза седам брава. Катанац са ковчега који је чувао тајне које откривају њихов однос какав свет није познавао скинут је тек 2006. године. Тада је потпуно отворен Ајнштајнов архив. Историчарка Радмила Милентијевић прва се сусрела са овом грађом и настала је књига „Милева Марић Ајнштајн - Живот са Албертом Ајнштајном“, коју је објавила београдска „Просвета“. Писма, укупно њих 850, која је писао пионир савремене физике, мењају слику о њему као човеку и потврђују да је Милева имала врло важно место у његовим истраживањима.

- Ипак, апсолутно се претерује када се каже да је она измислила теорију релативитета - каже Милентијевићева, за „Новости“. - Идеје су, углавном, његове и то се види из писама, али очигледно је да су заједно радили и да се пуно ослањао на њу. Преписка доказује да су водили научне расправе и заједно истраживали. Ајнштајн говори о „нашим новим проучавањима“, „нашим истраживањима“, „нашем гледишту“, „нашој теорији“, „нашем раду“, чак и о „нашем раду о релативном кретању“. Милева је била необично паметна и веома образована жена и њена улога у Ајнштајновом научном развитку је веома важна.

Милентијевићева се определила да пусти Милеву и Алберта да својим речима, колико је то могуће, испричају живот. Њена улога видљива је само у интерпретацији, повезивању и објашњавању.

- Милевина судбина тешко да ће било кога оставити равнодушним. Отпочела је студије на престижној циришкој Политехници, као студент чија је будућност обећавала. Исте године упознала је Алберта и њихови животи су се спојили. Прва је препознала генија у њему и хтела је да му помогне. Одгајана у патријархалној српској породици, спремно је жртвовала сопствену академску каријеру, а своју памет, познавање математике и физике, ставила у службу Ајнштајновог рада. Говорила је - ми смо „ајн штајн“ - што значи једна стена.

Албертова писма Милева је чувала, њена су, углавном, уништена. Веома се ослањао на њу. Из преписке се види да му је била психички потребна. Изолован је, одбачен, а она је једина све разумела.

- Имао је генијалне идеје, радио је оно што је наумио, али му је била потребна подршка. Добија је од Милеве. Писао је да без ње не осећа жељу за радом, да је тако срећан што је у њој нашао сродну природу која је исто тако снажна и талентована као он.

Пре брака Милева је Ајнштајну родила девојчицу коју је дала на усвајање. Закон је у то доба у Швајцарској био веома строг - човек који добије ванбрачно дете истог тренутка остаје без посла. Да би заштитила Албертову каријеру, Милева одлази код родитеља. Судбина ове девојчице обавијена је мистеријом. Неки сматрају да је дата на усвајање и да јој се после тога губи сваки траг, други кажу да је умрла 1903. године. Милентијевићева се, међутим, са тим тврдњама не слаже. Њена теза је да ју је, после изненадне смрти сопственог детета, усвојила Милевина најбоља другарица Хелена, која је била удата за угледног економисту Савића.

Милентијевићева се посебно осврће на 1905. годину, која је за Ајнштајнове, али и за науку била година чуда. Тада је, без много научне литературе, написао четири чланка која су послужила за заснивање модерне физике. Већина физичара слаже се да три - о Брауновом кретању, фотоелектричном ефекту и специјалној релативности - заслужују Нобелову награду.

- Ајнштајн ствара основе нове физике, Њутна ставља на главу, мења теорију простора и времена. Међутим, како је његова слава расла, тако се њихов однос погоршавао. Милена пише Хелени: „Мој муж је постао славан, али се бојим да слава не уђе у његову главу и да не изгуби хуману страну“. Жали се да се осећа усамљеном, запостављеном, да јој је самопоуздање пољуљано. У то време Алберт улази у авантуру са сестром од тетке Елзом и Милевин живот се претвара у пакао.

Ајнштајново понашање током развода било је до те мере окрутно да је ражалостило и његове пријатеље, а Милеву скроз уништило. Иако преварена и остављена, није дозволила да буде поражена. Милентијевићева први пут открива да је Милева изабрала одличног адвоката који се изборио да новац од Нобелове награде припадне њој.

- На Западу погрешно пишу да јој је поклонио половину Нобелове награде. Није тачно, она је то издејствовала. Ајнштајн је рекао Милеви да ће кад добије Нобелову награду сав новац, који ће наследити њихови синови, ставити у банку, а она ће моћи да вуче интерес. Није прихватила, натерала га је да потпише да новац од награде, кад је добије, постаје њена својина. Прихватио је, јер другачије није могао да се разведе.

Међутим, пошто је добио Нобелову награду, која је постала Милевина својина, њихови односи се побољшавају. Она купује петоспратницу у најлепшем делу Цириха, Ајнштајн јој се поново удвара, одседа код ње и заједно проводе време.

- Убеђена сам да га је волела и даље. Њему је била потребна, јер никад није нашао другу жену која би била тако паметна, са којом је могао да разговара о физици, музици, позоришту и књижевности. Милева као да је поново била срећна, али Алберт је непредвидив. Одједном пише тестамент за нову фамилију и тражи од Милеве да она и деца не траже више ништа од њега, јер би остало оставио новој фамилији. Милева га је поново победила и од тог тестамента није било ништа.

А онда долазе тридесете и велика рецесија која доводи Милеву готово до просјачког штапа. Млађи син оболева од шизофреније што додатно компликује њихове животе. Ајнштајн се сели у Америку, Милева зависи од њега и он је широкогрудо помаже. Изгубила је две куће, трећу је успела да спаси тако што је Ајнштајн откупио. Убедио је да живи у њој до смрти.

- Пред крај њеног живота, 1947. одлучили су да продају кућу. Сама та продаја је на нов начин описана у мојој књизи. Иако је био договор да поделе новац, она му није послала ништа. Оставила га је за бригу о сину, јер није имала поверења у Алберта. Познавала га је, знала је да уме да обећа и после окрене ћурак и уради потпуно другачије. Није тачно да је умрла у болници где иду сиромаси. Ајнштајн ју је издржавао до пред смрт, а онда је продала кућу и није јој више био потребан новац. Имала је више него да плати болничке трошкове. Склопила је очи 1948. године знајући да јој је дете обезбеђено.

КАП ПО КАП

ПИСМА која су крила тајну односа двоје научника захваљујући извршиоцима Ајнштајновог тестамента била су недоступна јавности. Ајнштајн није желео да ништа после његове смрти од личних ствари и преписки постане доступно. Покушај њиховог сина Ханса Алберта да их публикује наишао је на судску забрану. Било је потребно више од 30 година да би се јавности дозволио увид у Ајнштанову заоставштину, која је, по његовој жељи, припала хебрејском универзитету у Јерусалиму. Отварали су је кап по кап.

http://www.novosti.r...la-Mileva-Maric

[Crveni Baron]

Gospodja Maric je u ono vreme zapalila na skolovanje u Svicu ... i danas bi mogao na prste jedne ruke da nabrojis srbe koji bi mogli na skolovanje tamo ... da ne pominjem zene ....

[Juan Valdez]

Gospodja Maric je u ono vreme zapalila na skolovanje u Svicu ... i danas bi mogao na prste jedne ruke da nabrojis srbe koji bi mogli na skolovanje tamo ... da ne pominjem zene ....

?

Само ја лично знам број Срба који студирају у Швици, који је већи од броја прстију једне руке. И од броја прстију обе руке.

[ego]

Тајна рађања генија

Милева ноћу радила научне прорачуне, пошто би успавала синове

Милева, Алберт и мали Ханс Алберт

НАЈДАЉЕ у истраживању научне енигме о Милеви Марић Ајнштајн отишле су норвешка историчарка мр Анастасија Хајди Ларвол и професорка српског порекла која живи и ради у Њујорку др Радмила Милентијевић.

Обе су имале ретку прилику да одвојено, свака за себе и у различитом временском периоду, "завире" у део архиве Алберта Ајнштајна на Хебрејском универзитету, и дошле су готово до истоветног закључка: Милевино познавање математике и физике омогућило јој је да учествује у Ајнштајновим научним истраживањима, и она је, ван сваке сумње, у њима и учествовала!

Упориште за тврдњу о неспорном Милевином доприносу теорији релативитета, обе историчарке пронашле су у писмима која је бивши брачни пар разменио током брака, али и после развода. Милева и Алберт раздвојили су се 1914. после 11 година брака, пошто је он добио место професора у Берну, а затим се оженио блиском рођаком Елзом, с којом није имао деце.

Та писма је сасвим случајно, после Милевине смрти 1948. године у Цириху, пронашао у једној кутији старији син Ајнштајнових, Ханс Алберт. Он је желео да преписку публикује, али су људи блиски Ајнштајну издејствовали судску забрану.

Мањи део преписке објављен је 1987. године, а остатак је однет у Јерусалим и тек од 2006. само делимично отворен за јавно истраживање.

Милентијевићева је једна од ретких, а свакако једина с наших простора, која је добила дозволу да три и по месеца изучава архивско благо података о Алберту Ајнштајну у Израелу. На основу тих података пре две године у издању Матице српске објавила је књигу "Милева Марић Ајнштајн - живот са Албертом Ајнштајном".

- Имала сам привилегију да ишчитам 800 писама која су Милева и Алберт разменили пре и после развода и да се уверим да је њихова љубав тињала до краја њихових живота - казала је Милентијевићева на промоцији своје књиге у Новом Саду. - Из тих писама недвосмислено се може закључити да су њих двоје заједно створили теорију релативитета.

Преписка, према мишљењу др Милентијевић, доказује да су њих двоје делили научне идеје, водили научне расправе и заједно истраживали. У својим писмима Алберт говори о "нашим новим проучавањима", "нашим истраживањима", "нашој теорији", "нашем раду", као и о "нашем раду о релативном кретању".

На основу тих писама која су на потпуно нов и, за многе, неочекиван начин осенчила брачну и научну везу двоје Ајнштајна, Анастасија Хајди Ларвол снимила је документарни филм "Мала моја вештице", у којем је љубавну преписку претворила у дијалог.

Њено филмско остварење 2009. године приказано је на комеморативној седници у Цириху, кад су се власти после 36 година сетиле Милеве Марић, платиле закупнину њеног гробног места и поново поставиле надгробну плочу на гробном месту број 9357 на циришком гробљу Нортхајм.

Својим филмом и предавањем "Релативност једне љубави прошлог месеца" на Коларцу у Београду, норвешка историчарка желела је да поручи свету да је Алберт био већи манипулатор него научник, те да је за "Нобела" заслужнија Милева од њега самог.

- Много тога упућује на закључак да су се Алберт и Милева договорили да заједничким научним радом и знањем креирају и промовишу једног генијалног научника и универзитетског професора који ће зарађивати за целу породицу - тврди Ларволова.

Тај геније је за готово комплетну светску јавност до сада био само Ајнштајн, јер је приватна историја Алберта и Милеве прошла много цензура да би се одржао мит о Ајнштајну, једном од највећих умова човечанства.

- Таква слика о Ајнштајну протеклих деценија бранила се по сваку цену, и због њеног очувања фондација "Алберт Ајнштајн" забранила је објављивање љубавне преписке Алберта и Милеве - категорична је мр Анастасија Хајди Ларвол.

Из преписке брачног пара Ајнштајн, бар оног њеног дела који је до сада објављен, произилази да је Милева научне прорачуне радила ноћу, пошто би претходно успавала синове, а потом их је предавала мужу.

Велики руски физичар Аврам Федорович Јофе сведочио је да је у рукама имао оригинале три најважнија "Ајнштајнова чланка", који су били потписани са Ајнштајн - Марити. Презиме Марити била је швајцарска верзија презимена Марић, под којим је Милева уписана у градски регистар кантона Цирих.

Ајнштајн се, по виђењу др Милентијевић, и у критичним тренуцима свог живота ослањао на Милеву. У једном писму он пише:

"Без тебе ми недостаје самопоуздање, без тебе и не осећам жељу за радом. Без тебе мој живот није живот."

И док је професорка Милентијевић склонија закључку да овакве Албертове изјаве Милеви сведоче да је њихова љубав тињала до краја живота, за Анастасију Хајди Ларвол то је потврда да је Алберт био велики манипулатор:

- Своја писма почињао је најчешће љубавним цвркутањем, а обавезно завршавао постављањем задатака чије решење тражи од Милеве! Зато су чак и њена малобројна доступна писма некомплетна, јер је цензура из њих избацила математичке прорачуне и научне инструкције које је слала Алберту - сматра Ларволова.

ТРИ ЖЕНЕ НАУЧНИЦЕ

ОСИМ кротког васпитања које је из породичног дома у Тителу понела у свет, а које је подразумевало повлађивање мужу, Милева је одувек патила од недостатка самопоуздања због урођеног физичког недостатка - краће леве ноге. То у великој мери објашњава и њено одсуство амбиције да себе истиче у први план као научника. Осим тога, у то време женска професионална каријера није била уобичајена појава. Научним радом у Европи тада су се бавиле свега три жене.

http://www.novosti.r...radjanja-genija

[СветлостВостока]

Ја бих волео да је све ово тачно, али изгледа да никада нећемо сазнати праву истину.

Пише се да је Ајнштајн био један од најгорих студената. Милева Марић је прве две године била сјајна на студијама, а онда је почела да попушта и на крају није успела да дипломира. Ајнштајн је у том периоду имао боље оцене од ње и он је једва дипломирао. Значи он је ипак дипломирао, а она није и то из 2 покушаја. Шта се десило са Милевом можемо само да нагађамо, али не и да 100% тврдимо.

Тачно је да је Ајнштајн једно време писао "наш рад" и тако даље, али је такође писао и "ја радим на томе и томе". У писмима својој блиској пријатељици Елени Савић Милева Марић је говорила само о личним стварима, али никада о раду. Зашто ако су радили заједно?

Радмила Милентијевић је требала да објави тачне делове писама из којих се види да су они радили заједно.

Иначе, на западу је објављена књига љубавних писама Алберта Ајнштајна и Милеве Марић:

http://press.princeton.edu/titles/4988.html

И нико до сада на основу ове књиге не тврди да се радило о заједничком раду. Питање је и да ли су објављена сва њихова писма или само део.

Још једном ја бих волео да видим писма где се јасно види да су радили заједно. Није довољно рећи или написати - Ја сам видео та писма у том и том архиву. Дај копије оригинала писама, дај превод.

Иначе, Милевин живот је био трагичан. Она се до краја живота борила да помогне свом сину који се разболео од шизофреније.

Поред тога, Ајнштајна неки покушавају да представе малтене као некакво спадало и незналицу. Чекајте мало, човек је био професор на неким унверзитетима. Није то баш тако лако.

Надамо се да ће права истина ипак једног дана изаћи на видело.

[СветлостВостока]

Ево на овој адреси можете видети нека каснија писма Милеве Марић својим рођацима (текст на србском је мало ниже на страници):

http://sceptic-ratio.narod.ru/fi/fenomen-3a.htm

[СветлостВостока]

Ево и једног филма: