Гаврил Стефановић Венцловић - Црни биво у срцу

[Hidegkuti Nándor]

ЛАЂА, ОРАО И ЗМИЈА

На мору куда прође лађа

траг јој се не зна.

Ни орлу пута летећи испод неба.

Ни пак змијиње стазе

кад се превуче преко камена.

[мирођија]

  За све има места на том путу,ако га видимо.

[Hidegkuti Nándor]

ЗА СВОЈ РОД И ПРИЈАТЕЉЕ

За наше старије, за цара и господу му,

за своје спахије, за војиштане

и поглаваре њихове, за кнезове своје и бирове,

за свој род и пријатеље,

мобе и прошње на добро им

за њих Господу Богу усрдо вала

доносити наше.

Јерно њино у миру борављење

и слобода,

нас од зла заклања,

и бригу нам с наше главе скида,

мирост даје...

Свесрдо се за све те људе

по подретлу и по реду

више исказате молите —

како за хришћане, тако и за иноверце —

о животу, о здрављу, о спасењу,

за срећу им и берићет,

о мирноме борављењу,

на војски сачувању и надбијању

наше непријатеље,

којино ишту да нас погазе

и наше добро с јагмом развуку!

[Hidegkuti Nándor]

ЗДРАВИЦА I

Даваћу вам лепу кишу

у свако њено доби,

и земља ће вам издавати

своја жита

и све остале усеве ваше.

И дрва питома и дивља

свој ће вам пород воћни

издавати

и ваше вршење житно

сустигнуће бербу виноградску,

а источивање из бадњица вина

допрети ће пак

сејање житно.

И до ваше воље свашта ћете имати

јести и пити

и у свакој мирости ћете поживити

и боравити на вашој земљи.

Нити ћете се од кога бојати

и тога неће бити

који би вас престрашио,

јер сваке ваше пакостнике

и непријатеље,

који год на вашу земљу узвојују,

ви ћете сами надбити

и протерати с вашом слободом

и они ће бегати и падати

пред вами.

[Hidegkuti Nándor]

ЗДРАВИЦА II

Даваћу вам лепу кишу

у своје време

и земља ће издавати своја жита

и воће свој пород.

И допрети ће ваша вршидба

до истакања вашега вина,

и точидба вам

постигнуће пак сетву,

и јестићете ваш хлебац

до ситости

и опоро у тврду

преборавићете на вашој земљи;

нити ће вас ко плашити

ни прогонити.

Него јоште ви ћете сами

протеривати ваше непријатеље

ш њиних земаља

и бегати ће пред вама

и покоравати се вам ...

И старо до старога

жито ће вам бити и претицати

и оно поодавнашње

испред новога ће

изручивати.

И каде добро ово време

дао нам је Бог;

за нашу храну ово семе

чврсто и јакостно:

сејања свакога и разликога виђена:

пшеницу чисту,

јечам, зоб, проју

и остало жито прихватно

за нашу телесну потребу

и животињу,

и видимо пољске усталце

где раде о том и труде се

од рана до рана

излазећи на послове,

и доста се проматрају

како би добро и много посејали усева

ради своје и наше потребе, —

него браћо остала и добри људи,

и ми, којино нисмо пољски радини,

него дома у суху седимо,

те нит нас бије злота ни киша, —

да не лежимо залуду...

А ми, што велим да сејемо

у сухој соби,

под стрехом, где киша не дохвата, —

то душевно жито свуд се може сејати!

И по кућа и по подруми,

по тавани, по ћилери,

по кошара и на снегу,

на мразу, на леду,

на великој печи и врућини

оно ниче и расте

и клас свој и род издаје!

[Hidegkuti Nándor]

О НЕРАВНОПРАВНОСТИ ЖЕНА

Ал' до конца слабо мало тога се поштења међу људма и младежем лише находи. Више их је неваљалаца, својевољних и нездржних, како што се и блата и ђубрета на земљи више находи него злата и бисера. Те им је закон тежак и мрзак. Како ето и у овоме послу што је завичај нераван ко корав и негладак, ни једнак земљански суд! И не знам како то закон доноси: мучи и осуђује из пара једно, једно што је слабије, а друго, поглавитије, опако да речем, опрашта! Што и фарисеји кушајући запиташе Христа за сваку кривицу отпуштати своје жене: А ако ли се која с туђином затече и ухвати се, не тек да је муж пусти него и на улици с камењем да се побије.« То, рекоше, тако у закону пише нам се учинити. А икад може ли то бити, да се жена под кога силом силимице наметне, докле човек око ње не пипољи? А од човека може и на силу то се учинити и с преваром, пак жена крива а лупов није, што се он кајари и доста код своје с туђима чини! И још погорих мушких послова находи се неваљалих, пак кано њему ни у што је то, на лудост му се одбија, њега жена не може судити ни га пустити, а он њу да може и за малу ствар! Чудан је то закон, не иде правицом то законополагање, нехваљен је то завичај, нит је тај адет турвински сашта другога постао, кроме како жене и тако у судски договор се не прихватају, нит су у то пристале, него мужеви како им се ктело, по својој вољи сами по себи су и доконали, те с писмом потврдили тај закон. Зато кривице осудни суд и паде само на жене; со тога и децу наменише тек очину. А не и материну. И нелагодније неизлечено оставише...

Ви којино сте мушке стране и не заподирите се око туђих жена, ни се шњима смијући насамо шалите. Тако и оне на миру у своме поштењу обстајати ће. Не оржите ви склоцајући за њима. Сам сваки непоштену своју жену чини преко мере кићењем и сврх тога опет за другима мамећи се. Каде ти си нечист ни поштен, да какво од друга ти поштење истежеш? Издај поштење по пре ти, и да ти се даје. Како ли једнопоштену с тобом, не и раван адет чиниш? Велите: зле су жене, а ти ли си добар? Сам је злу чиниш. Што ли ти, боли, поводиш се по њој? Смисли де се, по чему је гора од тебе. ...

Ако је на жени брате које шарање, намигивање, шакање ли које и злочести смех, — пропердаши, обружи и лепо просветуј, те је доведи у поштење. Ако ли је језичница зла, накажи, укори, призапрети с дертом. Ако ли је пијаница и распикућа, учини од ње затвор и потају: поостави и сакривај што имаш трошак кад ниси дома; из туђих руку с хесапом и с меркањем пропитним издај. Ако ли је скитачица и не с временом трчкара по махали од куће до куће, зури ли узалуд по сокаци, те прегледа људе, гласоноша ли је, — попривежи и замрси јој путове хитлено. Ако ли се маже и све се гизда, поносно ли ходи, пркоњи се, злом одговара, не слуша, — с педепсијом прокињи, а не одсецај је са срдца, ни одбијај од себе с немарењем, што чини да чини, с смрзнућем на њу; нит се разлучуј, зашто то допосле јоште све на горе излази с бездерисања нехатна. Твој ти је зглавак, ваља ти га видати, лечити чим се може; кад љутим, кад благим мелемом. А како да га позлеђана остаљаш? Како ли да га одсечеш и фрљиш од себе, те сакат останеш за ругу? То је један заказ како мужу тако и жени штоно у притча мудрост вама женатим заказује, те вели: »Источник, то јест кладенац, бунар ли му, нека је теби твој и нитко туђин да га нејма црпати ни воде пити из њега. И ждребе твоје ти берићетне среће доброкобљиве и јелен драговоље ти твоје, да се с тобом разговара. А и ти собом не буди туђ поток нити другим пашти се угодан бити већма него ли својој ти жени.« Ето овако старозаконито писмо покривено све говори. И на друго износи осећање. Који ли просто разумеду тако како се пише, они су попузли слепци, а и ти ако странпутице ходиш а своме ти зглавку правога се пута заказујеш држати...

[Hidegkuti Nándor]

ЛУКАВИ ДАНИ

Лукави су дани настали;

Пробаљујте време;

Ваше сваке речи

Нек су вам са сољу разблажене,

Знано и вешто сваком по себи

Добро знајући

Што ће ко коме

И сваком на свашто

Одговор дати.

[Hidegkuti Nándor]

ДАР ВОДЕ

Kиша кад озгор на земљу пада,

она си је једна: што вода, вода.

Ама на биљу, на дрвљу, разлико дејствује:

мекша и тврди, слади и горча,

бојали чини, мирис и злочест задах

примеће цвећу и травама;

убељује, зелени, жутка, црвени,

црнпурасти, плаветни и прешарује;

на папради слади, на пелину горча,

а неке накиселе указује...

Особито свакој растлици

своју разликост даје,

те на маслици с воде зејтин рађа,

а на лози вино;

на разлики дрвети, разлико и воће бива.

Тако и обашка свакој травици

свој дар јој вода издаје.

[Dijasporka]

Ma je l' moguce da na celoj temi nisam nasla pesmu Mrtvorodjeni? Evo sad ne mogu ni na netu da je nadjem, moracu da potrazim medju svojim srednjoskolskim radovima...

[Милан Ракић]

Мртворођени

 

Нит је шта овде видео,

Ни има за чим жалити;

Из мрака је на залуд овде изашао,

У мрак опет тамо и отишао;

Ни имена му има,

Сунце га обсјало није,

Ни зна за које добро:

Како му је, тако му је

Свеједнако и увек;

Ни за боље ни за горе

Не зна...

 

http://sr.scribd.com/doc/21956539/Crni-bivo-u-srcu-Stefanovi%C4%87-Venclovi%C4%87#scribd

[Dijasporka]

Hvala :bendoff:

[Dijasporka]

Pa kako da ga covek ne voli?