Гаврил Стефановић Венцловић - Црни биво у срцу

[Hidegkuti Nándor]

СМРТ И ЖИВОТ У ЈЕЗИКУ СТОЈИ

Kолико је маечак огањ, а колике ли велике ствари пожиже; тако и човечији језик — мала је вешт у нами, а врло големо зло чини.

Отворен је гроб њино грло;

са своји језици лагаху,

суди им за то, боже!

кроштоно је аспидски јад

под њиним устнами!

И на ме су шаптали сви моји врази

и на зло су ми мислили.

Злечесту реч на ме изнеше.

Ама који ме год то облагују,

да се сами обуку у зао глас

и кано хаљином горњом

тако да се обгрну сами

са својом срамотом.

Избави моју душу

од неправедних уста

и од туђина поштеди свога раба

да би непорочан остао;

и приточник муж скоројезичан,

скоро пада у зло

и смрт и живот у језику стоји!

[Hidegkuti Nándor]

УЗАЛУДНИ БЕГ ОД ЉУБАВИ

И куда знам бегати, куд ли се подети

и сакрити испред твога духа?

Ако да се испењем на небо,

ти си сâм тамо горе;

да ако ли силезем доле под земљу,

у дубине Адове, — и тамо си ти.

Ако бих и кано птица с крилма

рано одлетио чак за море,

у које тамо пустолине скрити се,

ал' и онде ће ме досећи твоја рука

и наћи ме, и твоја ће ме десница задржати

и преместити с места.

[Hidegkuti Nándor]

РАЂАЊЕ

Mрака измакох, а луча му не могу поднети;

не знам што ћу.

Тами опет родих свет, а од страха смрче ми се.

Роћењу рад сам, ал', чудна прилика!

снебивам се смутно.

Видам где нови извор извире,

и бистра вода кључа текућа, —

а и то мотрим, јер давнашња узтока

измиче бежећи испред њега!

[Guest Оливера]

Нандоре, извињавам се...ових дана има пуно посла. Морам још неке преводе да завршим, нисам заборавила на нашу тему, чекам затишје.

[Hidegkuti Nándor]

???????, ????????? ??...???? ???? ??? ???? ?????. ????? ??? ???? ??????? ?? ???????, ????? ?????????? ?? ???? ????, ????? ???????.

???? ????????, ?? ?????? ??... (? ?? ??? ????? ? ?????)

?? ???? ???? ??? ???? ?? ?????????? ???? ???????????? ???????????? (?? ??? ?????? ? ???????? Libra), ????????? ????????? ?? ???? ? ??????? ???????.

????, ???? ? ????? ?? ????? ?? ??????? ?? ??????? ? ? ???? ????...

[Hidegkuti Nándor]

ТКО?

Именом којим ти је воља, тим га називљи: ако Богом, ако господином, Христом ли, или оцем, творцем, зидаром ли, владиком, царем ли, или оним, који је недознат ко је он.

Tко те уразуми, и даде ти видети

небо, сунчани ход,

и расмотривати многе звезде,

и у свем тому,

ка у неком многом цвећу,

лепу свезу и добар начин

имадући времена распрознању?

Години пуност часова,

проход и настануће,

мену месечну и уштап,

дна и ноћи равно служење,

земљано клијање и растење,

ветрова разилазење,

ширине и дубине морске стојеће,

и по њему ходећи путови,

текуће воде и стојећа језера,

и планински извори?

Испод неба јасно прозирање,

промахе и одухе далеке?

Ко ли ти даје кишу из облака,

снег и крупу,

земљано радилство и ш ње храну,

и разлику стоку и зверад:

воду рибну, небо птично,

и к томе знати свакојаке мајсторије у руку,

насељања, адете, закон, грађане,

леп и добар садружни житак,

присвојање родско, —

откуд ли је теби животиња

јача од тебе и покорна ти на службу?

До главе и крви и на храну ти једни предали се!

Ко ли је тебе учинио господина и цара

Над свим тим што год на земљи

и у води има?

[Guest Оливера]

Свакако да је добро што је овде, можемо гледати при анализи. Постављајте ви то, доћи ће мало мирније време...па се можемо посветити овим лепим стварима.

[Hidegkuti Nándor]

ЛЕГЕНДА О ЧЕТРДЕСЕТОЈ КРУНИ

Oд разликих места и особитих очевина бијаху. Толико што уједно, под једном капетанијом војеваху, пак чувени како су христјани и говораху с руком крстећи се с поменом Христа бога, од поганске си дружине бише похватани те к ђенералу доведени на испитавање тко су, какве ли су вере и закона кога су. А кад се право и слободно исказаше тко су, тадар ешкиле их принудише да се њиховим они поганским боговом идолом поклоне верујући и с приносом обична дара. И не ктише никако тога учинити ни их што о тому послушати. Онда већ почеше их шопати и ударати по усти и по образи шакама, с песницами их лупати бацајући се на њих с камењем. И слабо их стизаше; више враћаше се к њима натраг само. Препадоше се со тога чуда и престаше фућањем се на њих.

А зимно бијаше оно време. Пак свукоше их голе и пометаше свезане у једно језеро ледено ноћу, где један врло би слаб и плах собом друг им. Измаче се и утече у једну врућу бању из ледене воде го да се онде спари, како му се ружно и здеси онде: таки се смалакса са смућњом... Оста их у леду тридесет и девет.

Мрзнући у леду с напоља на суху стојећи један стража млад чувар мученичаски, виде те ноћи виђени се свет и тамом с неба сишлих чудних венаца кано царских коруна четрдесет. Свака на главу по једному паде. А једна, четрдесета, вајајући се сама не имаде кому сместити се на главу.

Зачуди се о тому и полакоми што се оно свиде и таки сметну са себе оружје и одело своје, потрча онамо водом к њима и паде ома њему на главу виђено се она коруна небесна. И би њихов прави друг свети, стојећи им тако у леду онде до зоре јоште живим.

[Hidegkuti Nándor]

ОСВАЈАЊЕ УНУТРАШЊИХ ЖИТНИЦА

Нејма ни сејања толико,

а ни хамбара за жито,

ни гумна спраљена, а ни српа ваљала;

ки пуне руковеди, ни цела снопа,

а стога зденута ни од корова!

Мало; руковет, и то незрело,

ка зелено исто за оглед кидано,

непуне шаке!

што проходци не честитају,

него машући главом куде.

Ето, такво је било и наше

то црковно дуговање

и засевање божија слова.

А жетва би после туштена

и многокласовита, пуна зрна

мотриоцу скривености свакој...

Те ето, мала она од лозе израстлица,

у велики и врло родан виноград расплоди се;

толика ширина из њега би,

да му гране преко река прелазе

и шири се до мора

и хатар му с хатари састаје се

до краја земље.

А све горе надвишује,

те их покрива висином своје славе.

[Guest Оливера]

Симболика? Бацих овлаш поглед...

[Hidegkuti Nándor]

МОЛИТВА ЗА СРПСКУ ЗЕМЉУ

И у ових љутих времени ратних ово саде нека буде наше мољење.

Избави ме од крви, Боже,

Боже мога спасења,

на кров који имамо,

разве твој, Богородице, покров.

Крвоточива она жена

кад се је прикојасила

за скут сина твога,

и таки престаде јој тећи крв од ње.

Тако и каде се докосне

наша крвопролитна земља

твоме омофору,

таки ће на њој престати

свако крвопроливање.

Отрти ћеш и обрисати

каше крваве сузе

с твојим омофором!

[Hidegkuti Nándor]

МУДРОСТ СЛУШАЊА

Пређе него с наказивањем господњим

издовоље отворили су му се уши,

да се прегне ухо свесрдо слушати незатежно!

Да може на заушници златну минђушу обесити

с драгим каменом сардијем:

привезати беседу к мудрости!

У ухо немучно дочувено

да може бити на слатко скоро послушљиво!

Попре него устом и устнима и језику, —

овим ето, отворити се

и привући у себе духа!

[Hidegkuti Nándor]

ТВРЂУ МОЈА ПТИЦА НАЂЕ СЕБИ ДОМОВИНУ

Mоји врази запеше ми споне,

Ама те се споне искидаше,

И моја душа кано избави се,

И тврђу, тебе господи,

Моја птица нађе себи домовину,

Где је пометала птиће своје —

Све своје мисли.

[Hidegkuti Nándor]

АПЕЛЕС И ЗЛАТНИ ЈЕЛЕН

У неко доби бијаше велико на гласу неки изуграф именом Апелес и састаше се код њега многи понижи иконописци и почеше се међ собом натпирати који би од њих полепше могао исписати јелена. И поче га између њих један писати. А кад виде да га баш онако не може лепо изобразити како би ваљало, а он узе те много злата натовари на прилику му. А каде дође те указа ту своју масторију Апелесу, та он таки смотре да у тој његовој икони нејма мајсторије. Та му и рече:

— Кад ниси умео с бојом скиосати га лепо, а оно си га рад тога златом учинио јасна.

Није га уписао добролично, али га је украсио скуповидно.

[Hidegkuti Nándor]

ДУБОКЕ ВОДЕ

Kа неке што су дубоке воде

те им се дна не види;

а друге што опет тесно

и помало извиру,

а не зна се откуд им је глава;

и неким чује се хука испод земље

с надањем се негде излазу,

али врло се заустежу позадуго;

и неке пак натраг се одбијају;

а једне јако сукте напоље —

ето, таква је та форма и философска,

о Богу им неко пронахођење

у натпирању међусобном.