Фоча: Црква „никла“ пре џамије

[Владо М]

Фоча – Археолози Завода за заштиту културног и историјског и природног наслеђа Републике Српске почели су археолошко истраживање на темељима Цареве џамије у Фочи у потрази за темељима старог православног храма.

Археолошко ископавање почело је на основу одлуке Комисије за очување националних споменика БиХ, која је 2004. године овај локалитет прогласила заштићеним националним спомеником.

Циљ је пронаћи дубље и много старије темеље православне цркве, за коју историјски извори тврде да је изграђена најкасније у 12. веку, а коју су Турци око 1500. године претворили у џамију.

Руководилац археолошких истраживања Љубица Срдић каже да се ископавања раде на источној страни темеља Цареве џамије и да је тренутно скинуто око 50 центиметара земље.

- Ископавања се врше ради евентуалног проналажења темеља старог православног храма. Основ за то нам даје Алија Бејтић, који је педесетих година прошлог века овде радио детаљна истраживања и тврдио да је ту, много пре доласка Турака, био православни храм – рекла је Срдићева.

Она је навела да ће истраживања трајати двадесетак дана и да ће после тога бити саопштени резултати. Завод за заштиту културног и историјског наслеђа Републике Српске, истичу да је циљ најновијих истраживања утврђивање истине на основу ископавања научном методом, а не онемогућавање обнове Цареве џамије у Фочи.

Овим археолошким истраживањима, претходили су недавни радови на рашчишћавању терена и бетонирању темеља Цареве џамије, које је иницирала Исламска верска заједница, без обавезног обавештавања и присуства српских археолога.

Срдићева и њена колегиница Љиљана Парежанин кажу да је Меџлис Исламске заједнице у Фочи имао решење Министарства за просторно уређење Републике Српске и сагласност на овај пројекат, који се заснивају на одлуци Комисије за очување националних споменика БиХ, која је Цареву џамију у Фочи 2004. године прогласила заштићеним националним спомеником.

Међутим, у тој одлуци се наводи и обавезујућа клаузула по којој сви евентуални радови на овом локалитету не могу да се обављају без присуства археолога из Републике Српске, што Меџлис није испоштовао.

[μαρὰν ἀθά]

Најбоље би било да се део остатака православне цркве испод темеља Цареве џамије конзервира и изложи јавности. То је сигурно сасвим изводљиво у техничком смислу. Просто се направи стаклени под испод којег би се видели темељи цркве. Наравно, уз то би морао ићи и одговарајући натпис који би читав локалитет, односно и џамију и остатке цркве ставио у историјски и хронолошки контекст.