Episkopi Timocke eparhije

[Драгана Милошевић]

Dositej Novakovic

Prvi Episkop timocki (1834. - 1854.)

Episkop Dositej Novakovic rodjen je oko 1774.godine u selu Dabninci, jednom malom zaseoku u opstini Markov Grad, nedaleko od grada Prilepa.Kao mladic boravio je u manastiru Treskavac a zatim otisao na Svetu Goru, gde je primio monaski cin i biva rukopolozen u cin jerodjakona, pa onda i u cin jeromonaha. Sa Svete Gore vratio se u Pirot potom presao u Nis, gde ga tadasnji niski episkp Meletije postavi za svog protosindjela.

Posle mucenicke koncine Episkopa Meletija 31. maja 1821. godine protosindjel Dositej izbegne za Srbiju gde ga knez Milos primi i postavi za staresinu, najpre manastira Svete Petke a potom manastira Gornjaka. Kasnije biva unapredjen u cin Arhimandrita.

Kada je oslobodjena Timocka Krajina, knez Milos je, prolazeci kroz te krajeve uvideo jasno, kolika je potreba da se i taj kraj u crkvenom pogledu organizuje. Zato je 29.januara 1834. godine preporucio mitropolitu Petru da izabere jednog izmedju srpskih Arhimandrita koji bi bio najsposobnijim timockim Epi - skopom.

Prema ovom zahtevu kneza Milosa, mitropolit Petar je u dogovoru sa episkopima, uzickim Nikiforom i sabackim Gerasimom, predlozio tri Arhimandrita od kojih je jedan bio Dositej (Novakovic). Njegovo posvecenje u episkopski cin svecano je izvrseno 2. februara 1834. godine, na Sretenje. Posvecenje je izvrsio Mtropolit Petar sa Episkopima uzickim Nikanorom i sabackim Gerasimom.

Kada je Dositej dosao u svoju eparhiju bila je ova u potpunom rasulu. Zato je smatrao svojom prvom duznoscu da svestenstvo dovede u red. Medjutim dosavsi u sredinu koja je potpuno bila ne naviknuta na poredak i ustrojstvo naisao je na veliki otpor. Rezultat svih njegovih nastojanja ostao je kroz pet godina nistavan. Uvredjen, on je 1839. godine napustio Zajecar kao svoju rezidenciju i preselio se u Negotin, gde je ostao sve do svoje smrti.

Episkop Dositej je upravljao timockom eparhijom 20 godina i 2 meseca, proziveo oko 70 godina i umro uoci Lazareve subote,2. aprila 1854. u Negotinu. Njegov grob nalazi se u kripti stare negotnske crkve.

http://www.google.rs...:75&tx=98&ty=94

[Драгана Милошевић]

Gerasim Stojkovic

Drugi Episkop timocki (1854- 1865.)

Gerasim Stojkovic je rodjen 1811.godine u Velikom Aradu, onda u Madjarskoj. Osnovnu skolu i gimnaziju ucio je u mestu rodjenja, filosofiju i prava u Pesti, a bogosloviju u Sremskim Karlovcima. Posle svrsenih skola presao je u prolece 1839. godine u Srbiju i postavljen za profesora bogoslovije. Uskoro, posle prelaska u Srbiju, primio je monaski cin u manastiru Vracevsnici. Kao profesor prosao je sve stepene monaskog cina. U cin Arhimandrita proizveden je u manastiru Manasiji 9. maja 1853. godine. Za Episkopa timockog izabran je i posvecen 10.oktobra 1854. godine. Kao Episkop upravljao je timockom eparhijom sa sedistem u Negotinu sve do svoje smrti 11. jula 1865.godine. Sahranjen je u staroj negotinskoj crkvi. Verovatno povucenost, dobrocudnost i blagost Episkopa Gerasima su glavni razlozi, sto nije imao veceg uticaja na podizanja crkava u eparhiji. Za vreme Vladike Gerasima pocelo je bogoslovski obrazovano svestenstvo smenjivati staro neskolovano i na taj nacin stvarati se u njima siguran oslonac za intenzivniji rad na podizanju bogomolja onima koji su posle njega dosli.

[Драгана Милошевић]

Evgenije Simeonovic

Treci Episkop timocki (1865. - 1880.)

Po svom stasu, drzanju i nacinu odevanja, pendateriji u vrsenju duznosti, po ljubavi za "torzestvenost" u sluzenju i pojanju - jedan od najboljih predstavnik prve grupe ucenih bogoslova bio je Episkop Evgenije Simeonovic. Jevtimije u kaludjerstvu Evgenije, rodjen je 4. januara 1815. godine u Beloj Crkvi, onda u Madjarskoj, a sada u Srbiji. Osnovnu skolu je ucio u mestu rodjenja,gimnaziju u Sremskim Karlovcima, filosofiju u Pesti, bogosloviju u Vrscu.

U Srbiju je dosao 1839.godine i od 1.avgusta 1839. do 9.juna 1841.godine bio profesor bogoslovije kao svetovno lice. Tada je postavljen za registratora u knezevoj kancelariji, da posle kratkog vremena da ostavku na drzavnu slzbu i zakaludjeri se o Mitrovdanu 1841.godine.Posle toga je ponovo postavljen za profesora bogoslovije.Stalno na duznosti profesora bogoslovije, Evgenije je dobivao monaske cinove redom. Posle smrti Episkopa Gerasima izabran je i posvecen 26.septembra 1865.godine za Episkopa timockog sa sedistem u Negotinu. Na Episkopskoj stolici proveo je Evgenije skoro punih petnaest godina.

Umro je 24.aprila 1880. od vodene bolesti. Sahranjen je u staroj negotinskoj crkvi, mada je za zivota sagradio sebi grobnicu u novoj crkvi. Posle gotovo 50 godina njegovu zelju da mu telo pociva u novoj crkvi, koja je podignuta za njegovog zivota, ispunio je Episkop Emilijan.

[Драгана Милошевић]

Mojsije Veresic

Cetvrti Episkop timocki ( 1880. -1883.)

Kratkotrajno njegovo upravljanje timockom Eparhijom pada u doba trzavica u najvisoj crkvenoj upravi, i verovatno, zato nije mogao ostaviti nikakvog vidnog traga na crkvenom napretku u timockim krajevima. Sem toga, on je i suvise kratko vreme proveo u samoj sredini timocke Eparhije, da bi uopste mogao ostaviti kakav trag svoje delatnosti. Episkop Mojsije rodjen je u Stragarima, u Kragujevackom okrugu. Posle svrsene osnovne skole otisao je u manastir Blagovestenje,gde je kasnije postrizen za monaha. Kao monaha poslao ga je arhimandrit Vasilije u beogradsku bogosloviju, koju je svrsio za dve godine i postavljen za djakona u Sapcu kod episkopa Mihaila, koji ga je poslao u Rusiju gde je svrsio kijevsku duhovnu Akademiju. Iz Rusije se vratio 1862.godine i postavljen je najpre za pisara u beogradskoj konzistoriju, a potom za profesora bogoslovije.Samo jednu godinu 1867.,bio je staresina manastira Drace kod Kragujevca, pa je ponovo vracen za profesora bogoslovije i unapredjen 1867. za arhimandrita. Posle ostavke sabackog Episkopa Gavrila,Mojsije je posvecen za Episkopa upraznjene Eparhije 14.septembra 1868.godine. Sabackom Eparhijom je upavljao do 19.oktobra 1874., kada je stavljen u penziju. Govorilo se tada da je uklonjen iz Episkopije zato sto ga je glavna kontrola optuzila za neke racunske greske, koje je ucinio dok je jos upravljao manastirom Draca. Vracen na sluzbu 10.juna 1880. i postavljen za Episkopa upraznjene Eparhije timocke. 1883.odlazi na sluzbu drzavnog savetnika.

[Драгана Милошевић]

Melentije Vujic

Peti Episkop timocki(1891.- 1911.)

Timocka Eprhija bila je 1886. godine zvanicno ukinuta iz finansijskih razloga, ali svakako i zbog partjskih trvenja. Oblast timocka je time i inace zabacena zbog saobracajnih veza sa ostalim krajevima Srbije u crkvenom pogedu bila zanemarena. Zato je u timockoj oblasti rad na crkvenom polju sasvim zastao. Ovo stanje su dobro zapazili i ondasnji najvisi crkveni krugovi kada su ponovnim uspostavljanjem timocke Eparhije 1890.godine pregli da na mesto Episkopa timockog dovedu najsposobnije lice. To lice je bio Melentije Vujic. Episkop Melentije ,u mirjanstvu Ljubomir Vujic, rodjen je 27.jula 1857.godune u Osecici,srez kolubarski. Osnovnu skolu je zavrsio u selu Krcmaru, dva razreda gimnazije u Beogradu. Sa ovom skolskom spremom otisao je najpre u manastir Bogovadju, pa onda u Vracevsnicu, gde je postrizen 25.juna 1877.i dobio ime Melentije. Sutra dan posle postrizenja rukopolozen je u cin djakona a 11.decembra iste godine u cin jeromonaha.Kao jeromonah zavrsio je bogosloviju u Beogradu, a za vreme izgnanstva Mitropolita Mihaila otisao ovome u Ruscik, koji ga odvede sa sobom u Rusiju. U Rusiji je zavrsio duhovnu akademiju sa stepenom kandidata bogoslovlja, pa se vrati nazad u otadzbinu. Po povratku je postavljen za rektora bogoslovije u Prizrenu gde je ostao sve do izbora za Episkopa timockog. Melentije Vujic,izabran je za Episkopa timockog i posvecen 10.novembra 1891.u sabornoj beogradskoj crkvi. Rezidencija mu je bila odredjena u Zajecaru,mestu, koje je jedanput prvi Episkop morao napustiti, a u kome ni on nije mogao dovrsiti svoj pastirski rad i zivot. U borbi sa svim nedacamo koje je zatekao u mestu rezidencije i u citavoj Eparhiji, usled neuspeha da svestenicko stanje poboljsa kao i usled oronulog zdravlja,trazio je penziju,koju je dobio 15.juna 1911.godine.Kao penzionisan povukao se na Svetu Goru, gde je proveo ostatak zivota u manastiru Hilandaru. Umro je 10.novembra 1921. godine.

[Драгана Милошевић]

Irinej Ciric

Sesti Episkop timocki ( 1919.-1921.)

Kada se ne bi poznavalo ocajno stanje srpske crkve posle oslobodjenja timocke oblasti 1833. godine u ovoj eparhiji, ono bi ipak bilo sasvim razumljivo njeno stanje posle petvekovne turske vladavine ovim krajevima. Ali skoro bi bilo nerazumljivo njeno stanje posle svetskog rata 1918.godine, kada se ne bi imale u vidu uloga i znacaj rpskog svestenstva u nacionalnoj i prosvetnoj sluzbi svoga naroda. Taj rad poznavali su vrlo dobro i okupatori Bugari, pa su nemilosrdno i divljacki na gomile klali prvo nosioce nacionalne svesti, svestenike, a onda i rusili svaki plod njihovog rada: crkve, skole, narodne obicaje, slave, narodna imena, knjige, protokole, zapise i napise sve sto bi i najmanju vezu imalo sa narodnom prosloscu. Brzo je, samo za tri goine, nastala u oblasti veca pustos nego ranije za pet vekova, jer se da bi nesreca bila veca, vise imalo tad sta i rusiti nego ranije. I svu tu pustos imalo je oslobodjenje i ujedinjenje narodno sto pre da renovira. Ovo obnavljanje islo je u pocetku vrlo tesko. Citavi srezovi,u potpunom znacenju ovoga naziva, nisu imali ni jednog svestenika ili ako su i imali po jednoga, njihov rad imao je da obuhvati desetinu naselja. U takvim prilikama dosao je za Episkopa timockog dr Irinej Ciric, uceni karlovacki bogoslov, cuveni propovednik i sam nacionalni stradalnik iz svetskog rata. Dr irinej Ciric rodjen je 1884.godine u Sremskim Karlovcima. Srednju skolu je zavrsio u Novom Sadu, pa je posle polozene mature zavrsio duhovnu akademiju u Moskvi.Posle duhovne akademije doktorira na Filoloskom fakultetu u Becu. Zamonasio se u manastiru Hopovo 1908.godine i bio pridvorni patrijarsijski djakon u Sremskim Karlovcima. Na episkopskoj stolici timocke eparhije ostao je dr Irinej vrlo kratko vreme, od 15.juna 1919.godine do 24.novembra 1921.godine, kada je po molbi premesten na Backu episkopiju.

[Драгана Милошевић]

Emilijan Piperkovic 

Sedmi Episkop timocki (1922.-1970.) 

 

Timocka oblast, bez velikih centara, nema ni materijalnih ni duhovnih udobnosti onoliko, koliko toga imaju ostale oblasti nase otadzbine. Posejana jos u rimsko doba mnogobrojnim gradicima i kulama, ona je za vreme turske vladavine bila razrusena i docekala oslobodjenje 1883. godine sa malim brojem crkvica i kapela, od nasilnickog oka sklonjenim catmarama i brvnarama. Ostavljena dugo vremena posle oslobodjenja bez saobracajnih veza sa ostalim krajevima, ona je u prvom i drugom svetskom ratu imala jednu od najgorih sudbina. Za takvu sredinu izabrao je Arhjerejski sabor Dr Emilijana Piperkovica, sedmog Episkopa timockog. Dr Emilijan Piperkovic rodjen je 23.avgusta 1886.godine u Lipljanu na Kosovu. Nizu gimnaziju zavrsio je u Solunu i bogosloviju na Halki kod Carigrada. Posle zavrsene bogoslovije izabran je za pitomca Arhijerejskog sabora Kraljevine Srbije da zavrsi teoloski fakultet u Atini. U monastvo je stupio 1911.godine  i rukopolozen je za djakona 15. avgusta iste godine, a za jeromonaha 29.juna 1920.godine. Od 1910.do 1913.bio je pisar Mitropolije i nastavnik gimnazije u Skoplju. 2.aprila postavljen je za nastavnika bitoljske gimnazije s tim da vrsi duznost sekretara ondasnjeg Mitropolita srpskog Dimitrija na Krfu. Za suplenta realke u Beogradu postavljen je u oktobru 1920.godine, pa vec  5. oktobra iste godine premesten je u bogosloviju Svetog Save u Sremskim Karlovcima. Za profesora iste bogoslovije unapredjen je 22.marta 1921.godine sa kog je polozaja dosao na  mesto Episkopa timockog. Posvecen je za Episkopa 23.januara 1922.godine. Svecano ustolicenje na episkopski presto izvrseno je tek 27.marta 1922.godine usled tadasnjih popravki dvora u Zajecaru. Episkop Emilijan upokojio se 1970.godine u Zajecaru gde u crkvi i pociva.

[Драгана Милошевић]

Metodije Muzdeka

Osmi Episkop timocki(1970.- 1977.)

 

 

Episkop Metodije (u svetu Milan Muzdeka) rodjen je 2.febuara 1912.godine u selu Hajticu kod Gline od oca Stevana i majke Marije. Osnovnu skolu zavrsio je u Hajticu,gimnaziju u Glini, a bogosloviju u Bitolju. Na Booslovskom fakultetu je diplomirao 1939.godine i iste primio monaski cin u manastiru Rakovica. U cin jerodjakona rukopolozen je u aprilu mesecu iste godine, a u cin prezvitera u julu mesecu. Protosindjelom je postao 1947., a Arhimandritom 1955.godine.Do izbora za Episkopa bio je profesor bogoslovije u Prizrenu (1939.-1941), katiheta Pete muske gimnazije u Beogradu (1941-1947), profesor bogoslovije u Prizrenu(1947-1951), u manastiru Rakovica (1951-1955) i rektor bogoslovije u Prizrenu(1955-1971). Za episkopa timockog hirotonisan je 4.jula1971.godine. Njegov Arhipastirski rad ubrzo je prekinut bolescu. Umro je 20.februara 1977. u Beogradu, a sahranjen u manastiru Bukovo.

[Драгана Милошевић]

Милутин Стојадиновић

Девети Епископ тимочки (1977. - 1992.)

 

Епископ Милутин( у свету Марко Стојадиновић), рођен је у Горњем Ковиљу 23.јула 1918. године. Завршио је Богословију Светога Саве у манастиру Раковици, а Богословски факултет у Београду. Замонашен је по чину мале схиме у манастиру Гргетег 10. августа 1939.године. У чин ђакона рукоположио га је 27. септембра 1940. Епископ нишки Јован, а у чин свештеника на Преображење 1945. Епископ будимљански Валеријан. Пре избора за Епископа био је намесник манастира Гргетега, економ патријаршијског двора у Сремским Карловцима, вероучитељ, старешина манастира Крушедола, помоћник управника патријаршијског двора у Београду, чиновник Епархије сремске, професор Богословије у Призрену, Београду и Сремским Карловцима, где је и постао првим послератним ректором. Одликован је достојанством синђела, чином протосинђела и архимандрита. Изабран је за Епископа тимочког 1977. и хиротонисан је у Саборној београдској цркви 10. јула исте године. Епископ Милутин преминуо је 20. септембра 1992. године и сахрањен је у манастиру Суводолу.