Онтолошко три како три тако

[Milan Nikolic]

Како постоји личност?

Кроз однос.

Како постоји однос?

Кроз целив.

Како постоји целив?

Кроз Истину.

[Милан Меденица :)]

није лоше, ал некако је рекурзивно

ај однос, ал како дефинишеш целив (поготово као апстрактан или конкретан термин љубави који је различит, али увек исти, у интимном пољупцу двоје људи у светој заједници, али и светој заједници Бога и човека) и Истину (која се опет заснива на Његовој тројичној личности, исто толико висока и широка слобода а не дефиниција као одраз сажећа) јер онда то мораш путем односа да дефинишеш, Једним Истинитим и Његовим целивом, па дефинисати и личност/Личност практично ...

укруг, укруг ... циклична дефиниција, са хумористичким освртом на рекурзију

[Ignjatije]

Како постоји целив?

Кроз Истину.

Možeš li ovo da pojasniš ?

Zar ne postoji kroz slobodu ?

[Milan Nikolic]

Истина је Христос који свакако подразумева појам слободе у правом смислу. Ту не треба много компликовати јер Јеванђеље и укупна теологија сведочи о томе.

Целив представља ,,догађај'' када се Истина пројављује, тј. догађај који се темељи на вери и потпуном преданошћу Исусу Христу, Који чини средиште свакога од нас. У том сусрету и загрљају који сачињава целив, вера у Христа чини Његово присуство на најнепосреднији начин.

Однос се због тога темељи на љубави, што објашњава значење целива. Тада се показује и испитује наша вера и искреност - дубоким Христовим посредништвом и сведочењем које нам потврђује синовство, тј. еклесијалност наших личности.

[Milan Nikolic]

Тек након таквог целива, у принципу, можемо приступити светој тајни Причећша. Ту нема философије.

[Milan Nikolic]

У нашој Цркви - пуно напаћеној ако подразумевамо Цркву као људе, тј. Њене чланове - има неких које нико није загрлио можда чак од детињства. Ту и тамо, руковање се сматра врхунцем пријатељства и поштовања.

Постоје таква напаћена браћа који се приликом сусрета удаљавају од вас, чим се нађете превише близу толико да их можете загрлити. Заиста, то је као нека аутоматска реакција код таквих - ако ће да разговарају са вама то ће чинити са дистанце.

У пракси служења Литургије подразумева се приступање целиву пред свету Тајну причешћа. Ова пракса односи се на саслужитеље у олтару, али могу се чути примедбе како је та пракса уствари обавезна за све учеснике Литургије и свакако Причешћа.