Датум прослављања Васкрса (или датум Васкрса 1941. године)

[Zayron]

Prema ovom kalendaru katolički Uskrs bio 13.4.1941. baš zanimljivo.

Znači 6.4. navodno na Vaskrs bilo bombardovanje a niko nije imao Vaskrs taj dan.

http://kalendar.beda...dele?century=20

kalendar je odličan, ima svakakvih funkcija, pogledajte:

http://kalendar.beda...ndar-rozcestnik

http://kalendar.beda.cz/

[Милан Ракић]

А ево и факсимила тог примерка листа "Политика", коју то јутро многи нажалост нису прелистали...

На насловној страни "срећни тата" и Влатко Мачек, а при врху јасно "стоји", недеља, 06. април 1941. године...

[Јанко]

Мала дигресија.

Josipe, Христос је васкрсао "у трећи дан, по Писму". Дакле, не после 72 сата, већ У ТРЕЋИ ДАН. Први дан када је био погребен је петак, други субота а трећи недеља. Тако да иако је Васкрсење било око 36 сати касније, то је било у трећем дану од страдања и погребења..."А у први дан седмице,...дођоше рано жене мироносице на гроб...". Први дан седмице је недеља.

Милане, у колико сати је почело бомбардовање? Можда је то "уочи" означавало де је напад почео пре зоре, или пре Литургије на Васкрс, тј није почело празновање, шта зна тамо неки новинар кад почиње Васкрс...

[Zayron]

Bilo je još jedno a to je tek bilo onda na Vaskrs:

http://blog.b92.net/text/9151/Saveznicko%20%22uskrsnje%22%20bombardovanje%20Beograda%201944./

[Милан Ракић]

102, ескадрила Шестог ловачког пука је добила узбуну још у 4 сата ујутро 6. априла... Капетан Милош Жуњић, командир ескадриле је већ у пола пет тог шестог априла био на пресретачком задатку у рејону Вршац-Бела Црква. Тада у својој зони одговорности није приметио ништа необично... Бомбардовање је иначе почело око 5 ујутро нападом на Режановачку косу више Куманова, а настављено пола сата касније бомбардовањем Београда... Учили смо, без обзира на владајућу идеологију, тј. да ли се "признавало" одлажење на Литургију или не, да Београђани тога јура нису ни стигли да устану...

[Zayron]

Мала дигресија.

Josipe, Христос је васкрсао "у трећи дан, по Писму". Дакле, не после 72 сата, већ У ТРЕЋИ ДАН. Први дан када је био погребен је петак, други субота а трећи недеља. Тако да иако је Васкрсење било око 36 сати касније, то је било у трећем дану од страдања и погребења..."А у први дан седмице,...дођоше рано жене мироносице на гроб...". Први дан седмице је недеља.

Милане, у колико сати је почело бомбардовање? Можда је то "уочи" означавало де је напад почео пре зоре, или пре Литургије на Васкрс, тј није почело празновање, шта зна тамо неки новинар кад почиње Васкрс...

Pogrešno računaš. Hristos je Vaskrsnuo treći dan PO polaganju u grob, dakle subota je prvi dan po polaganju u grob, nedelja drugi a ponedeljak taj treći. Vaskrs se zbio prema predaji u noći s nedelje na ponedeljak. Tako je Vaskrs u vrlo ranom hrišćanstvo bio prvo slavljen od ponedeljka u zoru a potom se iz raznih razloga proširilo slavljenje cijelog Vaskrsnog trodnevlja, Pshe, Vazma, od Bijele subote do Vaskrsnog ponedeljka a centralnim danom proslave je utvrđena nedelja, Pa već u sv. Amvrozija Milanskog imamo ovaj himan:

U prvi dan u koji svijet

Božanska stvori Trojica,

U koji Stvorac uskrsnuv

Nadvlada smrt i spasi nas.

Čuj, Bože, našu molitvu

I pruži svoju desnicu,

Od mrlja svih nas očisti,

Za rajske dvore pripravi.

Sve nas što sada pjevamo

U ove sate jutarnje,

Tvoj sveti dan započinjuć,

Nadari blagim darima.

Sva slava Ocu vječnomu

I jedinomu Sinu mu

Sa Tješiteljem Presvetim

I sad i vječnost čitavu. Amenn.

A taj prvi dan je nedelja. Bilo je za to više razloga, simboličnih, praktičnih a i svetopisamskih.

[Zayron]

Treba još dodati i to da je ponedeljak prema rimskom brojanju vremena počinjao u nedelju 18:00 a i prema židovskom je to slično. Čini mi se da tamo od sumraka počinje novi dan. I zato je moguće slaviti Vaskrs u nedelju anticipativno jer je to faktički isti dan, rimska ponoć prije bivala u današnjih 18:00.

[Zayron]

Možda vam se to učini čudnim ali današnje liturgijsko slavljenje Vaskrsa za prvo nije isto kao u 1. ili 2 vijeku a za drugo, postoje tu još neki veliki problemi sa određivanjem stvarnog dana u sedmici u kojem je Isus Vaskrsnuo a u opciji su i podjednako i subota i nedelja i ponedeljak, svaka mogućnost ima svoje argumente ZA i PROTIV, svoje branitelje, pobornike i protivnike. Ja koliko znam se Uskrs u vrlo rano doba hrišćanstva slavio u ponedeljak u zoru, bdijenje je bilo s nedelje na ponedeljak ali ubrzo se odustalo od te prakse a ponedeljak je prozvan Emausovim ponedeljkom a Vaskrs se nastavio slaviti u nedelju a ni spisi nisu baš sasvim jasni i jednoznačni, tiu su recimo problemi sa tim Codexom Sinaiticusom i njegovom interpretacijom na primjer:

http://neuveritelnao...ise-krista.html

[Zayron]

Ja završim samo to što sam započeo s tim problemom slavljenja Vaskrsa:

Da, tu je problem s poimenovanjem dana u jevrejskom obrednom kalendaru, u nekim godinama su mogle poslije petka doći DVIJE subote zaredom, jedna od njih je bila ceremonijalna a druga normalna, redovna a tek po njima je išao opet taj prvi dan, nedelja. Ako se to desilo te godine kad je Isus bio raspet, onda se zaista Vaskrs mogao desiti u svitanje prvog dana, nedelje po proteku 3 dana a to je faktički bilo u ponedeljak u zoru. Prvi hrišćani su čuvali tačan redoslijed i Vaskrs nisu slavili nikako prije prolaska ta tri narečena dana, dakle tek treći u zoru. Pridržavajući se tog pravila i u godinama u kojima nije bilo duplih sabata Vaskrs im je izlazio na ponedeljak rano ujutro. Zanimljivo da u svim Jevanđeljima stoji ustvari u originalu napisano da su žene našle grob prazni ujutro jedne od subota a ne prvog dana sedmice. To znači da se radilo o o takvoj godini koja je u nisanu imala dvije subote, ceremonijalnu 15. Nissana i odmah za njom drugu, redovnu, normalnu, a tek potom je išla nedelja. A svitanje te druge subote pada u nedelju rano, što kad se primjeni na normalnu godinu koja nema dva sabbata u Nissanu izlazi tačno na ponedeljak rano u zoru, koji su judeohrišćani dodržovali. Dosta komplikovana stvar.

[Zayron]

Edit: ovdje sam sad primjetio da sam ispustio riječ poslije pa onda rečenica izgleda nelogična i besmislena. Ovako je to ispravno. Prebrzo pišem pa mi ispadaju riječi. Ustvari mi je bilo u glavi napisati PO kao češkom, pa na kraju nisam napisao ni poslije ni po, hahahaha.

A svitanje poslije te druge subote pada u nedelju rano (nominalno je to nedelja, faktički ponedeljak), što kad se primjeni na normalnu godinu koja nema dva sabbata u Nissanu izlazi tačno na ponedeljak rano u zoru, koji su judeohrišćani dodržovali. Dosta komplikovana stvar.

Sad dodam još zaključak: Žene su znači zaista došle u nedelju uijutro a zaključile da je Isus uskrsnuo tokom jedne od tih dviju subota pred tim, ili tokom te noći u svitanje nedelje, dakle između petka i te pomjerene nedelje, dakle bile su tamo treći dan po pogrebu i vidjele su samo prazan grob a naravno da nisu mogle znati kada tačno je Isus Vaskrsnuo, no, na to nam potom odgovor daje tradicija koja vrijeme Isusovog Vaskrsa određuje iz Sv. Pisma i samih Isusvih proročkih izričaja, npr. o hramu koji će se razrušit pa ponovo podići za TRI dana. Iz svih tih razloga komplikovanog računanja su kasniji hrišćani nehebrejskog porijekla, Rimljani i Grci to računanje pojednostavili i prenijeli proslavu Vasksra s judeohrišćanskog ponedeljka na nedelju nalazeći za to argumentaciju i u sv. Pismu, naravno.

[Јанко]

62 Сутрадан пак по петку сабраше се првосвештеници и фарисеји код Пилата

63 Говорећи: Господару, сјетисмо се да онај варалица каза још за живота: Послије три дана устаћу.

64 Зато заповједи да се утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу, да га не украду и не кажу народу: Устаде из мртвих; и биће посљедња превара гора од прве.

65 Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате.

66 А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен.

1 А пошто мину субота, на освитку првог дана недјеље, дођоше Марија Магдалина и друга Марија да осмотре гроб.

MT:27,62-28,1

1 И пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Саломија купише мирисе да дођу да га помажу.

2 И врло рано у први дан недјеље (недјеље=седмице) дођоше на гроб око изласка сунца.

Мк: 1, 1-2

54 И дан бијаше петак, и субота освиташе.

55 А иђаху у пратњи и жене, које бијаху дошле са Исусом из Галилеје, и видјеше гроб и како би положено тијело његово,

56 Па се вратише и припремише мирисе и миро. Суботу (не суботе) пак проведоше у миру по Закону.

1 А у први дан недјеље дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, а с њима и неке друге жене;

Лк: 23,54-24,1

1 А у први дан седмице дође Марија Магдалина на гроб рано, док још бјеше мрак, и видје да је камен дигнут са гроба.

Јн: 20,1

Не знам, брате Јосипе, чему толике научне студије. Први дан седмице је недеља. Врло рано тог дана је недеља ујутро. Сва четри извештаја кажу исто... Пусто људско мудровање...

"U prvi dan u koji svijet

Božanska stvori Trojica,

U koji Stvorac uskrsnuv

Nadvlada smrt i spasi nas."

Исто, први дан је недеља, како год окренеш недеља...

Па ако и прихватимо идеју о две суботе, добијамо-по твојим речима, опет исто (јер је ствар календара, нешто као преступна година код нас, после 29 фебруара увек иде 1 март, никад ни фиктивно ни фактички 2.март !!!).

"Da, tu je problem s poimenovanjem dana u jevrejskom obrednom kalendaru, u nekim godinama su mogle poslije petka doći DVIJE subote zaredom, jedna od njih je bila ceremonijalna a druga normalna, redovna a tek po njima je išao opet taj prvi dan, nedelja." Ако кажеш да је то фактички понедељак, онда мораш израчунати и од када тако јевреји рачунају, па видети колико је од тада било таквих дуплих субота, па то сабрати са претходним календаром где није било таквог рачунања, па видети који је то заиста дан. Беспотребно умовање, кад си и сам написао да по њиховом календару после две суботе опет дође недеља.

У Новом Завету пише да су прва Христова јављања ученицима била у први дан седмице, да су се апостоли и Црква окупљали у први дан седмице...Просто, превише је очигледно да је недеља, тј Дан Христовог Васкрсења била њима далеко битнија од математике и астрономије...

Измењено Октобар 18, 2012 од Јане

[Zayron]

Treba još dodati i to da je ponedeljak prema rimskom brojanju vremena počinjao u nedelju 18:00 a i prema židovskom je to slično. Čini mi se da tamo od sumraka počinje novi dan. I zato je moguće slaviti Vaskrs u nedelju anticipativno jer je to faktički isti dan, rimska ponoć prije bivala u današnjih 18:00.

Edit:

Ustvari to je prema crkvenom, kanonskom brojanju vremena koje je slično rimskom, zato mi se to malo pobrkalo. Davno sam se tim bavio pa su mi mnoge stvari poispadale iz pamženja. Razlika je u tom što u crkvenom brojanju važi to što sam napisao gore boldovano a u istorijskom rimskom je dan započinjao prvim danjim časom ili satom, Hora Prima koji je bio u 6:00. Dakle po crkvenom je 18:00 "ponoć" a u faktičku ponoć se moli već "jutrenje" "matutin". To je ta razlika u odnosu na rimsko brojanje vremena. U civilnom rimskom brojanju vremena je bilo 12 časova danjih, 12 noćnih, dan je počinjao prvom horom (orom) danjom u 6:00. U 9:00 je bila treća ora, u 12:00 šesta, u 15:00 deveta a u 18:00 prva noćna ora ili prva noćnica. U engleskom je nastala čudna stvar da je englesko podne nastalo od riječi NONA koja znači devetu oru koja se inače moli u 15:00 a benediktini su je molili već u 12:00 zajedno sa sextom ili podnevnom orom i tako je nastao taj engleski naziv za podne NOON što znači ustvari "devetka", "nona" a označavalo je to vrijeme u 15:00, a tako imamo i riječ AFTERNOON koja znači poslije none, poslije podne, kako su tu nonu premjestrili u podne onda je poslije none bilo stvarno poslijerpodne, hahahaha. To su tako radili jer su poslije podnevne molitve išli na ručak a potom na poslijepodnevno spavanje. Jer su ustajali vrlo rano, u 2:00 usjutro na matutin i laude pa su već u podne bili doista umorni. Stroži redovi kao cisterciti i kartuzijani su dodržovali te ore punktičarski pa su tamo bili svi vječno neispavani. Problem kod Sv. Pisma je što se upotrebljava spominje u njemu nekoliko različitih brojanja vremena, sati u danu i kalendara, hebrejski i rimski a možda još i koji dalje u Starom Zavjetu.

Las horas canónicas eran las siguientes:

• Maitines: medianoche
  
• Laudes: al amanecer, habitualmente sobre las 3:00
  
• Prima: Hora en la que sale el sol, aproximadamente las 6:00 de la mañana
  
• Tercia: Tercera hora después de salir el sol, las 9:00
  
• Sexta: mediodía, a las 12:00
  
• Nona: sobre las 15:00
  
• Vísperas: tras la puesta de sol, habitualmente sobre las 18:00
  
• Completas: antes del descanso nocturno, las 21:00
  

http://es.wikipedia.org/wiki/Horas_can%C3%B3nicas

[Zayron]

У Новом Завету пише да су прва Христова јављања ученицима била у први дан седмице, да су се апостоли и Црква окупљали у први дан седмице...Просто, превише је очигледно да је недеља, тј Дан Христовог Васкрсења била њима далеко битнија од математике и астрономије

Slažem se sasvim, a to su ti razlozi o kojima sam govorio i zbog kojih je slavljenje Vaskrsa bilo premješteno sa ponedeljka na nedelju. Kako si to napisao, jer im se Isus ukazivao potom u nedelju. Judeohrišćani su Vaskrs računali tačnim faktičkim ODBROJAVANJEM, kao što to radi NASA u Houstounu pri ispaljivanju rakete 3 , 2, 1 ...bez obzira na to koliko je sabbata taj Nissan te godine imao, jedan ili dva. To je bio takav njihov način računanja Vaskrsa. Bio je to uvijek TREĆI dan PO, POSLIJE pogrebeni. Potom vrlo brzo se od toga upustilo u korist stabilne NEDELJE:

[Јанко]

Treba još dodati i to da je ponedeljak prema rimskom brojanju vremena počinjao u nedelju 18:00 a i prema židovskom je to slično. Čini mi se da tamo od sumraka počinje novi dan. I zato je moguće slaviti Vaskrs u nedelju anticipativno jer je to faktički isti dan, rimska ponoć prije bivala u današnjih 18:00.

Edit:

Ustvari to je prema crkvenom, kanonskom brojanju vremena koje je slično rimskom, zato mi se to malo pobrkalo. Davno sam se tim bavio pa su mi mnoge stvari poispadale iz pamženja. Razlika je u tom što u crkvenom brojanju važi to što sam napisao gore boldovano a u istorijskom rimskom je dan započinjao prvim danjim časom ili satom, Hora Prima koji je bio u 6:00. Dakle po crkvenom je 18:00 "ponoć" a u faktičku ponoć se moli već "jutrenje" "matutin". To je ta razlika u odnosu na rimsko brojanje vremena. U civilnom rimskom brojanju vremena je bilo 12 časova danjih, 12 noćnih, dan je počinjao prvom horom (orom) danjom u 6:00. U 9:00 je bila treća ora, u 12:00 šesta, u 15:00 deveta a u 18:00 prva noćna ora ili prva noćnica. U engleskom je nastala čudna stvar da je englesko podne nastalo od riječi NONA koja znači devetu oru koja se inače moli u 15:00 a benediktini su je molili već u 12:00 zajedno sa sextom ili podnevnom orom i tako je nastao taj engleski naziv za podne NOON što znači ustvari "devetka", "nona" a označavalo je to vrijeme u 15:00, a tako imamo i riječ AFTERNOON koja znači poslije none, poslije podne, kako su tu nonu premjestrili u podne onda je poslije none bilo stvarno poslijerpodne, hahahaha. To su tako radili jer su poslije podnevne molitve išli na ručak a potom na poslijepodnevno spavanje. Jer su ustajali vrlo rano, u 2:00 usjutro na matutin i laude pa su već u podne bili doista umorni. Stroži redovi kao cisterciti i kartuzijani su dodržovali te ore punktičarski pa su tamo bili svi vječno neispavani. Problem kod Sv. Pisma je što se upotrebljava spominje u njemu nekoliko različitih brojanja vremena, sati u danu i kalendara, hebrejski i rimski a možda još i koji dalje u Starom Zavjetu.

Las horas canónicas eran las siguientes:

• Maitines: medianoche
  
• Laudes: al amanecer, habitualmente sobre las 3:00
  
• Prima: Hora en la que sale el sol, aproximadamente las 6:00 de la mañana
  
• Tercia: Tercera hora después de salir el sol, las 9:00
  
• Sexta: mediodía, a las 12:00
  
• Nona: sobre las 15:00
  
• Vísperas: tras la puesta de sol, habitualmente sobre las 18:00
  
• Completas: antes del descanso nocturno, las 21:00
  

http://es.wikipedia....Horas_canónicas

Исправљен текст од мене уз извињење, нисам видео да си касније написао још једну поруку.

Измењено Октобар 18, 2012 од Јане

[Zayron]

To zato što su one taj dan koji su došle ustanovile samo to da je grob prazan ali naravno da nisu znale u koji tačno dan i sat od tih između pogreba u petak i nedelje u zoru je Isus Vaskrsnou. To ne zna niko egzaktno ni dan danas.