Bač: Župnik supermen

[Manolis]

Da je zanat zlatan, potvrđuje gotovo svakodnevno i župnik Josip Štefković iz Bača. Malo koji duhovnik radi tako naporne i opasne poslove. Uz čuđenje i - pohvale

JOSIP Štefković (35), župnik iz Bača, iznenadio je mnoge meštane Deronja i Tovariševa, kada su ga ugledali na visokim i trošnim krovovima i tornjevima tamošnjih crkava, na koje se pentrao da bi zamenio zarđali lim, ili polomljene crepove. Nikada se u ovim selima nije desilo da duhovnik radi tako naporne i opasne poslove i time je čuđenje bilo veće, a pohvale iskrenije.

Župnik Štefković opremio je dobro alatima svoju radionicu i svakoga dana nešto korisno uradi, da li je to bravarija, limarija, stolarija, restauracija starih predmeta i zidova, sve mu ide od ruke.

Štefković je, inače, sin radnika iz Subotice, a na službu u Bač je došao pre šest godina, odmah posle završenog Teološkog fakulteta. Od pet crkava pod njegovom jurisdikcijom, samo su solidno održavane one u Plavni i Baču, dok su crkve u Deronjama, Bačkom Novom Selu i Tovariševu bile potpuno zapuštene. U tim selima ima malo katolika vernika, para niotkud, a mladi sveštenik, kako kaže, nije mogao da dopusti da propadnu ta stara zdanja. Odlučio je tada da krene od krovova. Bio je majstor za sve, limar, moler, krovopokrivač, zidar, ispravljao je stare nakrivljene grobnice...

- Imao sam strah od visine kao i svi ljudi, jer ako nemaš siguran oslonac, moraš da strahuješ za život. Ali ja sam svoj strah postepeno savlađivao, dok se nisam uspravio na tornju crkve u Deronjama visokom 25 metara - uz osmeh nam priča Josip.

Zatim je došla na red crkva u Tovariševu, iz koje je, kao i iz deronjske, najpre, isterao golubove i izbacio mnogo đubreta. Na krovu i tavanu rasla je trava, pa čak i drveće.

- U Tovariševu mi je u pomoć pritekao Gliša Mihajlov, inače pravoslavac, i svojski je radio dok nismo uradili sve planirane poslove. Gliša mi je reko da nije mogao da me gleda onako samog i ja sam mu zahvalan zbog toga - veli velečasni.

Posle je došla na red crkva u Bačkom Novom Selu, gde ima samo deset vernika. „Ali zar zbog toga treba da se uruši jedan spomenik kulture“, razmišlja Štefković.

- Neobično je što se sad pojavljuje Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada i kaže da mi ne bismo smeli da izvodime sve te radove bez njihove dozvole i oni još smatraju da treba da sprovode nadzor i da im se sve to plati. Ja sam odgovorio da im ni dosad niko nije branio da štite crkve, koje su kulturna baština svih građana, kako ne bi došlo do ovolike devastacije. Građevinski inspektor mi je takođe rekao da nisam smeo da se penjem na krovove crkava, da tako piše u zakonu, a ja kažem da me je tamo popela moja savest - ispričao je za „Novosti“ Josip.

PRAVOSLAVNA CRKVA U ADI

NA ađanskoj pravoslavnoj crkvi, jednoj od najlepših u Vojvodini, Josip i njegov brat Nikola, uz pomoć specijalno vezanih konopaca dohvatili su vrh kupole i uspeli da na njoj promene polomljena stakla. To su uradili dobre volje, jer niko u tom gradu nije mogao da reši taj problem.

http://www.novosti.r...se-na---krovove

[коЖељ њацИ]

U Bačkoj je takva duhovna čamotinja vazda bila da popovi ništa drugo ne mogu ni raditi sem restauracije ili zidanja hramova.

Dovoljno je reći da recimo epartija bačka nema nije jednog svetitelja ( autohtonog) .

A vidim sad da je i kod katolika slična priča.

Nema brate gde su veliki stomaci tu su kratke brojanice.

[коЖељ њацИ]

- Neobično je što se sad pojavljuje Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada i kaže da mi ne bismo smeli da izvodime sve te radove bez njihove dozvole i oni još smatraju da treba da sprovode nadzor i da im se sve to plati. Ja sam odgovorio da im ni dosad niko nije branio da štite crkve, koje su kulturna baština svih građana, kako ne bi došlo do ovolike devastacije. Građevinski inspektor mi je takođe rekao da nisam smeo da se penjem na krovove crkava, da tako piše u zakonu, a ja kažem da me je tamo popela moja savest - ispričao je za „Novosti“ Josip.

Да ово је врх дебилизма.

Тако је и онај чувени случај из Београда, где је једна породица живела у трошној кући из времена турака која је прокишњавала , иначе власник куће је био један локални београдски муслиман. Ни један цреп нису смели да замене , јер би одма стизала тужба и тако су провели деценије у својој кући која је под заштитом државе( питам се само који је смисао ове заштите, вероватно држава штити објекте од оправки док се лагано али сигурно несруше). И на крају као врхунац лудила Ђилас на силу конфискује кућу и плац и прода их исламској заједници у БГ да се ту прави медреса, кућу сравне багерима а породица остане на улици. Значи 50 година несмеш да промениш цреп, да омалтеришеш кућу јер је наводно споменик кујтуре и онда ти неки ђилкош из власти конфискује кућу и сруши и прода плац.

Мислим да се оваква нечовештва не дешавају ни код неких папуанских племена која су људождери.

Овде државу просто нема смисла испоштовати.

Тако је боље сам ресаурирати своју цркву него гледати како пропада.

Видео сам десетине цркава по бачкој ( православних, католичких и реформаторских-нарочито ове реформаторске су руиниране јер нема ни верника који би их макар колико толико одржавали) , која ни једна није млађа од 200 година , а које су урушене и девастиране и које су ругло појединим местима.

[Grizzly Adams]

Жељко - welcome to the club brother!

[коЖељ њацИ]

Жељко - welcome to the club brother!

Ja sam oduvek tu, sam sam neshvaćen , kao i svaki umjetnik...