Шта "зилоти" Матејевци узимају као оправдање

[Александар Милојков]

         Zašto bi je morali razumeti tim teološkim rečnikom.rečeno je:  Ovo činite meni za spomen.Kada to činimo smrt Gospodnju obznanjujemo i Vaskrsenje Hristovo ispovedamo očekujući drugi Njegov dolazak.To  je tako prosto.Duh Sveti nas zahvaća u toj službi i mi imamo zalog spasenja. Duh svedoči da smo deca Božija.

 

У реду, али и у том "чињењу", како си рекао, постоје службе: епископ, свештеници, ђакони и верни народ. Без тога ЗАЈЕДНО нема Цркве, па нема ни "чињења" које си поменуо. То "чињење" је ништа друго него додир са небом, додир са будућим Царством Божијим (Васкрслим Христом). Морали би наши верујући људи да се потруде да разумеју шта је Света Литургија, барем оне темељне и суштинске ствари. Ако би то знали, онда би разумели зашто постоји епископ, зашто свештеник, заштио било ко и било шта у Цркви. 

[Александар Милојков]

Све ово сведочи колико је веронаука у школи насушна потреба.

[makarios]

У реду, али и у том "чињењу", како си рекао, постоје службе: епископ, свештеници, ђакони и верни народ. Без тога ЗАЈЕДНО нема Цркве, па нема ни "чињења" које си поменуо. То "чињење" је ништа друго него додир са небом, додир са будућим Царством Божијим (Васкрслим Христом). Морали би наши верујући људи да се потруде да разумеју шта је Света Литургија, барем оне темељне и суштинске ствари. Ако би то знали, онда би разумели зашто постоји епископ, зашто свештеник, заштио било ко и било шта у Цркви. 

   Molim te pročitaj ovaj predhodni komentar koji na mene deluje prilično zbunjujuće.

       доказ да се службе „епископа“ и „презвитера“ у апостолско време нису разликовале већ су се односиле на једну те исту дужност надгледања и старања. Према учењу Светог писма, црквене старешине (презвитери), поред осталог, обављају и службу надгледања односно бдења над црквеним стадом, те се зато називају и надгледницима односно епископима. Еванђелист Лука је то потврдио описујући састанак апостола Павла са старешинама (тј. презвитерима) цркве у Ефесу:

„...И дозва црквене старешине: А кад дођоше к њему, рече им: (...) Пазите на себе и на све стадо, у ком вас је Дух Свети поставио за епископе, да напасате Цркву Божију, коју је стекао својом крвљу..“ (Дела ап. 20:17, 18, 28).

   У оригиналном грчком тексту, у 17. стиху се користи реч »presbuteroi« тј. у множини: „старешине“. Од ове грчке речи, малим прилагођавањем српском језику, настала је реч „презвитери“ или у једнини: »presbuteros«, „презвитер“ тј . старешина. У своме говору упућеном њима, апостол у 28. стиху користи другу реч: »episkopoi« тј. епископи (у једнини »episkopos«, тј. „надгледник“). Дакле, поистовећујући чин епископа и презвитера, Павле заправо пише да су управо саме старешине (presbuteroi) биле у служби надгледника - епископа (episkopoi). Занимљиво би било у овом смислу погледати и како гласи почетак посланице Фили-пљанима:

„Павле и Тимотеј, служитељи Христа Исуса, свима светима у Христу Исусу, који су у Филипима, с епископима и ђаконима: благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.“

    Из управо наведених стихова можемо да уочимо поздрав ког су Павле и Тимотеј упутили свим верницима („свима светима“) у Филипима, међу којима је било и епископа и ђакона (тј. надгледника и послужитеља ). Зачудо, у овом поздраву се не помињу „презвитери“! Према данашњем православном устројству, према коме при сваком већем храму служи више презвитера, свакако би се подразумевало да их је и црква у Филипима морала имати. Но, очигледно је разлог за непомињање презвитера управо тај што су они названи другачијим именом – „епископи“, као што је уосталом случај и у другим деловима Новога завета у којима се ове две службе поистовећују. Такође је занимљиво уочити да је у првовековном хришћанству у свакој локалној хришћанској заједници било постављано више епископа – што јасно видимо из примера две напред поменуте цркве. 

[Александар Милојков]

@@makarios,

 

Не знам одакле је текст. Није спорно да је јасно одређење служби у Цркви имало свој процес (са самим ширењем Цркве). 

[Александар Милојков]

Jedino je Hristos u obličiju Boga nevidljivog.Episkop je Hristos na liturgiji zato je razumljivo da je u obličiju Boga u šta ja sumnjam.

 

То обличје које помиње Свети Максим значи икону. Потруди се да нешто прочиташ о Светој Литургији као икони Царства Божијег и биће јасније. 

[Александар Милојков]

Сергиане, шта је Црква?

 

То је када матејевци анатемишу флоринце.   А јерес је када флоринци анатемишу њих. 

Подсети ме ово сад на једно истраживање морала које су неки научници водили у некој дивљини, не знам где. И сад, питају једног домороца: шта је то добро и зло? А он ће: добро је када ми опљачкамо суседно племе а зло је када они опљачкају нас.

Е то то је отприлике еклисиологија ових из "ИПХ"...

[makarios]

@@makarios,

 

Не знам одакле је текст. Није спорно да је јасно одређење служби у Цркви имало свој процес (са самим ширењем Цркве). 

   Da, ne može se dokazati iz pisma tročlana jerahijska struktura.Očigledno je da prioriteti koje su imali prezviteri koji su ujedno bili i episkopi preneti u tom procesu na jednog episkopa nadglednika.Kuda su nestali prioriteti sa prezvitera u evharistiskom služenju u smislu duhovnih darova i kako su preneti  na jednog koji ima osim upravne i duhovnu dominaciju  kakvu danas imaju episkopi.

[Дејан]

А он ће: добро је када ми опљачкамо суседно племе а зло је када они опљачкају нас.

to je tako u svakom ratu na ovim prostorima

[Александар Милојков]

   Da, ne može se dokazati iz pisma tročlana jerahijska struktura.Očigledno je da prioriteti koje su imali prezviteri koji su ujedno bili i episkopi preneti u tom procesu na jednog episkopa nadglednika.Kuda su nestali prioriteti sa prezvitera u evharistiskom služenju u smislu duhvnih darova i kako su preneti  na jednog koji ima osim upravne i duhovnu dominaciju  kakvu danas imaju episkopi.

 

Увек је постојао први у евхаристији, служба првог (=епископ). То је неспорно. Треба прочитати докторску дисертацију митрополита Зизијуласа: Јединство Цркве у епископу и евхаристији у прва три века. Ту је све потанко објашњено и показано, управо кроз анализу Новог Завета и других ранохришћанских текстова.

[makarios]

Увек је постојао први у евхаристији, служба првог (=епископ). То је неспорно. Треба прочитати докторску дисертацију митрополита Зизијуласа: Јединство Цркве у епископу и евхаристији у прва три века. Ту је све потанко објашњено и показано, управо кроз анализу Новог Завета и других ранохришћанских текстова

  Biće mi zadovoljstvo da je još jedamput detaljnije proučim. Hvala.

[Solomon Kane]

Да видимо шта каже апостолски ученик св. Игњатије Богоносац, и да видимо какво је његово схватање и доживљај Цркве...

 

"Нека се нико не вара, ако ко није унутар жртвеника (Евхаристијског партиципирања), лишен је Хлеба Божијега.... Који, дакле, не долази на заједнички скуп (Евхаристију), тај се већ погордио и себе је осудио" ( Иг Еф 5).

 

"Ко је унутар жртвеника ( учествовање у  Евхаристији) тај је чист, а ко је изван жртвеника није чист" ( Иг Трал 7)

 

"Старајте се пак да се чешће састајете на Евхаристију Божију и на славу. Јер, када се често окупљате на исто место (епи то афто = на евхаристијску заједницу, тј. на Литургију), силе сатанине се (тиме) уништавају и његова се пагубност разара једнодушношћу ваше вере" ( Иг Еф 13)

 

"... где је Исус Христос (епископ на челу евхаристијске заједнице, епископ као икона Христова), тамо је и Саборна (Католичанска) Црква" ( Иг Смир 8). 

 

Ово недвосмислено осведочи о Евхаристији (Литургији) не као једном од обреда или најважнијим обредом, већ о Евхаристији као Цркви!!!

[Александар Милојков]

Biće mi zadovoljstvo da je još jedamput detaljnije proučim. Hvala.

 

Да, ту ћеш наћи одговоре на питања која те занимају. Искрен да будем, давно сам читао па сам детаље и позаборављао. 

[Александар Милојков]

@@Pontifex Emeritus,

 

То само п'оказује шта је у њиховом уму - гордост и самољубље. 

[Sasa Kolbas]

Негирао је сам себе. Написао је одличну књигу док је био у Цркви Христовој (ИПХ, григоријевци), разбио иконоборство код андрејеваца а онда се прелестио и отпао од нас.

После је почео са причом како "не постоји иконоборство" код андрејеваца, што је суштински и тачно ако се узме у обзир њихово садашње саборно исповедање вере: све оно (мање-више) што су раније газили по Предању сада су исправили, али само оно најглавније нису - а то је да се нису вратили у покајању онима од којих су отпали због јереси иконоборства већ су направили паралелну јерархију. 

То и јесте био сам повод за раскол (хиротонија нових епископа без одлуке целог Сабора).

Међутим, свако дрво се по плодовима познаје.

Већина њихових верника и нижих клирика (а верујем и епископа али то лицемерно крију) и дан-данас имају иконоборачке ставове, једноставно не могу се лако одрећи тога. Зато су они сада расколници.

Исти случај је и са флоринцима: они су направили раскол 1937.године јер су признавали новокалендарцима благодатност да би неколико деценија касније дошли на матејевско (исповедничко) исповедање вере у вези новокалендараца.

Међутим, не пада им на памет да се врате Мајци Цркви од које су осуђени због ранијег јерествовања већ и они направише неколико паралелних јерархија сличног исповедања вере. 

 

Што се тиче њихових чланова (лаика) овде у Србији: са свима онима са којима сам се дружио раније сам и данас остао у добрим односима, ми се више не свађамо око тог историјата јер је свако остао на својим позицијама.

Поштујемо се међусобно, сарађујемо на другим пољима: политика, идеологија, приватни живот, итд.

Имамо много тога заједничког, много више заједничког од онога што нас раздваја и зато смо у међусобном поштовању.

Једино нисам са фанатизованим о.Стефаном и још неким "акакијевцима" у добрим односима, јер су показали своју поквареност и подмуклост и нећу да им угађам никако.

smorih se u startu...

[Александар Милојков]

то што узбуњују народ и муте бистру воду, то је још и најмање зло. у корену њиховог одступништва је погрешан доживљај (искуство и поимање) Цркве.

 

Да, ипак је ту јерес у корену свега.