Британци финансирали преврат 1941

[Саша M.]

Открића нових докумената показала да су тајне службе западних сила припремиле, финансијски помогле и извеле два преврата у српској историји, 1941. и 2000. године

Увек када мислимо да је неки крупан историјски догађај, било трагичан, било тријумфалан, проузроковала и потпуно обликовала воља једне или неколико особа, ма колико нам изгледало да је то тако – неумитно грешимо.

У нашем просечном доживљају моћи склони смо, без сумњичавости, из интереса и кукавичлука добро умотаног y дивљење, да некритички хвалимо оне који су силом узимају власт од оних који су изабрани по договореним друштвеним правилима.

Или да хвалимо оне који та правила драстично крше с позиција власти. У оба случаја заборављамо на низ околности и процеса који усмеравају токове догађања y друштву и утичу на животе појединаца. Бар онолико колико и акти моћних појединаца на те токове.

Исправно превредновање историјске улоге појединих великих догађаја биће заправо залог и за исправне оцене готово свих главних токова националне историје.

У времену у коме доминирају кризе (економска, морална, криза система вредности), не изненађује то што су нека нова сазнања истраживача и публициста о неким кључним историјским датумима новије и најновије политичке историје остала изван детаљније пажње медија и шире јавности.

Појаву књиге новинара британског Скај њуза Тима Маршала „Игра сенки – Петооктобарска смена власти у Србији“ дочекало је – ћутање! Изостале су отвореније политичке анализе Маршалових тврдњи, а на њих се нису осврнули, осим у спорадичним случајевима, ни „главни јунаци” ове хронике...

Према његовом сведочењу, показало се да су западне силе, односно њихове тајне службе припремиле, извеле, па чак и платиле преврат којим је српска опозиција сменила Слободана Милошевића и његов режим. Једина порука књиге јесте: „Србијо, погледај себи у очи и буди искрена!”

Слично је прошло и откриће Мирослава Савићевића, сарадника Балканолошког института САНУ, који је у британским архивама дошао до сета непознатих докумената о 27. марту, који бацају сасвим другачије светло на овај значајан историјски догађај.

Само на први поглед ова два открића српској јавности немају никакве узајамне везе. Напротив, она потврђују смелу тезу о повезаности догађања 27. марта 1941. и 5. октобра 2000. године.

„Срби су поново пронашли своју душу“, узвикнуо је сер Винстон Черчил, 27. марта негде око поднева, када му је посланик Кембел јавио да је пуч дефинитивно успео.

То усхићење Србима неће дуго трајати. Већ крајем те исте године Ситон Вотсон, британски професор универзитета, рећи ће нешто друго: „Ми смо смо улазак Југославије у рат платили пола милиона фунти, па не дугујемо Србима ништа.“

Нешто доцније огласиће се и Вилијам Донован, амерички генерал, обавештајац, отац Централне обавештајне агенције (ЦИА), човек који ће се јануара 1941. године наћи у Београду и упознати кључне пучисте: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941. године јер смо ми ту револуцију купили.“

Из поверљивог писма агента СОЕ (управа за специјалне операције) Хјуа Далтона Винстону Черчилу: „Откако сам преузео СОЕ у Југославији потрошили смо најмање 100.000 фунти. Новац је углавном отишао на финансирање Земљорадничке странке и остале видове подмићивања.“

Данас постоји довољно непобитних доказа и аутентичних докумената да су британске тајне службе у Београду биле ангажоване на припреми и извођењу пуча. Тог дана, 27. марта, у британском посланству слављена је победа, уз пуно шампањца, уз повике „Успели смо“.

Земљорадничка странка добијала је 5.000 фунти месечно, неке дневне новине, попут „Правде“, имале су 150.000 динара месечно, а неке друге узимале су апанажу у натури, односно у олову без кога је био незамислив штампарски слог.

На листи су били и Самостална демократска странка Светозара Прибићевића, Удружење старих ратника, Сељачка странка Драгољуба Јовановића и Српски културни клуб.

Шифровани телеграм посланика из Београда Кембела у Лондон, 26. марта, говори о повезаности дипломата и пучиста: „На мој захтев, јутрос ми је уприличен разговор са генералом Симовићем (командантом Југословенског ратног ваздухопловства).

Како је овај официр на челу организације која намерава да изведе државни удар... они желе да одбаце Пакт и садашњу владу. Они знају да ово скоро извесно значи рат и да више воле ту могућност него наставак садашњом линијом...“

Мотив Британаца да режирају ове догађаје најбоље илуструје савременик председника владе у Лондону Лидл Харт који је написао: „Черчил је постао велики само зато што је умео да за живот једног Енглеза жртвује читаве народе, што је иначе црвена нит британске спољне политике.“

(Сутра: САД за петооктобарску револуцију дале 60 милиона долара)

Иван Миладиновић

објављено: 30/09/2012-Политика

Прокоментарисао бих нешто за наше ,,савезнике" Енглезе,можда једна реч скотови!

[DankaM]

Kaže jedan moj mudri drug: Gde god ima neka mutljavina, sigurno ima i neki Englez

[Aquilius Cratus]

Kaže jedan moj mudri drug: Gde god ima neka mutljavina, sigurno ima i neki Englez

Kakav zakljucak takva i "mudrost".

[DankaM]

Kakav zakljucak takva i "mudrost".

Pazi, jeste to iskarikirano, ali ne može se poreći da, ako treba da držiš tolike teritorije, da sigurno nećeš raditi sve na potpuno korektan način. Ljudi prosto imaju dobru špijunsku službu...

[Aquilius Cratus]

Pazi, jeste to iskarikirano, ali ne može se poreći da, ako treba da držiš tolike teritorije, da sigurno nećeš raditi sve na potpuno korektan način. Ljudi prosto imaju dobru špijunsku službu...

Pa upravo je u tom karikiranom delu problem. Kad on kaze "gde god" to znaci da misli na SVE zavrzlame i nejasna desavanja u periodu u kome je Britanija neki znacajni faktor u globalnoj politici. A to nadam se ne moram da objasnjavam koliko je besmisleno i netacno. Caki da je taj mudrac to rekao u sali i da je mislio na ovo sto ti kazes problem je sto 99% posto sirokih masa stvarno to bukvalno misli. Pa zbogtoga je podgrevanje takvih prica i sala blago receno neozbiljno i neodgovorno sve u svemu daleko od cak i pezurativnog konteksta mudrosti.

[grigorije22]

Za 1941 godinu se zna odavno da su englezi organizovali puc i vrsli propagandu da Kraljevina Jugoslavija udje u rat sa Silama osovine.

[DankaM]

@@Aquilius Cratus,

Tejkn it izi, bejbi

Evo disclaimer: Samo htedosmo reći da su Englezi majstori diplomatije, kako one otvorene, tako i "skrivene". Naravno da se ne može okriviti ceo jedan narod za sva čudna dešavanja diljem svijeta. Ja lično ne verujem u nacionalni karakter. Za mog druga ne znam, pitaću ga. Jedino što bih mogla stvarno reći jeste da se spoljašnja i unutrašnja politika Engleske vodila na vrlo netransparentan način. Ali ne mogu da kažem da kod drugih država isto nije tako.

Nije mi ova tema ličila na nešto što bi moglo da vodi osuđivanju čitave jedne nacije. Pogledaću još jednom, možda ipak nisam u pravu.

[Aquilius Cratus]

@@Aquilius Cratus,

Tejkn it izi, bejbi

Evo disclaimer: Samo htedosmo reći da su Englezi majstori diplomatije, kako one otvorene, tako i "skrivene". Naravno da se ne može okriviti ceo jedan narod za sva čudna dešavanja diljem svijeta. Ja lično ne verujem u nacionalni karakter. Za mog druga ne znam, pitaću ga. Jedino što bih mogla stvarno reći jeste da se spoljašnja i unutrašnja politika Engleske vodila na vrlo netransparentan način. Ali ne mogu da kažem da kod drugih država isto nije tako.

Nije mi ova tema ličila na nešto što bi moglo da vodi osuđivanju čitave jedne nacije. Pogledaću još jednom, možda ipak nisam u pravu.

No problem, just for the record!

[DankaM]

Sad se setih: taj moj drug ne diskriminiše ljude, svi mu podjednako idu na ganglije malo je na svoju ruku...

[Aquilius Cratus]

Sad se setih: taj moj drug ne diskriminiše ljude, svi mu podjednako idu na ganglije malo je na svoju ruku...

Nadam se da se ne zove Miroljub. greengrin greengrin greengrin

[grigorije22]

Ušla bi ovako i onako, legendarna neutralnost koju je Hitler obećavao je nula, istu neutralnost su dobile Mađarska, Rumunija i Bugarska pa su "dobrovoljno" krenule u rat protiv Rusije.. Osim toga, tu su bile teritorijalne pretenzije Italije (Dalmacija), Mađarske (Vojvodina, minimalno Bačka i Baranja) i Bugarske (Maćedonija, istočna Srbija), Jugoslavija i sa njom Srbija bi svakako davala krvi. Šta je Hitler stvarno mislio o Srbima najzad je pokazao...

Grešku koju je Srbija tad uradila jeste da se nije na vreme pripremila za rat, jer sa jakom i modernom vojskom ili bi još nekako mogla da izbegne napad ili bi barem bila plejer u ratu.. Ovako su nas pregazili, mada smo se bolje tukli od Francuza. Onda je došao Staljin i rekao: Ili nam dajete istočnu Evropu ili mi sklapamo primirje sa Nemcima. Ostalo znamo. Naime, do teheranske konferencije Churchill je favorizovao takozvani mediteranski plan zapadne invazije protiv Nemačke, dakle kroz Italiju i jugoistočnu Evropu. Na Staljinov pritisak onda istočna i jugoistočna Evropa je prepuštena SSSR, a alternativni plan invazije bila je zatim invazija u Normandiji što se i desilo.. A da se razume Churchill'ova panika, Nemci su tad radili na atomskoj bombi. I ovde su nas žrtvovali, i ne samo nas, nego svu istočnu Evropu, da bi Nemac bio poražen pre nego što ima nuklearno oružje.

Bez ovog deal'a, dakle, sa Staljinom kod nas jedan Tito i njegovi komunisti ne bi došli nikad na vlasti, ali ovo naš narod ne može još da prihvati, pedeset godina titoističke indoktrinacije isto kao i od strane velikih sila radi očuvanja status quo'a teheranske i jaltske konferencije je ostavilo tragove.

Pa nebi bas rekao, Madjarska,Rumunijai Bugarska nisu bile neutralne vec su usle u Trojini pakt. Sto se tice neutralnosti ona je bila Jugoslaviji zagarantovana u vreme vlade Milana Stojadinovica, a prema najnovijim dokumentima Jugoslavija je samo formalno pristupila Trojnom paktu to je izdejstvovao Knez Pavle da Nemacka nema pravo prolaza kroz nasu teritoriju i da nema pravo izgradnje vojnih baza. Srbija nije mogla da se pripremi za rat jer ona tada nije postojala kao nezavisna drzava recimo kao pred Prvi svetski rat.

[Јаков.]

Vi kažete da su Briti loši zato što zarad svog dobra žrtvuju druge?

To je potez Britanske vlade...

Ne vidim da je išta lošije to od Jugoslovensko (sada Srpske) trgovine oružijem. Zarad sopstvenog dobra, prodato je hiljade tenkova, milioni metkova...

Jugoslovenska trgovina oružijem je bila među najkonkurentnijimi na Svetu. Srpska je sada prilično zaostala za tadašnjim rezultatima, ali i dalje prodaja oružija donosi velike prihode.

Svako ko je iole upoznat sa tim, zna kako su se "majistorski" muzli 80-tih godina prošlog veka, Iran i Irak.

Odvedu ovi naši generali Iračane na Batajnicu, obučavaju pilote, prodaju im nekoliko Mig-21, a u istom trenutku ugošćavaju Irance u drugom hotelu. I čim Iračani odu, obuka Iranaca, prodaja...

Ništa nismo mi (naša vlada) bolji od Brita. Nek se Indijanci biju, viskija i pušaka će vazda biti.