25 година у служби РВ

[Милан Ракић]

На данашњи дан, пре четврт века наше РВ је постало богатије за један нови тип ваздухоплова. Укупно 16 авиона типа МиГ-29 (14 једноседа и 2 двоседа), попунило је састав 127. ловачко авијацијске ескадриле на аеродрому Батајница. 24. септембра 1987. године су прво слетела два двоседа, а онда током наредних годину дана и осталих 14 ловаца.

Набавком ових авиона, планирано је да се попуни јаз до производње домаћег суперсоничног авиона, чији се почетак експлоатације очекивао средином 90-их. До тада, нове 29-ке су требале старијим 21-ма да "помогну" у одбрани нашег земље и остваривању превласти у ваздушном простору..

Нажалост, сурова стварност је осујетила и ове и многе друге планове... Године ратова, санкција и кризе су у великој мери допринеле да овај иначе изузетан ловац 4 генерације, постане застарео и инфериоран у условима нове реалности вођења ваздушних ратова, каква је демонстрирана још током Заливског рата.

Авиони, на којима није извршена никаква модификација од тренутка када су произведени, авиони на којима није радило потпуно исправно ни оно што је постојало у самом авиону, вођени руком и јуначким срцем храбрих пилота 204. ловачког пука, полетали су на задатке супростављања технолошки и бројчано надмоћнијем непријатељу. Те 1999. године, сви у РВ су били свесни сулудости ситуације и стања нашег РВ, па и тих 29-ки. Али, заклетва није погажена, свако наређење је извршено. Током извршења задатака, 1999. године, на овом авиону су погинули мајор Зоран Радосављевић и пуковник Миленко Павловић. Обојица су настрадали у ваздушној борби, претходно погођени непријатељским пројектилима које нису могли ни да "виде", обзиром да су авионски радари били малог домета, а Павловићу је радар и отказао...

Неколицини других пилота који су летели на овима авионима је након непријатељских погодака успело да се катапултирају, док су авиони трајно оштећени... Неколико авиона је уништено на земљи, док су два уништена у удесима, тако да наше РВ данас располаже само са 4 авиона овога типа, од којих је један школски двосед. Иначе, сва четири поменута авиона су ремонтована у ВЗ "Мома" и у Русији, тако да ће, када током наредне године ловцима МиГ-21 истекну ресурси, наше РВ "бројати" 4 ловца за одбрану неба...

[obi-wan]

Zemlje koje koriste MiG-29 - crveno su bivsi korisnici...

[Милан Ракић]

Мало сличица са фотоблога Димитрија Остојића...

Додуше, "поткрала" се и једна слика од Антона Балакчиева са прошлогодишњег бојевог гађања нашег РВ на полигону Шабла у Бугарској...

[Grizzly Adams]

Авиони, на којима није извршена никаква модификација од тренутка када су произведени, авиони на којима није радило потпуно исправно ни оно што је постојало у самом авиону, вођени руком и јуначким срцем храбрих пилота 204. ловачког пука, полетали су на задатке супростављања технолошки и бројчано надмоћнијем непријатељу. Те 1999. године, сви у РВ су били свесни сулудости ситуације и стања нашег РВ, па и тих 29-ки. Али, заклетва није погажена, свако наређење је извршено. Током извршења задатака, 1999. године, на овом авиону су погинули мајор Зоран Радосављевић и пуковник Миленко Павловић. Обојица су настрадали у ваздушној борби, претходно погођени непријатељским пројектилима које нису могли ни да "виде", обзиром да су авионски радари били малог домета, а Павловићу је радар и отказао...

Неколицини других пилота који су летели на овима авионима је након непријатељских погодака успело да се катапултирају, док су авиони трајно оштећени...

Опростите што не могу да се суздржим - свака част херојима, али проклети били они који су их слали у скоро сигурну смрт. Некако не иде да се помене њихово херојство, а то прећути.

[Зосима]

Ни ја просто не могу да се уздржим,али проклети били сви они који су слали авионе и бомбе на моју земљу...

[Grizzly Adams]

И они исто.

[Милан Ракић]

Свакако... Али, кад ме већ "вучете" за језик... 1414_feel

Неколико година пре бомбардовања, а нарочито од `97, када су ресурси почели да се ближе крају, а геополитичка ситуација говорила о могућем "решењу" Косметског питања на начин који смо искусили, државни врх на челу са СМ је редовно информисан о катастрофалном стању у РВ, које се огледало првенствено у недостатку резервних делова и техничких флуида, те скором истицању ресурса, а о застарелости да и не говоримо... Међутим, бивши режим се више бавио снабдевањем МУП-а Србије, разним дискотекама и ауто-тркама, и да не набрајам више, знате већ, све у нади, неће то нама да се деси...

Кад` се десило, било је већ касно. У међувремену, "мозгови" из КРВ су све то лепо "разрадили", да је просто чудо како нисмо победили... Ипак, наредба је извршена и дежурни парови су полетели, с` тим што нама баш и није био потребан НАТО, обзиром да je прву ноћ "Грофа"-Предрага Милутиновића, изнад Рибарске бање оборила наша ПВО....

Два дана касније су на задатак у пару полетели Зоран Радосављевић и Слободан Перић. Очекивао се удар са запада, улетели су у "догфајт" над Дрином и обојица су оборени над БиХ... Радосављевић је погинуо, а Перић је преживео (погинуо је у саобраћајки пре две године). Након "малих" проблема са локалним становништвом око доказивања свог порекла, јер локалци нису веровали ни Перићевој униформи, ни печевима на њој, ни српском језику (пресудило је стотинак динара у џепу комбинезона-Наш је "слепац", има сам` 100 д`нара), Перића се успело пребацити преко Дрине у Србију. Крајем марта 1999. године, Слободан Перић се јавља на рапорт у Стражевицу - Командно место РВ и обраћа се Смиљанићу Спасоју, тадашњем команданту РВ, који га прво пита да ли је шта урадио... "Шта јесам ли урадио?", "Па мислим, јеси ли кога оборио?", "Па нисам човече, како и с` чим!?". Генерал му је одговорио да је онда "џабе" и долазио, али да њему свеједно требају они који ће да полете још који пут, али ако `оће ордење, онда мора и да се гине... Буцо (Перићев надимак), је скочио на Смиљанића да га тресне, међутим развадили су их, а Буцо је убрзо стављен на танак лед, а након још једног напада на Смиљанића и изношења истине о бомбардовању и о томе како су људи летели (не хтевши да прекрше заклетву) на неисправним авионима, Перић бива ражалован и избачен из војске, без икаквих права, са губитком части и чина...

Враћен је у војску са свим правима тек 2002. године, али је на лични захтев пензионисан 2004. Погинуо је 30.05.2010. године у саобраћајној несрећи...

Спасоје Смиљанић је пре неку годину објавио књигу о НАТО агресији, у којој није поменуо овај инцидент... Није поменуо ни како је пред изборе 2000. године спроведено агитовање по јединицама РВ да се гласа за патриотске снаге оличене у СМ, а како је већ 6. октобра исте године причао о променама и бољим временима која долазе и за наше РВ... И није рекао још много што шта...

[Grizzly Adams]

Е браво и хвала! То су ствари које треба да се чују, јер ти јунаци заслужују да се зна у каквим су сулудим условима одржали заклетву и извршавали наређења.

А тај ко им је наређивао да полећу па се још бунио што "нису никога оборили" би требало да буде осуђен.

[Милан Ракић]

Погинули припадници РВ и ПВО, током 78 дана НАТО бомбардовања СРЈ...