Ateisti tuzili Patrijarha Irineja

[ateista Kristijan]

А још мање значи да је мањина нужно у праву.

Slažem se, sve što važi za većinu, važi i za manjinu. Zato ne priznajem pozivanje na većinu (ili manjinu) kao argument.

Изађите брате на улицу, или оснујте неке своје тројке, па у акцију.

Nemoj molim te da pozivaš na nasilje. Mi se zalažemo za legalna i legitimna sredstva. Naravno, da bi to bilo moguće, neophodno je konstituisati stabilnu državu bez korupcije, plutokratije, partiokratije.

Немате ништа од тога да кукате по Фејсбуку како је све лоше, а да гузицом не мрднете да било шта поправите.

Mi radimo nešto. Naravno, nerealno je očekivati da se to svakom svidi.

Хајде једном у животу да видимо и нешто конструктивно са ваше стране.

A do sada je sve što smo radili bilo destruktivno? Zanimljivo gledište. Kritika Pahomijeve pedofilije, kritika Pahomijevog zastarivanja procesa, kritika slizavanja sveštvenstva i vlasti, kritika govora mržnje, kritika političarskog populizma, kritika vlasti zbog manipulacije ogromnm svotama novca iz budžeta i njihovo nenamensko trošenje.... i da dalje ne nabrajam, sve je to destruktivno?

Зезаш ме?

Ne.

Синод СПЦ:

Чланови:

патријарх Иринеј, рођен је у селу Видова код Чачка, 28. августа 1930. Завршио је богословију у Призрену 1951. године, а затим Богословски факултет у Београду (вероватно 1955. или 1956.).

епископ бачки Иринеј, рођен је 11. фебруара 1947. године у Станишићу, у Бачкој. Дипломирао је на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду 1969. године.

епископ сремски Василије, рођен је 10. децембра 1954. године у месту Челинац у Босанској крајини. У манастиру Крки у Далмацији похађао је Богословију Света Три Јерарха, где је и замонашен 19. децембра 1967. године. По завршетку богословије одлази 1971. године на богословске студије у Букурешт у Румунији, које завршава у року (вероватно 1975).

епископ шумадијски Јован, рођен је 11. септембра 1950. године у селу Добрача код Ариља. Студира на Богословском факултету Српске православне Цркве у Београду, који уписује 1976. године и завршава у року (вероватно 1980 или 1981).

Јоаникије Мићовић, тзв. епископ будимљанско-никшићки Јоанкије, рођен је у Велимљу, Бањанима, 20. април 1959. Дипломирао је на Богословском факултету СПЦ у Београду 1990. године. Замонашио се у манастиру Ћелија Пиперска 30. октобра 1990. године.

Чланови - заменици:

епископ далматински Фотије, је рођен 1. фебруара 1961. године у селу Дујаковци, Општина Бања Лука, БиХ. Богословски факултет у Београду уписао је 1983. године, на којем је 1988. године дипломирао. Године 1990. прима монашки чин у манастиру Ковиљ.

епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, је рођен 17. децембра 1967. године у Варешу, у централној Босни. Детињство је провео у селу Планиница, где је живела његова породица, иначе пореклом из херцеговачког села Бањани из околине Билећког језера. Средњу Богословску школу је уписао 1984. и завршио је 1988. у Београду, након чега уписује Богословски факултет (који завршава вероватно 1991. Или 1992. године). Замонашен је у манастиру Острог 23. јуна 1992. године.

Остали епископи и митрополити:

епископ нишки Јован, је рођен 24. маја/6. јуна 1965. у Мијачима, код Ваљева. Уписује и са одличним успехом завршава Богословију Светога Саве у Београду. Потом уписује Богословске студије на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду (вероватно 1984. или 1985.), и наставља студије у Петрограду.

епископ зворничко-тузлански Василије, рођен је 19. децембра 1938. године у Сарајеву. Завршава богословију Св.Ћирила и Методија у Призрену, а Богословски факултет у Београду (вероватно око 1963. године). Замонашио се 1957. године.

викарни јегарски епископ Порфирије, рођен је у Бечеју, 22. јула 1961. Председник је Фондације Привредник и председник Савета Републичке радиодифузне агенције. Године 1986. завршио је Православни богословски факултет Универзитета у Београду. Пре тога се замонашио у манастиру Дечани (1985).

епископ врањски Пахомије, је рођен 17. октобра 1952. године, у селу Чечави код Теслића. У манастиру Високим Дечанима се замонашио 1973. године. Након завршетка богословије у Призрену, 1976. године одлази на теолошки факултет у Атини, где је дипломирао 1980. године.

епископ пожаревачко-браничевски Игнатије, рођен је у Кнез Селу код Ниша, 17. октобра 1954. Уписао се у Богословију Светог Саве у Београду 1969. године и исту завршио 1974. Студије теологије је наставио 1976. на Православном богословском факултету у Београду где је дипломирао 1980. године.

митрополит црногорско-приморски Амфилохије, рођен је у селу Баре Радовића у Доњој Морачи код Колашина, 7. јануара 1938. Завршио је Богословију Светог Саве у Београду. На Богословском факултету СПЦ у Београду дипломирао је 1962. године.

епископ шабачки Лаврентије, рођен је у селу Богоштица код Крупња, 27. јануара 1936. Православну Богословију и Богословски факултет завршио је у Београду (вероватно 1960. или 1961.). У чин јерођакона промовисан је 1958.

митрополит загребачко-љубљански Јован, рођен је у селу Мединци код Подравске Слатине, 22. октобра 1936. Уписао се у Богословију Светог Саве у манастиру Раковици и у њој стекао средњошколско образовање, у времену од 1951. до 1956. године. На Богословском факултету Српске православне цркве у Београду дипломирао је 1963. године. Замонашио се 18. новембра 1967. године.

епископ тимочки Јустин, рођен је у Чачку 1955. Замонашио се у манастиру Црна Река 1983. године. Касније је завршио и Богословски факултет у Београду (вероватно између 1985. и 1990.) и постдипломске студије у Атини.

епископ бихаћко-петровачки Хризостом, рођен је у селу Вођеница код Босанског Петровца, 4. марта 1952. Богословију је завршио у манастиру Крки, где се и замонашио 20. септембра 1971. године. Студирао је богословију на Аристотеловом универзитету у Солуну од 1976. до 1980. године, када је и дипломирао на Богословском факултету у Београду.

епископ милешевски Филарет, рођен је у селу Борци код Коњица, 8. августа 1947. Богословију је завршио у Београду (вероватно током шездесетих). Замонашио се 1. маја 1969.

епископ жички Хризостом, је рођен 1939. године у Руми, гдје је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен (крајем педесетих). У Америци у руском манастиру Свете Тројице у Џорданвилу, студирао је теологију, и завршио током шездесетих.

пензионисани епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије, рођен је у селу Брдарица код Шапца, 8. јануара 1938. Уписао је Богословски факултет 1958. године, замонашен је 3. децембра 1960. године. Дипломирао је на Богословском факултету јуна месеца 1963. године, а следеће 1964. године одлази на Теолошку академију на Халки (Турска) а потом на Теолошки факултет у Атину. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему „Еклсиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом“.

рашчињени епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Артемије, рођен је у селу Лелић у близини Ваљева, 15. јануара 1935. Замонашио након завршетка богословије 20. новембра 1960. године у манастиру Ћелије. Завршио Теолошки факултет у Београду крајем педесетих или почетком шездесетих и постдипломске студије у Атини.

Svi do jednog završili bogosloviju i zamonašili se u periodu 1945-1990, dakle u doba najcrnjeg komunizma, u SFRJ a ne u samostalnoj Srbiji, većina u periodu pre 1980, dakle kad je Tito još uvek bio živ.

[Душко Дугоушко]

Svi do jednog završili bogosloviju i zamonašili se u periodu 1945-1990, dakle u doba najcrnjeg komunizma, u SFRJ a ne u samostalnoj Srbiji, većina u periodu pre 1980, dakle kad je Tito još uvek bio živ.

Нисам мислио на то (људи су постојали и за време комунизма (нису комуњаре могли баш све да побију) па су ишли у школу, мада је питање колико су епископа и попова УДБАши, али епископи овде уопште нису питање, јер ако је неко нешто успео успео је упркос комунистима, а не захваљујући њима), мислио сам на зезаш ме питањем зашто кукамо на комунизам? Мислио сам да није потребно објашњавати, да су тоталитаристичка зла самоочигледна...