Стрес

[Огњен]

СТРЕС

Шта је стрес, у ствари? Ова, најчешће помињана "болест" модерног човека заправо и није обољење већ један компликован механизам којим наше тело реагује на изазове свакодневице а што као последицу може да има разне психофизичке поремећаје. Или, ако се држимо дефиниције коју је поставио "отац" овог феномена и један од водећих светских стручњака, Ханс Сеил, стрес је "адаптациони одговор организма" који се манифестује кроз различите телесне процесе – убрзано дисање и циркулацију, поремећај метаболизма, појачано лучење адреналина и низ других. Сама реч у преводу значи велики притисак, напор или напрезање.

Већина људи стрес везује за негативна осећања настала услед преоптерећења, како у пословном, тако и у приватном животу. Оно што се ретко спомиње јесте да чак и пријатне промене у животу које понекада и прижељкујемо, на пример, венчање, рођење детета, селидба (у бољи стан или кућу), ретко пролазе без одређене дозе стреса. У суштини, непознате и непредвидиве ситуације, непријатне или пријатне, које захтевају извесна прилагођавања са наше стране, често изазивају стрес. Међутим, иако је то далеко од распрострањеног схватања стреса, неки верују да он мотивише и даје снагу, омогућавајући тако да напредујемо и побеђујемо изазове.

Тело под стресом

Основна функција стреса јесте држање организма у стању приправности у ситацијама које то захтевају. У складу са тим, стрес може да се посматра као један веома користан механизам у људском телу.

Уколико је наш организам дуже време изложен стресу и ако се он јавља често, дешава се да системи који су подложни реакцијама које изазива стрес задобијају трајна оштећења. Нека од најопаснијих здравствених проблема који настају услед превеликог излагања стресу су срчани и мождани удар.Да бисте избегли стрес кад год је могуће идентификујте стресне ситуације, не потискујте емоције, бавите се контролисаном физичком активношћу, квалитетно и добро спавајте, планирајте и организујте ваше обавезе и не дозволите нагомилавање активности „што можеш данас не остављај за сутра“.

У свакодневној борби са стресом важан је режим исхране. Некада су немирној деци давали да жваћу семенке мирођије. Ова зачинска биљка смирује нас у стресним ситуацијама и доприноси бољем сну. Купина садржи много каротиноида који штите ћелије од слободних радикала и штите нас од стреса, а садржи и велике количине витамина Ц. Целер је идеалан за људе под стресом и оне којима је потребна потпуна концентрација. Осим што садржи витамине Б комплекса,у њему је заступљем и витамин Б12. Ово поврће одлична је храна која нас штити од нервозе, депресије и раздражљивости.

Сос од мирођије

Састојци:

100 г путера

80 г брашна

1 веза мирођије

1 лимун

1 чаша киселе павлаке

1 чаша супе

Со

припрема:

На загрејаном путеру мало пропржити брашно, додати ситно исецкану мирођију па и њу мало пропржити. Налити хладном супом или водом, прокувати, посолити, закиселити лимуновим соком или сирћетом, додати павлаку, прокувати и служити уз месо или поврће.

Фестивал здравља у Нишу

У Дому Војске у Нишу 28. и 29. септембра од 10 до 20 часова биће одржан Фестивал здравља. Фестивал је интерактивна манифестација на којој се грађани могу едуковати о бројним темама из области медицине, али истовремено и урадити неки од десетине бесплатних превентивних прегледа и проверити своје здравље.Ове године значајан део фестивала биће едукација грађана о штетности стреса и упознавање са потпуно новим начином приступа у његовом дијагностиковању и лечењу.Улаз на фестивал је бесплатан.

Поједноставите свој живот да би одступила напетост

"Ако се људи удаљују од природног, једноставног начина живота стремећи удобностима, увећавају напетост, отуђују се од Бога и спокој никад не налазе.

Лагодан живот проведен у духу овога света, и светска срећа рађају светску напетост. Спољашње образовање које растројава људске душе, води свакодневно на стотине њихна психоанализе и код психијатра. Душевне болнице се све више подижу, психијатри завршавају разне специјализације, премда вечина њих нити верује у Бога, нити прихвата постојање душе. Како је могуће да такви људи помогну некоме, када су и они сами пуни напетости? Како је могуће човеку пружити истинску утеху, ако он не верује у Бога и истинити, вечни живот после смрти? Када човек схвати дубљи смисао живота, напетост одступа. Тад божанска утеха посећује душу и исцељује је.

Људи траже мир или у лековима за смирење или у јоги вежбама. Али њихов циљ, није онај прави миркоји посећује смиреног човека дајући му божанску утеху. Замисли шта све трпе туристи из страних земаља, који шетају по улицама, по сунцу, на врућини, у прашини, сред толике гужве! Какву ли тескобу, какав унутрашњи притисак подносе, када све то сматрају предахом. Толико су разбијени да сву ову муку држе за одушак!

Када видимо човека који је и поред тога што све има- напет, забринут и тужан, знајмо да му недостаје Бог."

Старац Пајсије светогорац

ДАРИА ПАНТИЋ

ИЗВОР: ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА НИШКА

[ST.IVANA]

Kako da ne budem pod stresom,kako?? Bar da sam flegman da ne reagujem ni na sta..Ova mirodjija ,supice i ostalo - tesko brate da moze da pomogne...Mozemo samo da se nadamo i lazemo sebe , ali stres je svuda oko nas.Ili sam ja veliki emotivac i sve uzimam k srcu...

[Дидим]

Код нас се стрес често погрешно тумачи због сличности са нашим глаголом "стрести се".

 

Стрес није кад се неко стресе, потресе или изнервира. То је од енглеске речи stress која значи затегнутост, напетост пред пуцање и не чита се "стрееес" као бес, него је нагласак кратко стрес као нес (кафа). Кад говоре људи како стрес и није тако лош, како је боље "стресирати се" него трпети у себи и сл. то је погрешна употреба речи. Бити под стресом је баш то, кад си напет до пуцања а гуташ све у себи.

[Иван ♪♫]