Лоза Св. Симеона

[Онуфрије]

Након упокојења св. Симеона, св. Сава са братијом Хиландара сахранио је свог светог оца у манастирском саборном храму, са јужне стране, како се обично и сахрањују ктитори. Свети Симеон је убрзо постао први светогорски мироточац, данас се у Хиландару чува један бочица са светим миром из моштију Преподобног.

кивот св. Симеона над његовим гробом у саборној цркви Хиландара, рад о.Војислава Билбије

Седам година након сахране светог Симеона, свети Сава је дошао из карејске испоснице, да пренесе мошти свога оца у Студеницу, како би над њима измирио своју завађену браћу Стефана и Вукана. Неутешна братија Хиландара на челу са игуманом Методијем заплака због губитка тако великог благослова, да мироточиве мошти њиховог ктитора одалзе из обитељи. Тада се св. Симеон јави у сну игуману Методију и каза да је потребно да се његове мошти пренесу у Србију и да дозволи тако дело, а за утеху братији из његовог гроба ће изникути лоза, и док она буде рађала, дотле ће и његов благослов бити на Хиландару.

место на којем лоза избија из гроба, кроз зид цркве напоље (корен је у самом гробу унутар храма)

Лоза не само да је изникла него и данас редовно рађа, без икаквог прскања и без икакве заштите од штеточина или болести лозе. Рађа здраво бело грожђе које се бере уочи Крстовдана. на сам празник Крстовдана игуман после литургије дели свима од овог чудотворног грожђа. Ово је једини дан у години када га могу сви јести. Након тога, црквењаци односе грожђе у пекару где га суше и касније се осушено грожђе шаље супружницима којима је потребно.

Али, лоза није само по томе чудесна. Она има и друго чудотворно дејство. Од њеног плода разрешује се неплодност супружника, који са вером и молитвом прихвате ово чудотворно средство.

лоза се једино редовно орезује, орезане гранчице се такође користе у чудотворну намену

Најстарије сачувано предање о овоме потиче из 1585.године када је један Турчин добио сина од ове лозе, те у знак захвалности хтеде да сина остави манастиру од чега га монаси одговорише.

[Онуфрије]

доњи део је заштићен жицом, да неко не одломи комад или направи какву другу штету

9.априла 1887.г. је подигнут и овај мермерни део у чију унутрашњост црквењаци одлажу лишље које опада, да се не гази већ да на том месту труне

[Онуфрије]

[Онуфрије]

УПУТСТВО НЕПЛОДНИМ СУПРУЖНИЦИМА

Они, који желе да по Божијем благослову имају плод утробе своје, треба да се обрате молитвама својим светом Симеону Мироточивом, који је био подвижник Свете Горе Атонске кад је оставио своје царство српско; који је сазидао манастир Хиландар, у коме је после многих и великих трудова за богоугодни живот и умро, те за то добио од Бога дар да чини чуда – да дреши неплодност оних супружника, који вером њему прибегавају. Тога ради, бере се грожђе и гранчице са оне винове лозе, која је чудним начином израсла из самог гроба светог Симеона. – У једно следовање спадају три зрна грожђа и једно парче од орезане лозе. Ово се парче ставља у пола оке освећене воде (650 грама) и од исте узимају оба супружника да пију пре сваког јела за 40 дана. Потом четрдесетог дана узима супруг једно зрно грожђа, а супруга остала два. – За ових 40 дана супружници треба да испуњавају следеће правило:

- Да једу само посну храну (на води припремљену, дакле без меса, јаја, млечних производа, масти, рибе, уља и вина. Изузев суботе, недеља и црквених празника који падну током ових 40 дана, када једу храну припремљену на уљу и могу пити вино). Овај пост треба постити ван утврђених постова – Васкршњег, Петровског, Госпојинског и Божићног поста.

- Да чине свакодневно по педесет поклона, 25 ујутру са молитвом: Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј нас, и 25 увече са молитвом: Преподобни оче Симеоне, моли Бога за нас. Ко жели може и да удвоји поклоне, т.ј. да дода још педесет поклона са молитвом: Пресвета Богородице, спаси нас. За сво то време треба да се супружници од своје супружанске постеље уздржавају. По истеку тих 40 дана дужни су супружници да се исповеде и причесте тајном Светог Причешћа и тада ће им Господ, по вери њиховој с благословом својим даривати плод утробе њихове.

После зачећа, за све време трудноће и дојења детета, супружици су дужни да прекрате супружанске сношаје и да живе у чистоти.

[Онуфрије]

[Онуфрије]

[Онуфрије]

[Онуфрије]

[školarac]

A sto se tice ovog pravila za supeuznike, kako bi trebalo posavetovati one supruznike koji nemaju razvijen crkveni zivot, kome je problem da poste i nedelju dana...? I kako gledate na ovo pravilo o suzdrzavanju supruznika za vreme tih 40dana posta,trudoce i dojenja? Posto smo vec imali diskusiju ovde na zru...

[Онуфрије]

Поменули смо пример Турчина из 1585.године, он сигурно није био венчан у цркви, а о посту и причешћу и да не говоримо. И не само пример овог муслимана, већ многих других. Пет година сам ишао на дежурства крај моштију Св.Василија Острошког, где сам опет гледао инославне како добијају исцељења а православне који дођу и врате се исто. Дакле битна је вера.

Није познато када је и како настало упутство неплодним супружницима, али је кроз дугогодишњу употребу и благослове светог Симеона које је изливао на те супружнике, исто правило и освештао.

Не можемо баш све рационализовати, поједноставити нашем уму, нешто је једноставно тако. Сведок сам многих чуда од лозе св.Симеона, код супружника који су се придржавали прописаног правила. Исто тако сам у Хиландару присуствовао када су звали људи из Херцеговине да се пожале како нису добили порода. У разговору са њима сазнали смо да нису постили како упутство прописује, јер им је надлежни парох казао да је тај пост калуђерска измишљотина, јер нема поста ван црквом прописаних постова. А, кад жена није зачела, ревносни прота је посаветовао д азовну у Хиландар да питају те исте калуђере шта би.

Нисам постављен да тумачим правила. Примери сведоче за себе. Ако неко није спреман да се за своје дете жртвује 40 дана, како ће се као родитељ жртвовати читав живот. Нећу питати да ли такви и треба да буду родитељи.

На Светој Гори имају обичај да кажу: Држимо правила светих Отаца, да би Оци држали нас.

[školarac]

Hvala Vam na ovom odgovoru Takodje mi je malo nejsano ovo telesno uzdrzanje supruznika za vreme tih 40dana posta,tokom trudnoce i dojenja...vec smo imali tu temu za diskusiju...i konstatovano je da nigde ne stoji da se supruznici moraju odvajati pa ni za vreme posta,vec po sopstvenom dogovoru itd.

[Guest]

brate ,

ovo je već nešto drugo, to će otac Onufrije bolje da objasni.

Ovo ti (moje shvatanje) podvih i suzdržanje da bi dobio Blagoslov Božiji, jedan vid žrtve i zato mislim da je ovo drugo od onoga van ustanovljenih postova. Ovaj post (nisam pročitao upustvo ali sam čuo od drugih koji su postili i dobili dvojicu sinova) ne spada u ona 4 crkvena posta, ovo je dodatni post koji je van ova četri posta.

Znači, ovaj post radi korišćenja grožđa je poseban i drži se u dane kada su za ostale Mrsni dani, samo je predviđeno za ove supružnike koji žele porod i Blagoslov Božiji preko svetog i prepodobnog Simeona Mirotočivog.

Da ne bih previše pametovao, verujem da će Otac o ovome još nešto dodatno da napiše jer je upućen u svemu ovome a ja sam samo na osnovu onoga što sam čuo od osoba koji su koristili i eto Bog i sveti Simeon podario im dečicu, sada su to već odrasli ljudi!

[školarac]

brate, razumem sustinu ovakvog dodatong posta, ali moje pitanje se odnosi na odvajanje supruznika od seksualnih odnosa za vreme posta,trudnoce i dojenja,konkretno to...a bas na tu temu smo dosta diskutovali...kaze se ovde da odvajanje od seksualnih odnosa supruznika jeste zivot u cistoti, a to ispada da seks iz ljubavi nije bas onako kako smo ga poimali ovde u diskusijama...ipak to je predugo vremena da supruznici jedno drugo zabranjuju...

[Guest]

схватио сам шта си питао, после сам прочитао ове постове али мислим да те о.Онуфрије није схватио да си ти на то мислио, колико сам видео он је мислио да си питао конкретно за ово - за ову тему и тако је одговорио.

Вероватно Отац није видео ту тему што имамо на форуму.

Ја бих само још ово рекао- везано за ово Правило.

Ако неко заиста нешто жели од Бога, благослов да добије- онда мора мало и себе самога да Да, тј. ако само тражимо а ништа не чинимо- у овом случају суздржавање као подвиг ради благослова Божијег, онда џаба нам све.

Ако гледамо на Бога као "чаробњака" и да чини чуда само кад нам потребно а да се не жртвујемо, онда то је мало и себично. Као што рече Отац, шта фали да тих 40 дана испуни правило онако како је записано и какви су то онда родитељи ако не дају ту жртву ради детета. Онда заиста је све то узалудно- ето деси се и то да неко не добију порода. Отац је дао пример.

Зато сам написао а видим и Отац исто то написао- ово је пост невезан за остале постове и на тај начин има своје искључиво правило.

[Онуфрије]

У потпуности се слажем са братем Мартиријем. Реч је о додатном подвигу који прати прописано молитвено правило. Што се тиче самог упутства, објавио сам га на почетку у целости.

Вероватно Отац није видео ту тему што имамо на форуму.

Морам признати да нисам видео ту тему. Тачније, нисам био нигде на сајту осим Носталгије (и једном што сам посетио групу Манастир Денковац). Просто нема се времена,а верујем да има много занимљивих тема и дискусија, бојим се ако бих кренуо редом да читам и још да дискутујем одох ја из реалног у виртуелни живот

о.Онуфрије није схватио да си ти на то мислио

нисам заиста, мислио сам да не схватате зашто треба постити. А, опет у пост знамо да не спада само посна храна јер онда то није пост, него једноставно дијета.

Свакако договор код супружника што се тиче постеље тј. односа, тако нам и Св.Апостол Павле говори, договор, али овде је реч о нечем не свакидашњем и нечем што не примењује свако. Тако да и овде треба најпре договор, ја лично најпре дам људима упутство да прочитају, да понесу кући да размисле, да се договоре да ли они то могу, да ли желе, да ли хоће. Па тек онда кад заједнички одлуче онда им дајем пакетић са лозом и грожђем. Знате, било је неколико примера, не много, али ето било је, да људи врате грожђе, или да се после тога не јаве да им се грожђе пошаље, има примера да људи одустану. Будући да у последњих пар година нема толико грожђа, колико се људи интересују, отуда сам прибегао овом начину "штедње",нек људи прво виде, размисле па ће им се дати кад одлуче. Јер опет кажем, било је да некоме манастир пошаље, они не употребе, а после неко тражи па мора да чека јер тренутно нема.

Пре пар година руски брачни пар који је добио дете од лозе св. Симеона објавио је своју причу у руским дневним новинама, од тада у манастир стиже на десетине писама из Русије са молбом да им се пошаље грожђе.

Један солунски свештеник који нема деце, једном приликом је посетио Хиландар и узео је један пакетић за себе и своју супругу. Међутим како нам је сам причао, стално је он одлагао почетак правила, имао је у себи неку дозу сумње. Тада је нека његова парохијанка знајући да он често иде на Свету Гору, свратила код њега и замолила га да јој донесе грожђе св.Симеона. Њему као да је камен пао са срца, дао јој је одмах његов пакетић. После неког времена она му се јавила да закаже крштење свог детета. Свештеник је поново дошао у Хиландар и испричао братији своју маловерност.

Тако сам и ја, једном свештенику у Србији, послао грожђе јер он није имао деце. Међутим, никада се није јавио да је започео са правило (пошто обично људи пошаљу факс са својим именима и датумом када ће почети, како би их помињали на проскомидији тих 40 дана). После неколико година када сам свратио код њега нисам могао а да га не питам шта би, оће ли бар да да некоме ко жели да користи. Он ми је на то казао како је он хтео да засади ту лозу код себе испред цркве!? Потопио је у воду парче лозе које се добије у пакетићу и када је видео да лоза пупи он човек одустане од порода него се полакоми да се он прослави тиме што је произвео лозу светог Симеона. И још разочарано ми каже, замисли оче није се примила.

Него да се вратимо теми, тј покушају да одговорим

kaze se ovde da odvajanje od seksualnih odnosa supruznika jeste zivot u cistot

Ако је то једино што збуњује, мислим на ово "јесте живот у чистоти" онда нема проблема. Гледајте на то овако. Ово је састављао неко од монаха, Хиландараца. Неко ко је свој читав живот посветио Богу кроз пост и молитву. И заиста тај монах тешко или никако (што није оправдање) не схвата то о чему Ви причате, о договору, о љубави, о потреби итд. Манастир дуго није штампаног упутства на српском језику, тек пре неких педесетак година је штампано први пут, до тада је преношено усменим путем. Ово упутство које се данас дели штампано је 2001. већи део књижице говори о историји лозе, затим пола стране упутство (јер је оно у суштини кратко) и на крају опет пар страна објашњавања светиње брака, уздржања итд. Књижицу је тада, колико се сећам, припремао отац Јосиф. Он је једноставно такав, ко га познаје зна.