Господња Молитва и укрштање орара

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

ГОСПОДЊА МОЛИТВА

За заједничко произношење Господње молитве важи све оно што смо рекли за Символ вере. Ђакон треба да предводи народ у произношењу молитве „Оче наш...", што и јесте његова предањска улога, а не да у то време укршта орар, одвлачећи на тај начин пажњу народа.

УКРШТАЊЕ ОРАРА

Ђакон се пред свето причешће крстолико опасује орарем из практичних, али и символичних разлога. Не опасује се, као што смо већ рекли, на „Оче наш", него када уђе у свети олтар, после „Пазимо", а пре него што принесе свештенику топлоту на благослов. То се јасно види и из прописа старих рукописа. Исто тако, и у случају када саслужује више ђакона треба да се опасују у том тренутку. Овако опасан орар ђакон држи до момента када поново враћа дискос на проскомидију, или према древном чину у скевофилакион или ђаконикон, а распасује орар на „Нека се испуне...", пред јектенију „Примивши божанске, свете, пречисте...".

Треба још напоменути да стари прописи предвиђају да и свештеник пред подизање светог агнеца на „Светиње светима" савија фелон на рамена, а поново га спушта на „У миру изиђимо", када треба да прочита заамвону молитву.

извор фотографије

[djakon Vladislav]

Нема се времена тад, поповима се жури...

[Драгана Милошевић]

Djakon uvek ukrsta orar za vreme Oce nas bar kod nas.

[marko_13]

Да, то је пракса готово свугде.