Цвијеће - украс творевине Божије

[Natasa.]

Consolida regalis, žavornjak, vrsta ljutića, vrlo lepo izgleda u prirodi, tako plava boja se ne vidja svaki dan bliss jeeee t4431

[Natasa.]

Saponaria officinalis, sapunjača (samo ime i kaže ), vrsta karanfila, vrlo lepa i lekovita biljka. U narodnoj medicini se upotrebljava koren kod prehlada

[мирођија]

Да ли си користила тај корен код прехлада?

Где расте та биљка? Мислим, да ли је доступна, да не морам до Хималаја... .hvala.

[Natasa.]

Да ли си користила тај корен код прехлада?

Где расте та биљка? Мислим, да ли је доступна, да не морам до Хималаја... .hvala.

Nisam ga koristila, ali biljka je dostupna, ja sam je vidjala na livadama kao samonikla. Ne mora do Himalaja , ja postavljam nase vrste .

[pink panter]

Моја баштица... t4431

Bravo Maro , ovo je prelijepo !

[Мара]

Bravo Maro , ovo je prelijepo !

Хвала. thank_you777

То је само мали део t4431 .

[Мара]

[Мара]

[Guest]

ЦВИЈЕЋЕ – УКРАС ТВОРЕВИНЕ БОЖИЈЕ

У свом свеколиком савршенству творевине Божије, која премудрошћу свога Творца оставља без даха, једно ипак употпуњује савршену слику свијета, а то је цвијеће. Оно нас својим изгледом, својим мирисом, својом намјеном, већ овдје на земљи, подсјећа на рај, јер су, уосталом, и наше људске /антропоморфне/ представе о рају нераскидиво везане уз само цвијеће, које снажно у себи и са собом носи симболику вјечног и савршеног, симболику светог и божанског.

Уосталом, и наш животни круг, од рођења до смрти, обиљежен је цвијећем. Станемо ли испред породилишта видјећемо како у њега улазе родбина и пријатељи породиље, носећи, поред осталог, и цвијеће. Исто тако, одемо ли на гробље видјећемо многобројне букете свјежег цвијећа на гробовима наших покојника. Између породилишта и гробља, те двије крајње тачке нашег овоземаљског постојања, цвјетни круг не губи на својој снази, јер су сви наши важнији животни догађаји, примјећивали ми то или не, испраћени цвијећем, јер његова симболика надраста и саме догађаје о којима говоримо.

Цвијеће изражава савршеност савршене творевине, а цвијећем се изражава љубав, поштовање, наклоност... Оно нема употребну вриједност за оног ко га прима, али је порука коју оно носи са собом снажнија од сваке користи. Због тога цвијеће представља слику божанског у нама самима, наш потенцијал савршености, и савршеност Савршеног Господа, Којем су, приликом Његовог уласка у Јерусалим, путеве посули цвијећем. Зато се овај велики празник у нашем народу назива Цвијети, и само цвијеће нераскидиви је дио овог празника, јер га оно употпуњује, осликава и предочава.

У нашој црквеној пракси, историјски је утемељена улога цвијећа, и она није од јуче. Њени су коријени у Светом Писму, гдје, између осталог, и Сам Господ каже: „Погледајте на пољске љиљане, како они расту, нити се труде, нити окрећу; али вам кажем да се ни Соломон у свој својој слави није одјевао тако као сваки од њих“ /Мт. 6, 29/. А љиљани или кринови, о којима се говори у новозавјетној причи, нераскидиво су повезани са Пресветом Богородицом, јер је они симболишу, истичући њену духовну чистоту и вјечно дјевојаштво. И баш због тога, у данашњој Грчкој, угледајући се на традицију која сеже далеко у прошлост, крај чудотворних икона Пресвете Богородице остављају се стабљике љиљана /кринова/, које се на празник Успења Пресвете Богородице, без воде, расцвјетавају у њежно бијеле цвјетове. Тада се освештавају и дијеле вјернима. Чинећи чудо, без сумње, Пресвета кроз цвијет љиљана пројављује своју и љубав свога Сина према човјеку и цјелокупној творевини.

Свети Авва Јустин Ћелијски, одушевљен Богом и божанским у нама и око нас, записао је: „Није ли цвеће најскривенији остатак изгубљеног раја? Није ли у њему рај највише сачувао себе и пренео кроз векове до нас? Зато је, ваљда, и мед од цвећа! Рајска сласт и душа раја – пробија се кроз цвеће, избегавајући да се сретне са људским злом. Јер наше зло и јесте пакао, најпре за цвеће. Јер је оно најосетљивије, јер је најрајскије од свега што постоји у видљивим световима. Ако хоћете да се у овом свету осетите као у рају – живите међу цвећем, са цвећем, цвећем: његовим дахом и његовим духом“. У овим ријечима Авве Јустина препознајемо глас божански у срцу човјековом, који рањен гријехом прародитељским вапије за Небом, гледајући у маленом цвијету велика пространства изгубљеног раја. Зато жуди за цвијећем, да се непрестано присјећа изгубљене отаџбине, и зато живи цвијећем, да би се у Дан Суда обрео у „мјесту цвјетном, у мјесту тихом, гдје нема бола, патње и уздисаја...“

Окружујући се цвијећем, окружујемо се божанским, подстичући спољашњим наше унутрашње бивствовање ка савршености Савршеног Господа, Који нас цвијећем обасипа да бисмо ми, трудом и подвигом, процвјетали, црпећи своје животне сокове са зденца вјечности.

Милош Ернаут

Манастир Клисина

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]