Дневник аскетских мисли

[Balthasar]

Ова тема је замишљена тако да сви чланови колико могу учествују у њој.

Овде можете поставити цитате (или читаве пасусе) из подвижничке (аскетске) литературе, по слободном избору.

Пожељно је, ако сте у могућности, да наведете и тачно место цитираног одељка да би и други могли да нађу и прочитају оно што је вама нарочито драго.

Нема ограничења на Оце или Старце овог или оног времена, може све од Господа Исуса Христа до данас.

Тема има за циљ размену мисли великих подвижника како би једни друге упознали са стварима које су нама нарочито драге, и сазнали за неку нову личност или неку нову мисао неког подвижника.

[Balthasar]

Ево да пробијем лед, први ћу написати један одељак који јако волим .smesko..

,,У земаљским границама нема апсолутног савршенства, и опасно је задовољавати се оним што је већ постигнуто. Они који не верују у Бога не знају за богоостављеност. Ову муку проживљавају само они који су већ упознали благост Бога и свим силама теже да пребивају у Њему и са Њим. Човек који је у већој мери окусио радост сједињења са Богом, дубље пати због раздвојености од Њега".

(Архимандрит Софроније Сахаров, Видети Бога као што јесте, Манастир Хиландар 2009, 102.)

[Ведран]

Ево да пробијем лед, први ћу написати један одељак који јако волим .smesko..

,,У земаљским границама нема апсолутног савршенства, и опасно је задовољавати се оним што је већ постигнуто. Они који не верују у Бога не знају за богоостављеност. Ову муку проживљавају само они који су већ упознали благост Бога и свим силама теже да пребивају у Њему и са Њим. Човек који је у већој мери окусио радост сједињења са Богом, дубље пати због раздвојености од Њега".

(Архимандрит Софроније Сахаров, Видети Бога као што јесте, Манастир Хиландар 2009, 102.)

убав почеток, стартуваш со состојбата на богооставеност.....опишана од старец Софрониј од Есекс.

[N.Petrovic]

75. Онај ко чини врлине из таштине свакако ће и знање искати из таштине. Он очигледно ништа не чини и не говори ради назидања [других], него се у свему труди да улови славу од оних који гледају или слушају. Та страст ће се показати уколико неки од наведених почну да куде његова дела и речи. Наиме, он ће почети да се веома жалости, и то не стога што нису стекли назидање (с обзиром да му тако нешто није ни било циљ), него стога што је сам понижен. - Sveti Maksim Ispovednik ( treca stotina - Dobrotoljublje)

[Ведран]

"Сваки човек који искрено тражи спасење, мора проћи кроз искуство богоостављености“.

(Архимандрит Софроније Сахаров, Видети Бога као што јесте, Парусија, Београд 1987, 153.)

[Ведран]

Та богоостављеност коју је старац Силуан преживљавао пре него што му се јавио Господ, у својој духовној реалности јесте „понижење“ (истошчаније, кеносис) самог старца. У овој богоостављености, коју је он изразио речима: „Бог не се може умилостивити“, очигледан је Божји Промисао који је Силуану дао да се спусти до мрачног очајања, да искуси умирање које ужасава душу, да буде сведен до крајњег ништавила због тога што је Бог одступио од њега. Али управо овај силазак у пакао је био припрема да душа прими Христа, Који му се јавио са великом силом. Светлост Божанства га је озарила и благодат Духа Светог га је испунила целог, укључујући и тело; нетварни живот га је обујмио, и одозго послано „очајање - понижење“ претворило се у „Христово смирење које је неописиво“. Погледајмо како Силуан пише о овом искуству: Господ ме је научио да држим свој ум у аду и не очајавам, и тако се ето смирује моја душа, али још увек нисам стекао прȃво (тј. Божанствено) смирење, које се речима не може исказати...

Смирење Христово пребива у незнатнима, у последљима, и они су срећни што су такви. Господ ми је дао да тако разумем.

Пишем о овоме јер душа моја познаје Господа. Само смиренима јавља Себе Господ Духом Светим.

Смирење је светлост у којој ћемо угледати Светлост - Бога.

(Архимандрит Софроније Сахаров, Видети Бога као што јесте, Парусија, Београд 1987, 157.)