Светогорски мученици, пострадали од Латина

[Онуфрије]

Када је цар Михаило VIII Палеолог (1258-1282 г.) склопио са римским папом злогласну Лионску унију 1274. г., да би од папе добио помоћ против Бугара, Срба и западњака, тада Светогорски монаси послаше цару протест против те уније и савет, да је одбаци и да се врати Православљу. Папа посла војску у помоћ Михаилу. И та латинска војска најпре уђе у Свету Гору и почини таква варварства, каква Турци не починише никада за 500 година.

Отпадници најпре нападоше на Велику Лавру.

Пресвета Богородица се јави братији Велике Лавре и рече им да долазе Латини, те да се склоне у планину. Само двојица клирика својевољно остадоше у манастиру. И супротно сваком очекивању, они хорди начинише дочек попут дочека православним Архијерејима. И не само то, него и саслуживаше им у њиховим молитвама. По одласку Латина, црква у којој служише потону у земљу, а двојица отпалих клирика преминуше. Игуман Лавре и братија их сахранише по манастирском обичају на гробљу, али их сутрадан нађоше како леже ван гробова. Тада игуман помисли да неко од братије то учини из срџбе на ову двојицу што саслуживаше са Латинима. Али, када се исто догоди и другог и трећег јутра, игуман схвати да их Пресвета Богородица не прима у свој Перивој, те нареди старац да ову двојицу однесу у пећину далеко изнад манастира.

Ова пећина је била отворена све до 1993.године, када је наредбом цариградског патријарха улаз зазидан. До тада су многи монаси одлазили да виде двојицу проклетих, који не само да нису иструлели, већ су им кроз све те векове расли нокти и коса. Причали су ми старији монаси, који су их видели, да ништа страшније човек не може ни видети. Пећина прекривена власима и две наказе налик на звери. Као што се поред светитељских моштију немоћни исцељују, тако се поред ових разбољева. Тако су ми говорили очевидци. Постоје њихове фотографије. Често их штампају есфигменци у својим књигама. Ово су једини нетрулежни на Светој Гори. Отуда на Светој Гори ако би некога нашли нетрулежног служили би му поновно опело и поново би га сахранили сматравши га под неким проклетством. Мошти светитељске на Светој Гори су у облику костију, немају ткиво. Изузев главе св. Јована Златоустог на кој стоји нетрулежно уво на које му је шапутао св. ап. Павле.

Када из Лавре дођоше у Ивирон они рекоше монасима да им се поклоне, да исповедају веру као што је они исповедају и да саслужују са њима у манастирском храму. Братија не само да не прихвати овакву унију него их још и разобличи са њихово отпадништво. Разјарени Латини натераше монахе да уђу у лађу и онда избушивши дно лађе, отиснуше је на пучину. Млађу Иверску братију, натоварише на своје лађе, па растргнувши са њих монашке ризе одвезоше их у Рим и тамо их продадоше неком Јеврејину у робље.

Одатле се упутише у Ватопед, али тамо нађоше само пар изнемоглих стараца. Они их запиташе где су игуман и братија, а ови их упутише у оближњу јаругу где се барија налажаше. И нашавши их, Латини им понудише да исповеде римску веру и да буду једномишљеници. Но један од братије узвикну "ми служимо Христу, а не Антихристу", на то Латини запиташе "зар и ми не служимо Христу, еда ли смо ми антихристи". А исповедник Божији повика "свако ко се противи Христовом Еванђељу, антихрист је и његовом силом ви дејствујете. Какву заједницу светлост може имати са тамом". Разјарени духоборци обесише све монахе ту где их и затекоше. Отуда, ово место до данас носи име Фурковуни - Гора вешања.

У близини Зографа налази се једна келија у којој се тада подвизавао неки старац.

та келија данас

Старац је сваког дана испред иконе Пресвете Богородице читао акатист.

икона Пресвете Богородице која је проговорила и у огњу остала неповређена

Тог дана кад су Латини кренули на Зограф, Пресвета проговори за време акатиста и рече старцу да пожури и извести игумана Тому да ако он и братија нису спремни на мучеништво, нека одмах крену из манастира у шуму да се сакрију. Старац запита Пресвету "а како да тебе оставим Валдичице, кад те никада нисам напуштао у своме животу", но Богородица рекавши му да се не брине за њу пожури га ка игуману. Старац потрча одмах ка манастиру и кад приђе капији, он угледа на капији своју икону Пресвете Богородице. И тако старац извести игумана Тому о свему што га је известила Пречиста. Када игуман то саопшти братији, неки од братије одоше у шуму да се склоне, а оста 26 људи, и то 22 монаха, са игуманом својим, и 4 световњака, који бејаху радници манастирски.

обележје на месту страдања, на месту некадашњег пирга

Сви се ови затворише у манастирски пирг, а игуман држаше на прсима икону Пресвете Богородице која сама дође из старчеве келије. Када Латини дођоше, почеше да дозивају игумана и његову братију да изађу и да прихвате унију. Свети Тома им рече:"Идите од нас ви који чините безакоње, зато што Апостол каже: "Ако вам и анђео с неба проповеда Јеванђеље друкчије него што вам проповедасмо, анатема да буде" (Гал.1, 8 ) Каквог другог учитеља ви хоћете? Другог учитеља хоће само они који очито лудују." Тада, разјарени Латини запалише кулу. Докле кула гораше они певаху акатист Пресветој Богородици. Када завршише акатист зачу се глас са неба "Радујте се и веселите се, јер је велика ваша плата на небесима". Када ово чуше настаде паника међу мучитељима, али се не покајаше већ наставише са својим злоделима. Тако мученици зографски предадоше своје свете душе Богу 10. октобра 1282. године.

У манастиру Зографу, у малој црквици која се налази одмах поред саборне, у којој се служи обичним данима, и данас се чува ова чудотворна икона Пресвете Богородице.

црква Успења, манастир Зограф, где се чува ова чудотворна икона

Имена преподобномученика Зографских: Игуман Тома, монаси: Варсануфије, Кирил, Михеј, Симон, Иларион, Јаков, Јов, Кипријан, Сава, Јаков, Мартинијан, Козма, Сергије, Мина, Јоасаф, Јоаникије, Павле, Антоније, Јевтимије, Доментијан, Партеније и још 4 мирјанина. Њихов спомен у Светој Гори врши се 10. октобра и у прву недељу по Недељи Свих Светих.

фрескa Страдање Зографских мученика, манастир Зограф-саборни храм, северни зид средње припрате.

После Зографа, Латини се упутише у Кареју.

Дошавши у Кареју када и Прот одби унију, они га најпре обесише, а затим му и главу одсекоше. Заједно са Протом посекоше главе и другим исповедницима из Кареје. И дан данас, са десне стране улаза у Протатски храм се налази камен на коме посекоше ове свете главе. На том камену, где се проли чесна крв, стоји неугасиво кандило. Ко год је био у Протату видео га је.

Из Кареје, упутише се силници у манастир Ксиропотам. Тамошњи монаси, чувши за сва злодела силника, уплашише се јеретика-убица, и примише део опљачканог блага светогорског на поклон од латинских пљачкаша и убица. Затим почеше да служе службу, и кад произнеше молитву:" За нашег архиепископа римског и благочестивог ", Господ посла страшан земљотрес, који на месту поби многе Латине и разори храм и зграде обитељи. Видевши то, јеретици се уплашише и побегоше, а ксиропотамски монаси покајнички вапијаху и плакаху. Молећи Бога да им опрости, они лутаху по Светој Гори као птице без гнезда. Тада у Ксиропотаму престаде и чудо од једне биљке која је расла у подножју Светог Престола у храму Светих Четрдесет Мученика, доносећи четрдесет лековитих плодова, који исцељиваху сваку немоћ и слабост код људи који су их са вером узимали.

Исте године у децембру сконча и нечестиви цар Михаило, против кога, a y заштиту Православља, беше се дигао краљ Милутин.

свети Светогорски мученици пострадали од Латина (горе лево св. Прот, десно Зографски мученици, доле лево Ивиронски мученици, десно Ватопедски)

[Дејан]

Negde je postojala slika ove dvojice prokletih,video sam na nekoj fejsbuk stranici,baš je odvratno izgledalo

[Онуфрије]

ja сам видео слику, али је нажалост немам

[Драгољуб Марјановић]

Животописац Светог Саве, хиландарац Теодосије, то су многи приметили, није поменуо Савино писмо папи Хонорију III у којем тражи благослов за краљевску круну за свог брата Стефана Немањића. О томе пише први биограф светог Саве, његов савременик и ученик Доментијан, хиландарски јеромонах.

Дуго сам размишљао зашто је Теодосије прећутао епизоду са Савиним писмом папи, и зашто иначе више пута у житију помиње "латинску јерес" и "латине јеретике", што Доментијан никако не спомиње.

Пошто је Теодосије писао Савино житије од прилике у то доба када су Латини харали по Светој Гори нагонећи православне на унију, сада ми је јасно зашто је у Савином житију, за разлику од Доментијана који је писао 50 година раније, био тако анти латински настројен. Ни данас католички историчари не воле Теодосија, а више воле да цитирају Доментијана и да изводе своје теорије о папском примату над Српском црквом, и то на основу тог Савиног писма папи Хонорију које преноси Доментијан.

[školarac]

  On 3. 9. 2012. at 20:15, Дејан рече

Negde je postojala slika ove dvojice prokletih,video sam na nekoj fejsbuk stranici,baš je odvratno izgledalo

Prvi put cujem da tkiva mostju svetogoraca trule...mada sam cuo za neke specificnosti o svetosti mostiju na Sv.Gori kao recimo da misici preminulim monaisima nisu ukoceni, i da je to slucaj samo na Svetoj Gori, i cuo sam za takav primer kod jos nekih Svetitelja...

Taj slucaj da prokleti ne trule i da ih zemlja ne prima sam prvi put cuo kad se vodila ona rasprava oko navodno netruleznog raskolnickog vladike Mateja i njegovim Matejevcima,kako vec....Raspitivao sam se da pronadjem nesto o tome,da se desava da anatemisani netrule i da postoje molitve koje se citaju da ih Gospod primi u zemlju...ali nije niko umeo nista u vezi toga da mi kaze

[Драгољуб Марјановић]

Читао сам ја, чини ми се у књизи Господ није створио смрт (издао Образ Светачки) сличан пример који се приповеда у житију неког грчког светитеља - епископа и то из неке релативно новије историје, можда је у питању 19 век. Сељаци су у неком селу хтели да сазидају нови зид око сеоског гробља па су док су рушили стари камени зид случајно откопали неки гроб и указало им се нераспаднуто црно тело неког сељака, а по одећи су приметили да је из давних времена, то јест, да је давно умро. Позвали су свог епископа, тог светитеља. Одмах је прочитао неку разрешну молитву и нераспаднуто тело се моментално распало у прах.

Имаш и у књизи Небеска Србија, пример неког игумана из неког Овчарско Кабларског манастира, заборавио сам како се звао. У сваком случају, био је подвижниј и аскета, када је умро после пар година отворили су гроб и нашли га целог. Онда су га поново сахранили и после три године откопали, опет је био цео. Опет су га сахранили, па кад је неки његов рођак почео да се хвали како му је овај родственик светитељ, када су опет открили тело, оно се било распало.

А чуо сам да су у средњевековној Србији налазили нераспаднуте лешеве Срба, и то је тумачено расколом у који је запала Српска црква са Цариградском патријаршијом због Душановог прогласа Српске патријаршије без благослова Мајке Цркве - Цариградске патријаршије. Између осталог, и то је подстакло св. кнеза Лазара да ради на измирењу Српске цркве са Цариградом. У житију патријарха српскох Саве IV каже се да у грчки јеромонаси, после заједничке литургије у Призрену, када је постигнуто измирење 1375. године, посебно читали разрешне молитве над гробом цара Душана јер је он био виновник раскола.

[Онуфрије]

  On 3. 9. 2012. at 22:14, školarac рече

Prvi put cujem da tkiva mostju svetogoraca trule...mada sam cuo za neke specificnosti o svetosti mostiju na Sv.Gori kao recimo da misici preminulim monaisima nisu ukoceni, i da je to slucaj samo na Svetoj Gori, i cuo sam za takav primer kod jos nekih Svetitelja... Taj slucaj da prokleti ne trule i da ih zemlja ne prima sam prvi put cuo kad se vodila ona rasprava oko navodno netruleznog raskolnickog vladike Mateja i njegovim Matejevcima,kako vec....Raspitivao sam se da pronadjem nesto o tome,da se desava da anatemisani netrule i da postoje molitve koje se citaju da ih Gospod primi u zemlju...ali nije niko umeo nista u vezi toga da mi kaze

Када се на Светој Гори упокоји неко од монаха његово тело се не кочи. Присуствовао сам неколицини монашких сахрана на Светој Гори, и заиста, свима су зглобови били опуштени. На Светој Гори, светост преминуле братије се одређује на основу боје њихових костију. Беле боје смата се да су се спасили. Оне које су жуте боје, боје старог воска, сматра се да су угодници Божији, односно да су били светог живота. Они који су црне боје сматрају се да су за живота нешто тешко згрешили.

На Светој Гори нема нетрулежних, изузев оне двојице раније поменутих. То је светогорско правило, а не опште. дакле, ван Свете Горе, ми када наиђемо на нетрулежно тело прва асоцијација нам је да је реч о угоднику Божијема не о анатемисаном. Тако ми имамо стотине светитеља чије су мошти очуване у потпуности. Света Гора има своја правила и она је изузетак, не треба је мешати са правилима ван ње.

Монаси на Светој Гори се откопавају и њихове ксоти се похрањују у манастирске костурнице, што није обичај ван ње. Практични разлози. Света Гора шиви непрекидно, више од хиљаду година, ни дана није имала прекида у свом континуитету. Таквог континуитета немамо ван ње. Када би за хиљаду и нешто година њеног постојања сахрањивали монахе у мртвачким сандуцима, она би читава била једно огромно гробље и ништа друго. У питању је практичан живот. А, шта би се дешавало, када би сви свети Светогорци остајали нетрулежни, попут кнеза Лазара или св. Василија Острошког? Света Гора би била прекривена кивотима са моштима. Овако, само у олтару саборног храма манастира Хиландара има на десетине моштију.

[Онуфрије]

И заборавих да кажем. Никако се не може светогорско правило односити на неког епископа изван Свете Горе. То су теорије и теореме доконих расколника.

[Danijela]

mošti sv. kneza Lazara su crne:

http://imageshack.us/photo/my-images/81/carlazarpd5.jpg/

[Онуфрије]

Мошти кнеза Лазару су нетрулежне!!! Причам о боји костију, код светитеља који немају очувано ткиво већ само кости.

[Онуфрије]

Код кнеза Лазара, ако погледате мало боље, тамнији (не баш црно) је део који се вековима целивао, дакле од усана и додира наравно да је потамнело. А доњи део руку видећете да је више боје воска.

[Онуфрије]

Нису ни једне мошти на Светој Гори лимун жуте, већ баш као код светог кнеза Лазара, део где се целива тамнија нијанса а други делови боја старог воска.

[Онуфрије]

[Онуфрије]

ево од сваке боје по мало

[školarac]

  On 3. 9. 2012. at 22:39, Драгољуб Марјановић рече

Читао сам ја, чини ми се у књизи Господ није створио смрт (издао Образ Светачки) сличан пример који се приповеда у житију неког грчког светитеља - епископа и то из неке релативно новије историје, можда је у питању 19 век. Сељаци су у неком селу хтели да сазидају нови зид око сеоског гробља па су док су рушили стари камени зид случајно откопали неки гроб и указало им се нераспаднуто црно тело неког сељака, а по одећи су приметили да је из давних времена, то јест, да је давно умро. Позвали су свог епископа, тог светитеља. Одмах је прочитао неку разрешну молитву и нераспаднуто тело се моментално распало у прах.

Имаш и у књизи Небеска Србија, пример неког игумана из неког Овчарско Кабларског манастира, заборавио сам како се звао. У сваком случају, био је подвижниј и аскета, када је умро после пар година отворили су гроб и нашли га целог. Онда су га поново сахранили и после три године откопали, опет је био цео. Опет су га сахранили, па кад је неки његов рођак почео да се хвали како му је овај родственик светитељ, када су опет открили тело, оно се било распало.

А чуо сам да су у средњевековној Србији налазили нераспаднуте лешеве Срба, и то је тумачено расколом у који је запала Српска црква са Цариградском патријаршијом због Душановог прогласа Српске патријаршије без благослова Мајке Цркве - Цариградске патријаршије. Између осталог, и то је подстакло св. кнеза Лазара да ради на измирењу Српске цркве са Цариградом. У житију патријарха српскох Саве IV каже се да у грчки јеромонаси, после заједничке литургије у Призрену, када је постигнуто измирење 1375. године, посебно читали разрешне молитве над гробом цара Душана јер је он био виновник раскола.

Нисам успео да пронађем поуздане изворе да ли је у том периоду до 1375. читава СПЦ била анатемисана или само учесници сабора на које је та одлука донета укључујући и патријарха Јоаникија и цара Душана...добијао сам различите одговоре...али сам чуо у оном клипу везаног за Матејевце да се навео податак да се том периоду дешавало масове појаве нетрулежних тела срба и да је то било језиво...