Jump to content

Ko su Jurodivi?

Оцени ову тему


Guest Светлана

Препоручена порука

Ево и једног доктората (на енглеском), на тему јуродивих и јуродивости: Andrew Thomas - The Holy Fools: A Theological Enquiry.

P.S. Лазаре, шта би с оним докторатом о успењу, што рече да ћеш ми послати?

Хвала ти за ово, читаћу.

Да, рекох, али не могу да га нађем. Имам 50 гб књига и не знам где је уопште.

Морам погледати и на дургом компу, који сад тренутно не ради.

Шта значи појам "јуродив Христа ради"?

Или можда прецизније.....за кога је битно "јуродив Христа ради"?

Или можда најконкретније упутство за размишљање: како изгледа "јуродив Христа ради"?

Када не би имали ни трунчицу клице осуде, а обиље разумевања и милосрђа, и када би заиста имали несумњивост вере коју исповедамо Символом вере, и снагу вере да горе померамо, онда би за сваку, наизглед, непојмљиву и неразумљиву појаву имали јасан узрок и тумачење, те би, ако смо "људи пчеле" а не "људи муве", потпуно сигурно знали да је све од Христа и Христа ради....

Овде има доста објашњено о томе, а најбољи је Јанарс:

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/943/tekst/jurodivost-ludost-hrista-radi/

http://verujem.org/pdf/hristo_janaras_sloboda_morala.pdf

Ја бих са своје стране додао да је јуродивост (поред осталог) пропитивање и преиспитивање окошталих форми црквеног и хришћанског живота.

Радикално јесте, али понекад једина могућност трежњења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хвала ти за ово, читаћу.

Да, рекох, али не могу да га нађем. Имам 50 гб књига и не знам где је уопште.

Морам погледати и на дургом компу, који сад тренутно не ради.

Овде има доста објашњено о томе, а најбољи је Јанарс:

http://sr.wikipedia....g/sr/Јуродивост

http://pravoslavlje....st-hrista-radi/

http://verujem.org/p...boda_morala.pdf

Ја бих са своје стране додао да је јуродивост (поред осталог) пропитивање и преиспитивање окошталих форми црквеног и хришћанског живота.

Радикално јесте, али понекад једина могућност трежњења.

Брате мој љубљени, упознат сам одавно са штивом на које упућујеш, али мој одгворо је био усмерен ка провокацији личног размишљања и поимања, а што није могуће кроз ишчитавање већ искључиво кроз опитовање....опитовање је могуће и онда кад себе имагинацијом поставиш за "јуродивог"..

"Прости верник"

Господе, дај ми да мирно примим све што ми данашњи дан донесе и да се потпуно предам Твојој светој вољи. Упућуј ме и помажи свакога часа у току овога дана. Управљај мојим мислима и осећањима у свим делима и речима. Не допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе.

http://www.pravoslav...ta Filareta.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Брате мој љубљени, упознат сам одавно са штивом на које упућујеш, али мој одгворо је био усмерен ка провокацији личног размишљања и поимања, а што није могуће кроз ишчитавање већ искључиво кроз опитовање....опитовање је могуће и онда кад себе имагинацијом поставиш за "јуродивог"..

Да, наравно, тако је, то и јесте поента: позив на живљење и опитовање.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја бих понекад страшно волела да могу да некако искочим из нормалности и да поставим ствари сасвим обрнутом пропорцијом и да шокирам сваку ситну,рационалну,сирову ,надмену,снобовску душу.

Кад сам била млађа,замишљала сам како би реаговао нпр,сад у овом моменту Председник Општине или Секретар не знам чега или чувени протојереј-ставрофор кад бих направила сцену за памћење и онда бих се смејала сама са собом :)

Мој муж има чудне навике за разбијање неке уштогољености са свештенством,обавезно се изгрли и исцелива са поповима.Неки одговоре на то добро,некима је чудно...мени је понекад непријатно.Наравно,он није јуродив али свакако разбија необичношћу неком, неки снобизам.

Мој пријатељ је помало јуродив,мада,више је неки слободни уметник...ххаха

Невероватне су сцене са њим.Једном приликом је комшиница донела бајат хлеб псима и како је бацила њиховим псима хлеб тако је и он полетео да ухвати са псима....хахах....чудесно.Иначе,има моменте кад и мени буде непријатно али видим да је он слободан и растерећен од овога света и псевдо-правила понашања,владања и живљења....не може то свако.

Extra ecclesiam nulla salus.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пред капијом града проналази мртвог пса. Везује му канап за ногу и улази у град вукући псећи леш. Лудило исмевања ништине света почиње.

Слика прва: Црква, у току је служба, вероватно Литургија. Пуно је народа унутра. Неко улази урлајући и бацајући камење на присутне. Бацака се по поду, гаси свеће. То је наш Симеон. Размисли шта би се десило данас код нас у црквама? Како би посматрали човека који би тако живео?

Слика друга: улица, трг и много проститутки на њему. Смеју се, кикоћу и позивају пролазнике да утоле своју жељу у њима. Трг блудница. Симеон је са њима. Игра и пева. Грли се. Житије каже да се проститутке чак „играју његовим удовима“! можеш мислити шта то значи? Али, чекај, има још.

Слика трећа: јавно купатило. Женско и мушко оделење је одвојено. Улази много људи. Препуно је. Симеон дотрчава у својој монашкој мантији, улазу међу женски свет и скида је пред свима. Остаје го, раголићен. Голотиња.

Слика четврта: велики је Четвртак. Строги пост. Сви посте. Не само хришћани, цело друштво тог времена је у знаку одрицања и поста. Али не и Симеон. Он једе месо, чак се и преждерава (сведочи нам сликовито житије).

da mi je znati samo sta je to bilo Hrista radi, meni ovo izgleda kao da je odlepio... aj sad posto sam ja dao dijagnozu dajte i vi meni sHa_sarcasticlol

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

da mi je znati samo sta je to bilo Hrista radi, meni ovo izgleda kao da je odlepio... aj sad posto sam ja dao dijagnozu dajte i vi meni

Одлично, коначно једно инспиративно питање.

Па, поента је у самоиспражњењу, искуству ништине, радикалном смирењу и личном печату на сопственом подвигу.

Шта све ово значи?

1. Самоиспражњење = очистити се од великих очекивања (према себи и другима), пристати на то да не будеш ништа, тиме - направити места у себи за Другог, тј. Христа.

2. Искуство ништине = у начину одрицања од поретка препотентне хришћанске метафизике која је у човеку видела само оно имаго Деи, а не и оно смртно што Симеонов живот износи у први план.

3. Смирење = такво задобијено искуство Христа сачувати у нулта смиравању, па и по цену потпуне деструкције слике о себи и деструкције слике који имају други о нама.

4. Лични печат = јуродство није за свакога, то је био Симеонов начин и стил: непоновљив, шокантан и по-себе-самог-разобличујућ, како би се у празнину оног "ја" уселио Христос.

Све у свему, у питању је један хирурши рез узимања за озбиљно хришћанског живота.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Реците ми, молим Вас, да ли правилно схватам да је св. Симеон све ово могао/ хтео урадити тек када је толико узрастао да је могао очекивати да његова дела неће утицати на његово биће, у смислу да неће доћи у опасност да га тај начин живота пороби?

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А како разликовати јуродивог од обичног лудака? Мислим, наравно да капирам да то није за свакога, далеко од тога, али имам пример једног мог друга који је пре него што смо се упознали свашта радио јер је хтео да дотакне дно, како је он причао, а уствари ми се негде чини да је хтео да постане управо ово, само на друге начине. А вероватно да има и оних који хоће на силу да постану јуродиви, па на крају стварно одлепе.

Како разликовати та два?

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Реците ми, молим Вас, да ли правилно схватам да је св. Симеон све ово могао/ хтео урадити тек када је толико узрастао да је могао очекивати да његова дела неће утицати на његово биће, у смислу да неће доћи у опасност да га тај начин живота пороби?

Да, тако каже и његово Житије: да се после деценија крвавог подвига у пустињи одлужио на корак напред ка јуродивости.

Међутим, није имао никакву сигурност, те ово треба схватити као прави ризик: и ка већем обожењу, али пре свега ка смиравању, тј. не уздању у самом себе, већ у Христа.

А како разликовати јуродивог од обичног лудака? Мислим, наравно да капирам да то није за свакога, далеко од тога, али имам пример једног мог друга који је пре него што смо се упознали свашта радио јер је хтео да дотакне дно, како је он причао, а уствари ми се негде чини да је хтео да постане управо ово, само на друге начине. А вероватно да има и оних који хоће на силу да постану јуродиви, па на крају стварно одлепе.

Како разликовати та два?

Наравно, то је добро питање које се по себи намеће.

Нема коначног одговора, али Житија дају неколико смерница:

1. На подвиг јуродства позива сам Бог.

2. Битно је какво је "срце" (како кажи Житија), а то значи због чега неко иде на тај подвиг, а прави одговор је увек смиравање.

3. Плодови подвига су увек смирење, самоумањење, самоиспражњење и кротост, а не егзибиција (иако она бива понекад део репертоара).

4. Кончина живота, на крају кога се "отркива" јуродиви пред другима као светитељ.

5. Рецепција Цркве да је његов подвиг био ради смирење, а не уметничка егзалтација или лудило.

На крају, само Бог зна шта је ту све и како је, тако да је јуродство по свему у домену интиме између Бога и човека. Тајна.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Наравно, то је добро питање које се по себи намеће.

Нема коначног одговора, али Житија дају неколико смерница:

1. На подвиг јуродства позива сам Бог.

2. Битно је какво је "срце" (како кажи Житија), а то значи због чега неко иде на тај подвиг, а прави одговор је увек смиравање.

3. Плодови подвига су увек смирење, самоумањење, самоиспражњење и кротост, а не егзибиција (иако она бива понекад део репертоара).

4. Кончина живота, на крају кога се "отркива" јуродиви пред другима као светитељ.

5. Рецепција Цркве да је његов подвиг био ради смирење, а не уметничка егзалтација или лудило.

На крају, само Бог зна шта је ту све и како је, тако да је јуродство по свему у домену интиме између Бога и човека. Тајна.

Ово масно и подвучено ме интересује. Како ће обичан човек да разлучи ко је скончао како треба? Ево примера Руса, који ни после више од сто година нису начисто са тим да ли је Распућин био светац или нека мрачна фигура, а вероватно да боље од мене познајеш ситуацију и знаш колико су сами свештенослужитељи и монаси у РПЦ подељени по том питању.

Не питам ово из чисто филозофске тачке гледишта, већ из практичне, јер ће ових појава бити и код нас (и било их је, само не толико), па мислим да је и практично веома битно разлучити, како не би долазило до разних застрањења или идења за лудацима?

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово масно и подвучено ме интересује. Како ће обичан човек да разлучи ко је скончао како треба? Ево примера Руса, који ни после више од сто година нису начисто са тим да ли је Распућин био светац или нека мрачна фигура, а вероватно да боље од мене познајеш ситуацију и знаш колико су сами свештенослужитељи и монаси у РПЦ подељени по том питању.

Не питам ово из чисто филозофске тачке гледишта, већ из практичне, јер ће ових појава бити и код нас (и било их је, само не толико), па мислим да је и практично веома битно разлучити, како не би долазило до разних застрањења или идења за лудацима?

Да, схватам.

Ја сам углавном навео неке битне тачке из Житија, а познато је да су она једна посебна врста књижевности: идеализована и помало набуџена. Ипак, ово Симеоново житије је доста реално и искрено.

Дакле, вероватно је овај део о "препознавању" мало идеализован, али оно што није идеализовано је задња тачка, а то је "рецепција Цркве", тј. препознавање неког јуродивца као светитеља од стране заједнице и лаоса Цркве.

Познато је да Бог даје неке знаке светости, али је најбитније да се сагледају крајњи плодови тог човека који је живео као јуродиви.

Искрен да будем, ја лично не бих знао, а чак би ми се овакав лик у Цркви (попут Симеона) данас учинио као неки фрик који узнемирава богослужење :)

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да, тако каже и његово Житије: да се после деценија крвавог подвига у пустињи одлужио на корак напред ка јуродивости.

Међутим, није имао никакву сигурност, те ово треба схватити као прави ризик: и ка већем обожењу, али пре свега ка смиравању, тј. не уздању у самом себе, већ у Христа.

Наравно, то је добро питање које се по себи намеће.

Нема коначног одговора, али Житија дају неколико смерница:

1. На подвиг јуродства позива сам Бог.

2. Битно је какво је "срце" (како кажи Житија), а то значи због чега неко иде на тај подвиг, а прави одговор је увек смиравање.

3. Плодови подвига су увек смирење, самоумањење, самоиспражњење и кротост, а не егзибиција (иако она бива понекад део репертоара).

4. Кончина живота, на крају кога се "отркива" јуродиви пред другима као светитељ.

5. Рецепција Цркве да је његов подвиг био ради смирење, а не уметничка егзалтација или лудило.

На крају, само Бог зна шта је ту све и како је, тако да је јуродство по свему у домену интиме између Бога и човека. Тајна.

moja recepcija bi bila da mu se smucila kolicina lazi i prevare, licemerstva i svega ostalog sto je video u "belom" svetu, pa je zato radio to sto je radio da pokaze onima koji imaju oci da vide... ali i dalje ne pojmim to delo kao delo smirenosti ili radi smirenja, nego je coveku puko film

a takodje mislim da se precesto navodi voda na svoju vodenicu

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

moja recepcija bi bila da mu se smucila kolicina lazi i prevare, licemerstva i svega ostalog sto je video u "belom" svetu, pa je zato radio to sto je radio da pokaze onima koji imaju oci da vide... ali i dalje ne pojmim to delo kao delo smirenosti ili radi smirenja, nego je coveku puko film

a takodje mislim da se precesto navodi voda na svoju vodenicu

Има и тога, сигурно.

Мада, мислим да му примарни циљ ипак није било разобличавање, већ је то дошло онако узгред.

:)

Данас ко је Хришћанин већ је будала. Ко није будала - тај није ни Хришћанин.

Истина :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

e vidis, svaka cast, tako se razgovara, i onda se dolazi do sopstvenog i medjusobnog razumevanja 301 nasznak9877777777777777777

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...