Један дан на Светој Гори

[salamanca]

Pa, evo i mene! Jedva cekam sledeci nastavak : )..

[Онуфрије]

Хвала, ускоро....

[Онуфрије]

Након пар сати презнојавања у препуној чекаоници КТЕЛ Халкидики (аутобуска станица са које крећу аутобуси само у правцу Халкидикија), пришао ми је шалтерски службеник и гестикулацијом ми показао на аутобус који се однекуд појавио у тој тесној уличици. Све се одвијало муњевито, као да смо неки емигранти или бар шверцери, а не редовна линија Тесалоники - Уранополис. Тек сам касније сазнао да у Солуну у ствари не постоји аутобуска станица, попут наших. Већ једноставно аутобус из гараже, са периферије града, дође испред своје агенције, пет минута пред најављени полазак. Покупи путнике и кало таксиди (срећан пиут). Данас је то мало другачије. направили су аутобуску станицу за Халкидики, али скроз ван Солуна, па ил да кренете градским аутобусом сат два раније, или да дате таксисти више него што ће вас сам аутобус коштати.

аутобус КТЕЛ Халкидики, са натписом Ортодоксиа и танатос (православље или смрт)

У аутобусу није било гужве. Три старије госпође и ја смо били једини путници. Сећам се да смо прошли поред једне велелепне цркве, која тек што је завршена. запитао сам се зашто код нас не зидају такве храмове. И данас, када год кренем на Свету Гору обавезно се на трен зауставим испред ове преле богомоље.

чик кажите да није величанствена

Изашли смо из солуна. Са десне страе пута, стајао је путоказ Суроти десно, сетио сам се да сам негде прочитао да је у Суротију гроб старца Пајсија Светогорца, пар година касније посетио сам овај предивни манастир. Ко год оде у Солун макар и на један дан, мора посетити ову велику светињу, треба осетити мир на гробу старца Пајсија.

Ево пар фотографија из Суротија. Исихастирион св. Јована Богослова:

[Онуфрије]

Пребројао сам новац, остало ми је још свега 20 марака. Нисам знао колико кошта брод до хиландарске арсане, а требало је платити и неко преноћиште у Јерисосу, о храни и пићу и да не говорим. Док су ми мисли нервозно летеле кроз главу, како ћу, зар сада пред вратима Свете Горе да останем, зар сам толико недостојан, у томе сам заспао, сустигао ме умор. Пробудио сам се у Арнеји.

раскрсница у Арнеји, баш где стаје аутобус

Арнеја је мало планинско место, седиште Митрополије, где су раније сви аутобуси за Уранополис правили кратку паузу. Данас, пошто је пробијен нови, бољи пут, многи заобилазе ово мало месташце.

Нисам знао где се налазимо, приметио сам да смо у аутобусу остали само возач и ја. На радију је тихо одзвањао звук бузукија и неки промукли глас који је певао неку грчку песму. Није ни минут прошао већ сам се сетио о чему сам размишљао пре него ли сам заспао. Новац. Придиго сам се у седишту да се мало исправим, и у томе сам опазио на поду пред седиштем испред мене лепо сложене новчанице које су очигледно неком испале, иако су одавале утисак да их је неко ту брижљиво спустио. Исколачио сам очи и вратио се назад на седиште, на тренутак сам помислио да ми с епричињава, немогуће, откуда баш сада и баш испред мене. Окренуо сам се да поново проверим да ли смо возач и ја сами у аутобусу, да ли ме то неко искушава. Није било никога. Придиго сам се опет и видео, стварно паре леже на поду. Испружио сам ногу испод седишта и дохватио их, четири хиљада драхми стајало је мојој руци.

аутобуско стајалиште у Јерисосу, новији изглед, сликао сам 2010.

Стигли смо и у то мало рибарско село Јерисос, сада већ летовалиште које се прочуло захваљујући Светој Гори. Овде до деведесетих није било ни асфалта. Хиландарска кућа (приземље и спрат) је била до пре двадесетак година највећа и најлепша зграда у Јерисосу.

[Онуфрије]

јел треба рећи да су ме сви трошкови у Јерисосу коштали тачно четири хиљаде драхми? Ај, о томе ћу сутра

[salamanca]

Vasa kazivanja o Svetoj gori uzdizu veru, Oce. : ).

A sada dobijaju i zaplet ..cekam sutra

[Онуфрије]

нова црква у Јерисосу

новоподигнута приватна кућа у Јерисосу, у стилу светогорског градитељства

Сећао сам се Јерисоса са матурантске екскурзије, знам да смо ноћили у неком прашњавом хотелу, који је толико подсећао на кућу породице Адамс (сећате се те серије). Хотел је и споља и изнутра био сиве боје, на зидовима су висиле урамљене црно-беле разгледнице светогорских манастира. Чесма у купатилу је била зелене боје, а кад се само сетим како је под шкрипао, страшно. Хотел се звао Акантос.

улаз у црквицу светих Апостола, у којој се данас налази пећински извор у којем се скривао св. ап. Павле

унутрашњост цркве, 2010.год.

пећина унутар цркве, у којој се скривао св.Ап. Павле

Акантос је иначе старо име за Јерисос. Наиме, по предању, у Акантосу је проповедао св. ап. Павле. Када су наишли римски војници тражећи св. Павла да га ухвате, он се сакрије изван града у неку пећину где је извирала вода. Међутим, неко од мештана Акантоса то пријави римском официру и они се запуте на овај извор. У међувремену на извор дође крдо јунади да пије воду, то искористи свети апостол, и прикривен уз говеда изађе из извора и утекне пред римском војском. Када се попео на гору изнад Акантоса, рекао је да такав град не заслужује да постоји и нека га прогута море. После неког времена море је заиста толико дивљало, д аје својим таласима прекрило читав Акантос и од њега данас имамо само мало старих ископина. Касније је основан Јерисос на том месту, а неке од породица су узеле завет д ане једу јунеће месо како би тиме истакле да немају удела са оним ко издаде св. Апостола који мораше са јунадима да бежи.

У то време Јерисос није ни имао других хотела, тек је касније сеоски пекар отворио хотел Маркос, а затим су отварани редом и остали хотели у Јерисосу.

нови изглед хотела Акантос, промење власник, промењена и боја зидова gringrin

Када смо били на матурантској екскурзији, у Јерисосу нас је дочекао старац Митрофан Хиландарац који је у то време живео на Какову, које је надомак Јерисоса. Старац нас је водио све на вечеру у таверну Парк, а затим нас о трошку манастира све сместио у хотел Акантос код Јањиа, који зна српски.

Јањис Мигдис, је годинама са својом супругом и ћерком држао поменути хотел Акантос. Његов отац, Атанасије, попут већине мушкараца из Јерисоса и Неа Роде, радио је читавог живота у Хиландару. Пре него се упокојио, оставио је свом сину аманет да га сахрани по светогорски, без сандука. Још му је рекао да га након три године откопа и да његову лобању и пола костију спакује и однесе у хиландарску костурницу међ монахе са којима је провео већи део свог живота, а другу половину да сахрани поред његове супруге, Јањијеве мајке. Тако је и урађено. Ко год је био у костурници Хиландара, приметио је тачно наспрам улазних врата, један дрвени сандучић са белим словима Атанасиос Мигдис, е унутра се налазе лобања и кости старог хиландарског кувара из Јерисоса. Ако уђете у исту костурницу са неким од монаха, он ће вам одмах отворити тај ковчежић и показати како је лобања кувара Атанасија жута као восак.

кивот са лобањом Атансија Мигдиса у хиландарској костурници

[Gandalf Sivi]

црква св. Димитрија у Солуну

Oče, bio sam i ovdje. Vodič nije htjeo da me povede, jer je ostatak grupe htjeo da ide u trgovinu. Pošao sam pravo Aristotelovom ulicom, i usputne prolaznike sam pitao samo : Agios Dimitrios, jer sam samo to znao reći na grčkom posle sat vremena lutanja došao sam do bazilike i celivao mošti sv. Dimitrija i sv. Anisije. U povratku nisam mogao da nađem ulicu u kojoj se nalazio autobus. Posle par neuspješnih pokušaja, prolaznika da mi objasne gdje je ta ulica, skoro pa u očajanju uzviknuo sam sveti Dimitrije mučeniče, pomozi. I nećete vjerovati :) prva prolaznica koju sam upitao(na engleskom) za Vardarsku ulicu, na tečnom srpskom mi je odgovorila: Da, znam gdje je, povešću vas

[Онуфрије]

Заиста велики Светитељ Божији. А и Солун град препун светиња, толико моштију, толико старих предивних храмова

[Онуфрије]

Предусретљиви Јањи, сместио ме у свом хотелу. Није било гужве иако је био август месец, одсело је свега нас петорица Срба. Увече, љубазни домаћини Јањи и Софија, позвали су ме на кафу. Причао ми је о свом оцу, о Хиландару и старим хиландарцима којих више нема.

На капијици појавио се старији господин са капетанском капом на глави. Е, сад цемо цујемо има брод ујутру или нема, казао је Јањи. Човек који нам се придружио на веранди био је капетан Koстас.

[salamanca]

Cekamo nastavak...: )..

[Онуфрије]

У то време из Јерисоса и Неа Роде испловљавала су два мала бродића која су могла да приме двадесетак путника. Старији брод и старији капетан звао се Костас. Млађи и модернији али исто мали брод пловио је под искусном руком млађег капетана Никоса

Костин брод

Костас је отишао у пензију крајем деведесетих, чини ми се око 99.г, те исте године или мало касније упокојио се и Никос. Тако су ови бродови отишли у заборав. Нажалост са капетанима је и линија отишла у пензију. Док су они саобраћали брод је кад год нема буре кретао из Јерисоса, преко Неа Роде до Хиландара, Есфигмена и редом до Ивирона. Некада је ишао скроз до Велике Лавре. Данас из Јерисоса саобраћају брзи глисери који се углавном резервишу унапред да би вас превезли са те стране светогорске обале.

[Онуфрије]

лука Дафни, некада, са малим лађама

[Онуфрије]

Никосов брод. Капет Никос је имао помоћника који је личио на правог гусара, увек се облачио у поцепано моранрско одело, обријане главе са гусарском марамом на њој. Црне бркове, златни ланчић око врата. Сад, да л је стварно имао и неку минђушу или је то сад моја пројекција нисам сигуран. Ко је путовао овом барком сетиће се.

[Онуфрије]

Пред сам одлазак у пензију, капетан Коста је долазио у Хиландар да понуди да прода барку и линију, јер је он имао дозволу за држање ове бродске линије. Знао је да ће се са њиме угасити ова линија зато је то и нудио манастиру надајући се да тако остане линија сачувана. Међутим у манастиру нису били заинтересовани, додуше ником није ни јасно како је то капетан замишљао да се манастир бави овим послом.