Да ли је атеизам религија?

[Аурор]

Pa ateizam ovakav kakav je danas, kao moderni fenomen zapadne kulture i kao takav pojam jeste nastao tek sa baronom d'Holbakom! Pre toga nisi imao takav ateizam, vec su npr. pagani u Rimskom carstvu smatrali hriscane ateistima...

Ajde ne blamiraj se tu, imao si pravi ateizam još kod starih Grka.

Атеизам није религија. Тачка.

bravo, Ivo!

[Ignjatije]

Uopšte tu nije ateizam primaran, kako bi neki zlonamerni hteli da predstave.

Mozda nije bio glavni, ali je svakako bio u temelju njihovih ideologija. To je cinjenica a ne zlonamernost.

[Душко Дугоушко]

Ajde ne blamiraj se tu, imao si pravi ateizam još kod starih Grka.

Ti se blamiras nepoznavanjem istorije filozofije kada tvrdis tako nesto. Nijedna starogrcka skola filozofije nije bila zaista ateisticka, naravno u modernom smislu te reci! Kao sto je i budizam ateisticki, ali nije zaista u modernom smislu te reci - nijedan ateista nece prihvatiti budistu kao ateistu, vec ce ga posmatrati kao pripadnika jedne religije... Tako su i grci filozofi bili pagani samo su se udaljavali os standardne mitoloske predstave heleno-rimskog panteona. Takodje, religioznost nije povezana sa verom u zagrobni zivor, stari jevreji su verovali u Boga (a pre toga su cak verovali u vise bogova), ali nisu verovali u bilo kakav zagrobni zivot i to ucenje je opstalo, ali samo medju sadukejima cak i kada se pojavilo ucenje o sveopstem vaskrsenju, sve do unistenja hrama u prvom veku...

[Milan Nikolic]

Мислим да има разлике између оних који не желе да верују да постоји Бог и оних који желе да верују да не постоји Бог. Први су људи који просто немају веру, док они други поседују веру у непостојање Бога.

За појављивање ових других, одговорни су у доброј мери и сами хришћани. Не морају то да буду само протестантске или римокатоличке заједнице, него та одговорност припада и православнима.

Наиме, извитоперено хришћанство узрокује бунтовништво према самом Богу. На жалост, атеизам у таквом облику - као и притисак религије - носи са собом озбиљне тегобе и за појединца и за друштво.

[Александар Милојков]

Slušao sam dok nije rekao da je ateizam nastao u osamnaestom veku, za nastavak nisam imao stomak.

Па тешко да ћеш наћи потпуно негирање трансцеденције пре 18-тог века. Чак, 18-ти век је био век слабљења хришћанства, али не и век слабљења вере као такве (сетимо се само Волтера и деизма). Тек 19-ти век представља атеизам онако како га данас срећемо - негирање било какве трансцеденције.

[Александар Милојков]

@@Иван Недић,

Није религија, али може да постане идеологија баш као и религија.

[Александар Милојков]

Ajde ne blamiraj se tu, imao si pravi ateizam još kod starih Grka.

Тај атеизам нема додирних тачака са данашњим значењем појма атеизам.

[Milan Nikolic]

Захваљујући овом форуму, приметио сам да постоје разлике међу атеистима. У том смислу примећујем да неки атеисти заиста имају ,,веру'' у непостојање било какве трансценденције.

Свакако да мора бити реч о ,,вери'' јер за било какав говор о трансцендентном потребно је прећи границе физике. Дакле, из метафизичког аспекта, атеиста као и теиста одређује свој однос према трансцендентном.

Тако добијамо једноставну поделу. Са једне стране имамо теисте који у трансцендентном верују да постоји Бог, док атеисти, са друге стране, у трансцендентном верују да нема ничега, тј. верују да постоји ,,ништавило''.

Изузетно је важно да схватимо да наука суштински трага за својим границама, а све преко тих граница она сматра метафизичким појмовима. Ако се неко упусти у дебату о пољу које припада метафизици, било атеиста било теиста, тај показује своје ,,веровање''.

[Аурор]

Ti se blamiras nepoznavanjem istorije filozofije kada tvrdis tako nesto. Nijedna starogrcka skola filozofije nije bila zaista ateisticka, naravno u modernom smislu te reci! Kao sto je i budizam ateisticki, ali nije zaista u modernom smislu te reci - nijedan ateista nece prihvatiti budistu kao ateistu, vec ce ga posmatrati kao pripadnika jedne religije...

Euripid? Aristofan? a Protagora(s) (član foruma ima nick u njegovo ime) - koji je rekao da" ne zna da li bogovi postoje ili ne"?

A Ksenofan koji je rekao da "ako bi konji i krave imali ruke, pravili bi bogove koji liče na konje i krave" ?

Nije mi trenutno tu knjiga iz filozofije (pre je istorija filozofije doduše), u njoj sam našao gomilu citata i ljudi, čitava gomila ateista.

A znaš li ko je rekao "ovaj svet nije stvorio niko, ni od ljudi, ni od bogova, već bio je, jeste i biće - vatra večno živa, koja se sa merom pali i sa merom gasi" ?

[Александар Милојков]

Euripid? Aristofan? a Protagora(s) (član foruma ima nick u njegovo ime) - koji je rekao da" ne zna da li bogovi postoje ili ne"? A Ksenofan koji je rekao da "ako bi konji i krave imali ruke, pravili bi bogove koji liče na konje i krave" ?

Једно је критика "званичне религије", што су чинили древни философи, а сасвим нешто друго апсолутно негирање трансцеденције, "Првог Узрока", "Логоса", итд. Нема у грчкој философији овог другог.

[Александар Милојков]

Велика је разлика ако ја кажем:

- Бог није онакав каквим га представљају муслимани

и

- Не постоји накикаво божанство, никаква трансцеденција

[Аурор]

Велика је разлика ако ја кажем:

- Бог није онакав каквим га представљају муслимани

и

- Не постоји накикаво божанство, никаква трансцеденција

Pa naravno, njihovi citati se uglavnom odnose na bogove per se, a ne na starogrčki verski establišment i njihove bogove. Nisu uopšte govorili "e nisu takvi bogovi nego ovakvi" nego "nema bogova" ili "ne znam da li postoje".

Ovi stariji, pre Platona i kompanije su pominjali arhe - prauzrok svih stvari - nekome je bio vazduh, Talesu voda, Heraklitu vatra, nekome 4 elementa... tako da baš nisam najsigurniji o čemu pričaš.

[Milan Nikolic]

Али и хришћани говоре да нема богова.

[Александар Милојков]

Pa naravno, njihovi citati se uglavnom odnose na bogove per se, a ne na starogrčki verski establišment i njihove bogove. Nisu uopšte govorili "e nisu takvi bogovi nego ovakvi" nego "nema bogova" ili "ne znam da li postoje".

Није тачно. Причаш напамет и купећи "знање" које ти је неко испричао. Читај изворе па онда дискутуј.

[Александар Милојков]

Ovi stariji, pre Platona i kompanije su pominjali arhe - prauzrok svih stvari - nekome je bio vazduh, Talesu voda, Heraklitu vatra, nekome 4 elementa... tako da baš nisam najsigurniji o čemu pričaš.

Ето видиш да причаш напамет. Пресократовци нису говорили о узрочности већ о суштини (оном што вазда јесте) појавног света. Читај Аристотелову метафизику (прва књига) па ћеш видети да их и он критикује јер нису довољно пажње посветили Узроку. За Аристотеле је јасно да

"треба доћи до науке о првим узроцима (јер кажемо да нешто знамо онда када сматрамо да смо спознали први његов узрок)..."