Утицај форума на преображај форумаша

[Иван Ивковић]

Kad se u životu suočavam sa nekim dilemama dođem u situaciju da se diskretno priupitam šta bi na to rekli pojedini članovi foruma. To može biti dobro jer se mnogi pozivaju na svete oce, ugledne teologe, imaju dobre analitičke obrasce ali može biti i loše jer ima i onih neozbiljnih. Dolazim u opasnost da se zabunim.  /(O_o)

[Баба]

Zašto nas nacionaliste ni rođena žena ne razume?
Kalimero protiv svetske nepravde
Piše: Branislav Zukić


Čudna je ova moja žena. Kao da ne primećuje, ili ne želi da vidi, u kakvom odsudnom trenutku živimo. Borimo se da nas biološki ne unište, zaležemo za pravednu stvar čak i kada svi ostali od nje dignu ruke, a moja družbenica uporno tera svoje – te dugujemo za ovo, nemamo para za ono, jedna mala plata ne može da pokrije troškove, deca nam hodaju u staroj i iznošenoj garderobi, dok ti uporno rešavaš globalna svetska pitanja, boriš se protiv američke hegemonije, pritisaka na Irak, psuješ državu, izdajnike, petokolonaše i svu silesiju što se navalila na Siriju, a nisi u stanju da popraviš napukli zid ili zameniš desetak crepova na kući

Malopre dođoše da mi seku struju. Hvataju na nespremnost dejstvujući sabajle. Mislio sam, dok je ovako hladno, valjda će se i oni primiriti. Kad ono – cvrc. Čim je malo "otoplilo" pojaviše se njih trojica, mašući papirima i vičući kako će da "cvikaju žicu". Pošaljem im ženu, ona je bolji galamdžija od mene, a u incidentnim situacijama agresivnija je od pripitog tinejdžera. Ne znam šta im je govorila, čuo sam svaku desetu (a i to su bile psovke), tek, kroz nekoliko minuta oni se udaljiše, neobavljena posla. Žena besna kao ris, ulazi u kuću i ništa mi ne govori. Samo je ljutito uperila ledenoplave oči u mom pravcu (kako sam ih nekada voleo), prezrivo mi uputivši pogled broj dvadeset pet, onaj čuveni "sve moram da radim umesto tebe". Nije mi bilo pravo, moram da priznam, ali sam našao način da se suočim sa neprijatnošću. Seo sam u svoju već odavno izlizanu fotelju, blizu peći, otvorio novine i imao šta da vidim. Gomila naslova od kojih mi je ionako opasno visok pritisak dodatno poskočio, kao Markov Šarac kad ga zapadne polovina vinske mešine. Odakle čovek da počne? Šta je ovaj moj mali incident sa strujom naspram toliko očiglednih nepravdi i ovakvog ustrojstva sveta?

Dokle, bre, više?! Evo, recimo, ova holivudska glumica! Sad se, kao, bavi i režijom. Snimila film, a bolje da nije! Jedva da je završila osnovnu školu, čuo sam da ni onaj njen lepotan nije mnogo bolji, a našla da arbitrira, prosuđuje i pravi "umetničke" osvrte u kojima su, naravno, Srbi najgori. Dobro, nisam gledao film, niti mi pada na pamet, ali ga se gnušam. Stvarno mi je dosta tog belosvetskog šljama koji ga već dvadeset godina šilji na Srbima! Ne može čovek ni novine da pročita a da mu samozvani umetnici ne pokvare dan. Jedva sam nekako zaboravio onog našeg pisca, direktora biblioteke, šta li već, što je otvoreno podržavao terorističke akcije (sanjao sam ga onomad, onako mršavog, kako je òpasan bombama, a u zubima mu dva štapina dinamita i pozamašna nožekanja). Taj bi ostao nekažnjen da nema hrabrih i pravdoljubivih novinara, koji su našoj učmaloj javnosti skrenuli pažnju na nedopustivo ponašanje jednog državnog službenika.


Taman da okrenem sportsku stranicu, tek toliko da mi se delimično vrati osećaj nacionalne superiornosti, kad evo ti ponovo žene. Moje, rođene. Zajapurena, plamenocrvenih obraza, zadihana kao kenijski dugoprugaš, ka meni je usmerila još opasniji pogled nego malopre. Nije čestito ni ušla u kuću, a već je krenula sa optužbama: "Mogao bi malo i ti da izađeš da čistiš sneg. Ne mogu ja svaki dan i pre i posle posla da se borim sa smetovima. Ne radiš već tri godine, ne tražim od tebe ništa, ali bi mogao makar oko snega da mi pomogneš!" Znam da joj se ne treba suprotstavljati kada je u ovakvom stanju. Ostavljam je da probudi decu, skuva ručak i polako se sprema za posao, a ja izlazim napolje. Dok budem čistio ono što je napadalo preko noći, imaću vremena da malo razbistrim misli.


Čudna je ova moja žena. Kao da ne primećuje, ili ne želi da vidi, u kakvom odsudnom trenutku živimo. Borimo se da nas biološki ne unište, zaležemo za pravednu stvar čak i kada svi ostali od nje dignu ruke, a moja družbenica uporno tera svoje – te dugujemo za ovo, nemamo para za ono, jedna mala plata ne može da pokrije troškove, deca nam hodaju u staroj i iznošenoj garderobi, dok ti uporno rešavaš globalna svetska pitanja, boriš se protiv američke hegemonije, pritisaka na Irak, psuješ državu, izdajnike , petokolonaše i svu silesiju što se navalila na Siriju, a nisi u stanju da popraviš napukli zid ili zameniš desetak crepova na kući.

I kako ja njoj da objasnim? Ne vidi, jadna, šumu od drveta. Nije svesna da postoji nešto van tih njenih problema, nešto neuporedivo važnije i veće. Kuća bez deset crepova ili sa napuklim zidom se neće urušiti, ali kako da opstane narod kome uzmu dostojanstvo i koji pristane na to da ima status porobljene nacije? Šta sad, je l' bi trebalo da se ponašamo kao, recimo, Crnogorci? Albanci im izglasali nezavisnost, bre, ljube se sa Hrvatima samo nama da napakoste, polomili noge trčeći u NATO. Nije mi jasno šta oni hoće? U redu je, zabili su nam nož pod plećku, ima tome već šest godina, ali zašto sada taj handžar vrte i guraju dublje? Dobro je, bivša braćo, eno vam vaši Albanci i Hrvati pa se ljubite s njima, nas ostavite na miru. Niste nam nikad ni trebali, kad malo bolje razmislim. I Jevropa vas čeka raširenih ruku, pripazite da ne zakasnite! More...

A napadao ovaj sneg, baš ga ima. Nisam nešto izlazio ovih dana napolje, mislio sam da žena po običaju malo preteruje kada priča o nanosima i o tome kako se svaki put namuči lopatajući. Vidim da je bila u pravu, ali opet ne razumem zašto toliko insistira na čišćenju – oslobodiš, brate, jednu prtinu, da možeš proći do kapije, ostatak će obaviti meteorološki uslovi, jer kad-tad mora doći do otopljenja. Uočavam da je ova moja očistila i prostor oko brojila za gas. Šta ti je ženska pamet – gas ne plaćam iz principa, već pet godina, jer me je direktor tog preduzeća, pred celom kafanom, smrtno uvredio rekavši da u mojoj porodici ima nekoliko njih za koje se ne može reći da su čistokrvni Srbi, a da sa babine strane imam češke, madžarske i hrvatske krvi! On, koji se setio krsne slave pre deset godina, koji me je kinjio još dok smo zajedno bili u Omladinskom savezu, od svih ljudi na svetu, baš on! Od mene neće dobiti ni dinar! Otežavajuća okolnost je to što nemam posao – da ga imam, do kraja bih mogao da ostvarim svoju nameru, i imao bih čime da ne plaćam račune za gas. Ovako, moja luda žena plaćala do pre dve godine, posle nismo imali, pa nas isekli, šta ćeš.

U pauzama čitanja ozbiljne literature i novina, meškoljeći se u fotelji, primetio sam da uglavnom žene čiste sneg u našoj ulici – cenim da njihovi muževi, kao i ja, imaju prečih briga. U poslednje vreme ih se nagomilalo toliko da u poređenju sa njima borba sa snegom nema baš nikakvog smisla. Osim toga, nekako mi se to čini i prirodnim – dok su žene sedele u kući, pazeći na porodicu i ne jurcajući za karijerom, sve je bilo mnogo bolje. Otkad se upinju da budu ravnopravne, ili, ne daj bože i superiorne, đavo je počeo da dolazi po svoje. Mislim, ako im je toliko stalo da se izjednače, što im smeta da se hvataju lopate za sneg? Evo, dok ga bacam svuda oko sebe (sneg, jakako), primećujem da je lagan i suv, što umnogome olakšava posao. Da je malo vlažniji, bio bi težak kao tuč, a to bi dodatno iritiralo ženskadiju u našoj ulici, pa bi nam upropastile i ovo malo slobodnog vremena za kontempliranje.


Moj u svakom smislu upitni entuzijazam doživljava teške udarce čim se okrenem iza sebe – nisam ni stigao do kapije, a ono što sam očistio već su zapadale nove količine snega. Digao bih ruke od ovoga da mi žena nije toliko ljuta. Ovako, navlačim kapu malo jače, trudeći se da mi pahuljice ne idu ravno u oči, nastavljam sa ujednačenim kretnjama i puštam misli da nekontrolisano, jače od snega, lete svuda okolo. Kako li će se Grci izvući? Ume li Nemačka da pristupi nekom problemu ne preteći drugima? Šta ako cena nafte ponovo skoči na 150 dolara za barel? Hoće li Rusija istrajati u zaštiti sirijskih nacionalnih interesa? Roj kataklizmatičnih predviđanja skoro je zaustavio sve moje aktivnosti kad se ponovo pojavila žena, ovaj put sa naše dvoje dece. Rekla je da ide na posao, ručak mi je u rerni, a deca idu napolje, da se igraju, jer i ove nedelje nema škole. Odlazi manje ljutita, možda i delimično zadovoljna onim što sam uradio. Pozdravljam se sa njom, mašem deci, i samo nekoliko trenutaka kasnije bacam lopatu za sneg, skidam kapu, šal i rukavice, tresem jaknu da sa nje spadne sneg. Pre nego što ću ući u kuću, primećujem da je krivni nosač za struju malo nakrivljen, valjda pod uticajem snega koji se navalio na njega. Ne smem to reći ženi, jer mi se pre neki dan popela na glavu pričom o tome da je ona valjda jedina budala koja se, pored živog muža, penje na krov da bi čistila sneg. I severni zid je, valjda od jake zime, napukao po sredini, dok kroz male prozore sa te strane duva kao na jugu Banata. Šta ja da mu radim? Imam mnogo prečih briga od toga. Dok osećam kako se, u dnevnoj sobi, toplota vraća u promrzle dlanove i stopala, nestrpljivo sebi kuvam kafu i odmah posle toga sedam za računar. Deca će ostati napolju ceo dan, nema fejsbučenja i ostalih gluposti koje me sprečavaju da pratim svoje omiljene forume, dajem konstruktivna mišljenja i doprinosim, koliko mogu, udaljavanju svoje otadžbine od pogubnih zapadjačkih uticaja i integracija. Nije ova zima ni toliko loša. Bar dok mi se žena ne vrati s posla!

[Иван Ивковић]

Opširnija tema:

Uticaj foruma na vas?

[Иван Ивковић]

udaljavanju svoje otadžbine od pogubnih zapadjačkih uticaja i integracija.

 

Ovo treba da nam bude primer, čovek me oduševljava... XD

 

Ima li možda neko od vas pravilo za korišćenje foruma koje je zadao samom sebi (i koje eventualno poštuje)? Na primer dva sata u toku dana ili od tad do tad...

[Дијана.]

Pravilo sa sve vremenskim ogranicenjem , to kao neki trik za samokontrolu? (eee, a kvalitet vremena, a? koliko je tu potrebno/dozvoljeno) . Ja ne, ali ako prevodim npr. definitivno moram da izadjem s foruma a nekad i da se izlogujem, sto opet, avaj, dovoljno ne sprecava citanje... toliko jaku volju nemam.. a zasluzujem i odmor i razonodu valjda 

[Иван Ивковић]

a zasluzujem i odmor i razonodu valjda

U redu je to, odmor i razonoda... Nego ni to nije uvek isto. Nekad nam treba više odmora i razonode a nekad je dovoljno i manje. Ja se lako zanesem pa se nekad razonodim i više nego što treba a to onda prestaje da bude odmor i postaje rasipanje energije. A ja bi' voleo sve po nekom pravilu... (-_-)

[Рада.]

Ono kad ujutru pročitaš dnevne online  novine  i tačno znaš koje teme će završiti na ovom forumu

[Иван Ивковић]

Ono kad ujutru pročitaš dnevne online  novine  i tačno znaš koje teme će završiti na ovom forumu

A, ovo je već veština! Nije obavezno loša stvar za razliku od onog lika iz priče koju je postavio Željko...  

Eto, forum nam može pomoći da naučimo i kako da predviđamo budućnost!

[Иван Ивковић]

Počeo sam da u svakodnevnom govoru koristim neke fraze odavde. Npr. "vo vremja ono"... XD

[Дијана.]

više nego što treba ... A ja bi' voleo sve po nekom pravilu... (-_-)

 

poznata mi teznja za kontrolisanjem koju je uputno kontrolisati 

nije do foruma, nego do viska vremena.. ko nema vremena, tj. ima na sta da ga korisnije upotrijebi, ne gubi ga na forumu 

[Иван Ивковић]

Подстиче развој телепатије... XD

[Melhisedek88]

Forum se boji mog uticaja,jer da nije tako ne bi bio na "administraciji"

 

Uzgred, odobrite moje poruke i odgovore Zoranu Djurovicu....

[Млађони]

Forum se boji mog uticaja,

 

 

сви се боје негативног утицаја.  

[Ненад Р.]

1401  men875847'0789   

[Manastir Bradaca]

za razliku od FB npr.ovde mogu slobodno da objavljujem jućub klipove muzike koju volim (punk,hc,oi! grunge itd.) bez bojazni da cu zbog toga da popijem kritike u komentarima,tipa: sram te bilo,kaludjer a slusa tu djavoljsku muziku..znaci,opusteno..citajuci postove nekih forumasa,nekad se dobro nasmejem..politicke i nacionalisticke teme izbegavam..ne komentarisem cesto..sto ono kazu,cutanje je zlato..