Катакомбна "Литургија" без иконостаса?

[antics]

Židovi? Masoni?

Пу - пу - пу, далеко те било, Protagoras-е. Таква приче смишљају управо ти, који тим глупостима управо врше distraction са онога што је права истина. Си ти неки ученик Дејана Лучића, "човека који зна"? Пошто је и он плаћен од истих да говори глупости.

[Megidon]

Помаже Бог! Ако није проблем, желео бих да чујем ваше мишљење о томе да ли би приликом промене неке праксе у Цркви то требало пропратити црквено-правним поступком, то јест да ли би требало извршити промену званичног устава уколико се он разликује од праксе? нпр.отворене и затворене двери итд. Да ли би свака црквена пракса требала имати ауторитет у писаном црквеном закону иза ког стоји сабор и шта је препрека да се тако нешто учини када се већ употребљава у црквеном животу. Хвала!

[antics]

Па, проблем је, јер би било добро да ти нама прво кажеш какав утицај отворене/затворене двери имају на твоје спасење.

[RYLAH]

Помаже Бог! Ако није проблем, желео бих да чујем ваше мишљење о томе да ли би приликом промене неке праксе у Цркви то требало пропратити црквено-правним поступком, то јест да ли би требало извршити промену званичног устава уколико се он разликује од праксе? нпр.отворене и затворене двери итд. Да ли би свака црквена пракса требала имати ауторитет у писаном црквеном закону иза ког стоји сабор и шта је препрека да се тако нешто учини када се већ употребљава у црквеном животу. Хвала!

Добродошао на форум!

Служење долази из надахнућа, а надахнуће ти некада каже да неке ствари урадиш на један начин, а некада на други начин. Да ли су двери отворене или затворене, да ли ће молитва да се чита гласно или тихо, да ли ће Јеванђеље да се чита или да се пева, то су ствари које зависе од надахнућа онога ко служи, и нису битне за спасење, то су техничке ствари. Неке од тих ствари и имају одређену симболику, али нису неопходне.

Ниједан човек, па и ниједан свештеник, нису исти. Псотоје ствари које су битне, и које нико нигде ни у једном храму на свету не мења, нити му пада на памет да мења, а постоје и ствари које су чисто церемонијалне природе, и које могу овако или онако. Када би се све тачно прописало, изгубио би се однос који постоји, изгубио би се живот, и онда би имао нешто стерилно, где је битно само испунити квоту и одрадити по правилнику, а лично учешће свештеника, кроз кога Благодат у том тренутку и долази, искључити. Све ми се некако чини да би се у тој ситуацији ове наше "правоверне" мутиводе најбоље и осећале, јер би тек таква атмосфера одговарала њиховим менталитетима.

Оно што јесте неопходно, а то је твоје учешће на Литургији, може да ти промакне уколико на кантар мериш колико траје Литургија, да ли се двери отварају или затварају, да ли се молитве читају гласно или не, колико је иконостас висок и у ком је стилу, и тако даље. Уколико си стално стегнут и у грчу, ти ћеш да изиграваш верску и моралну полицију и наштетићеш својој души горе него да ниси ни долазио у Цркву на Литургију.

Иначе сам се због истих ствари регистровао на форум, када сам гледао разне мутиводе по Интернету. И онда, када сам видео да код њих нешто дебело није у реду, и да су ту само због задовољења свог егоизма, овај форум ме је пронашао и на њему сам нашао одговоре на питања која су ме мучила.

[Megidon]

Па, проблем је, јер би било добро да ти нама прво кажеш какав утицај отворене/затворене двери имају на твоје спасење.

Наравно да нема утицаја на спасење. Али ако је већ тако зашто се онда форсира та проблематика и настају непотребне расправе. Нека онда служи ко како хоће. Али ако се жели успоставити јединство и једнообразност богослужења у свим епархијама, да би се избегле непотребне недоумице, онда се то мора на неки начин озаконити. То је моје мишљење, но о томе нека воде рачуна они којима је то од Бога поверено.

[Megidon]

Добродошао на форум!

Служење долази из надахнућа, а надахнуће ти некада каже да неке ствари урадиш на један начин, а некада на други начин. Да ли су двери отворене или затворене, да ли ће молитва да се чита гласно или тихо, да ли ће Јеванђеље да се чита или да се пева, то су ствари које зависе од надахнућа онога ко служи, и нису битне за спасење, то су техничке ствари. Неке од тих ствари и имају одређену симболику, али нису неопходне.

Ниједан човек, па и ниједан свештеник, нису исти. Псотоје ствари које су битне, и које нико нигде ни у једном храму на свету не мења, нити му пада на памет да мења, а постоје и ствари које су чисто церемонијалне природе, и које могу овако или онако. Када би се све тачно прописало, изгубио би се однос који постоји, изгубио би се живот, и онда би имао нешто стерилно, где је битно само испунити квоту и одрадити по правилнику, а лично учешће свештеника, кроз кога Благодат у том тренутку и долази, искључити. Све ми се некако чини да би се у тој ситуацији ове наше "правоверне" мутиводе најбоље и осећале, јер би тек таква атмосфера одговарала њиховим менталитетима.

Оно што јесте неопходно, а то је твоје учешће на Литургији, може да ти промакне уколико на кантар мериш колико траје Литургија, да ли се двери отварају или затварају, да ли се молитве читају гласно или не, колико је иконостас висок и у ком је стилу, и тако даље. Уколико си стално стегнут и у грчу, ти ћеш да изиграваш верску и моралну полицију и наштетићеш својој души горе него да ниси ни долазио у Цркву на Литургију.

Иначе сам се због истих ствари регистровао на форум, када сам гледао разне мутиводе по Интернету. И онда, када сам видео да код њих нешто дебело није у реду, и да су ту само због задовољења свог егоизма, овај форум ме је пронашао и на њему сам нашао одговоре на питања која су ме мучила.

Хвала на одговору. Апсолутно се слажем са вама.

Али како се онда решити самовоље појединаца који под изговором надахнућа и своје позиције спроводе безакоње. Црква је препуштена савести појединаца, благослов је снага извршне власти. нпр. ,, Јесте да тако пише у Светом Писму, али ја ти дајем благослов да учиниш то и то...,, или зар не пише у типику ,,Ашче изволит настојатељ,, слободно избаците шестопсалмије итд. Овакве ситуације су ме навеле да размишљам о закону као оквиру унутар кога је дозвољено лично деловање и саучествовање у црквеном животу, али не и изван закона као вишег Богонадахнутог ауторитета.

[RYLAH]

Хвала на одговору. Апсолутно се слажем са вама.

Али како се онда решити самовоље појединаца који под изговором надахнућа и своје позиције спроводе безакоње. Црква је препуштена савести појединаца, благослов је снага извршне власти. нпр. ,, Јесте да тако пише у Светом Писму, али ја ти дајем благослов да учиниш то и то...,, или зар не пише у типику ,,Ашче изволит настојатељ,, слободно избаците шестопсалмије итд. Овакве ситуације су ме навеле да размишљам о закону као оквиру унутар кога је дозвољено лично деловање и саучествовање у црквеном животу, али не и изван закона као вишег Богонадахнутог ауторитета.

Да, свакако да постоје огромне могућности за излетања, па чак и за злоупотребе свакаквих врста, али сам ја опет за то да се остави овако како је, уз евентуално затезање, које је и више него неопходно. Пре свега је моја замерка та што се не ради довољно са народом, и, што се може видети и на другој теми, многе се ствари не санкционишу. Али, опет ми је боље и то него да у Цркви завлада нека страховлада или нека стерилна атмосфера, па да Црква личи на политичку партију или сличне друштвене творевине.

А има једна интересантна прича, која мислим да би и овде нашла примену.

Код секретара једне Епархије дошао народ да се жали на пар свештеника, углавном неоправдано, јер су иначе људи у том крају доста тешки. А он их пита "А одакле су вам свештеници, јесу ли их довели из других Епархија?" - "Не, сви су овде рођени и одрасли су са нама" - "Па на кога се онда жалите? Кад ви будете били бољи, имаћете и боље свештенике." Ови су само ућутали и отишли покуњени.

Могу рецимо да причам по свом личном примеру. Док сам се исповедао код једног старца, који је изузетно поштован у мојој епархији, и који важи за изузетно строгог духовника, он ми је давао разна одрешења и снисходио ми је. Једном ми је нешто забранио да радим, и то тек када сам ја био начисто са тим да то више нећу да радим, да ме оснажи у тој намери. Када бих чуо приче од других, видео бих да је према мени далеко блажи него према другима.

Али да је он одмах према мени применио исте аршине, тешко да бих се одржао, ко зна где бих завршио такав какав сам био. Због тога се не бих усуђивао да говорим о томе какав треба да буде однос између свештеника и мирјанина који му је поверен на старање, то је однос између њих, и са човеком треба изузетно полако, јер је човек огромна дубина. Слажем се да не треба ићи ни у неки либерализам претерани, па да се све сведе на форму, али опет је однос између свештеника и мирјанина најбоље оставити њима.

[Светогорац]

Сећам се океана пљувачки у коме су артемијевци давили владику Теодосија и оца Саву Јањића због сусрета са Бајденом и повремено са високим војним лицима КФОР-а, страним дипломатама и другим функционерима. Постављали су те фотографије на своје сајтове и лапили етикете (пљујући претходно по људима како би се ове и залепиле). За заборављају читав албум Артемијевих сусрета са Олбрајтовом, Клинтоном, Тачихем те неким тамо муфтијама и мулама и којекаквим језуитима. Тада, када се Артемије са њима сликао, то је била борба за српски народ, а када се са њима рукују и разговарају владика Теодосије - онда су он и његови јеретици, унијати, издајници, подводачи српскога народа под шиптарску чизму... и пта све не. Срамота! ''По делима њиховим познаћете их'' - опомиње Господ.

[Фарисеј]

Сећам се океана пљувачки у коме су артемијевци давили владику Теодосија и оца Саву Јањића због сусрета са Бајденом и повремено са високим војним лицима КФОР-а, страним дипломатама и другим функционерима. Постављали су те фотографије на своје сајтове и лапили етикете (пљујући претходно по људима како би се ове и залепиле). За заборављају читав албум Артемијевих сусрета са Олбрајтовом, Клинтоном, Тачихем те неким тамо муфтијама и мулама и којекаквим језуитима. Тада, када се Артемије са њима сликао, то је била борба за српски народ, а када се са њима рукују и разговарају владика Теодосије - онда су он и његови јеретици, унијати, издајници, подводачи српскога народа под шиптарску чизму... и пта све не. Срамота! ''По делима њиховим познаћете их'' - опомиње Господ.