Мој проблем са атеизмом.

[Аурор]

Тачно. Човеку је то немогуће. Самој створеној природи је то немогуће.

To implicira da bi hipotetičkom Bogu bilo moguće jer on nije stvoren?

Ne razumete ljudi, u zakonu nije specifikovano "naravno, sa izuzetkom judeo-hrišćanskog Boga".

Takva fusnota ne postoji.

[Душко Дугоушко]

To implicira da bi hipotetičkom Bogu bilo moguće jer on nije stvoren?

Ne razumete ljudi, u zakonu nije specifikovano "naravno, sa izuzetkom judeo-hrišćanskog Boga".

Takva fusnota ne postoji.

Па шта aко не постоји. Закони одржања су последица првог закона термодинамике и описују физичке системе. Не могу се примењивати у метафизичкој космологији, односно онтологији...

[Александар Милојков]

To implicira da bi hipotetičkom Bogu bilo moguće jer on nije stvoren?

Ne razumete ljudi, u zakonu nije specifikovano "naravno, sa izuzetkom judeo-hrišćanskog Boga".

Takva fusnota ne postoji.

Закон је закон за творевину, укључујући и човека (који је део те творевине). Закон почиње са творевином. Бог је други у односу на творевину. Теби и мени је биће (укључући и све његове законитости) неметнуто. Богу није. Тај закон је производ његове воље, закон за тебе и мене, јер је и теби и мени биће датост, нужност.

[Аурор]

Па шта aко не постоји. Закони одржања су последица првог закона термодинамике и описују физичке моделе. Не могу се примењивати у метафизичкој космологији, односно онтологији...

Ma kakva termodinamika, to su osnovni hemijski zakoni.

Nisam znao da je ontologija isto što i metafizička kosmologija. o.O

A ako možeš objasni mi odnos metafizičke kosmologije i nauke, čime se bavi jedno, čime drugo pa ćemo videti onda šta i kako.

[Аурор]

Закон је закон за творевину, укључујући и човека (који је део те творевине). Закон почиње са творевином. Бог је други у односу на творевину. Теби и мени је биће (укључући и све његове законитости) неметнуто. Богу није. Тај закон је производ његове воље, закон за тебе и мене, јер је и теби и мени биће датост, нужност.

To je dogmatski i mistično.

Da li to što si pokušavao da mi kažeš vodi ka onom "vera je NADnaučna" ili nečemu sličnom? Zakoni prirode ne važe za Boga itd. ?

[Душко Дугоушко]

Ma kakva termodinamika, to su osnovni hemijski zakoni.

Nisam znao da je ontologija isto što i metafizička kosmologija. o.O

A ako možeš objasni mi odnos metafizičke kosmologije i nauke, čime se bavi jedno, čime drugo pa ćemo videti onda šta i kako.

Па знаш оно, физика је фундаменталнија наука од хемије, хемија је фундаменталнија од биологије, итд. тако да се хемијски принципи изводе из физике (теоријски).

Па није исто метафизичка космологија и онтологија, али је и једно и друго повезано с овим.

Метафизичка космологија се управо бави философским проблемима космологије, онима које природне науке не дотичу.

[Александар Милојков]

To je dogmatski i mistično.

Da li to što si pokušavao da mi kažeš vodi ka onom "vera je NADnaučna" ili nečemu sličnom? Zakoni prirode ne važe za Boga itd. ?

Закони природе имају почетак, заједно са природом. Једном речју, створени су. Стварање екс нихило не можеш потврдити научно, јер такво стварање не припада природним циклусима и законитостима, не дашава се у ономе што је већ створено. Међутим, те законе ствара Онај који ствара и свет - да буду закони том свету, да по њима свет буде уређен, да буде космос (украс) а не хаос.

Одвлачиш науку ван њених граница - а те границе су створени свет. Иза тога је философија, теологија, вера.

[Аурор]

Па знаш оно, физика је фундаменталнија наука од хемије, хемија је фундаменталнија од биологије, итд. тако да се хемијски принципи изводе из физике (теоријски).

Nije mi bilo jasno kako si ubacio tu termodinamiku u jednačinu.

Метафизичка космологија се управо бави философским проблемима космологије, онима које природне науке не дотичу.

Dakle zaključci koji proizilaze iz takvih podnevnih hipotetisanja, da ne kažem mlaćenja prazne slame, nemaju istu težinu kao verifikovani podaci do kojih se došlo naučnim metodom? Ili je to sve povezano pa je jedno isto? I da li bismo mogli naukom da oborimo te zaključke? Ako ne - zašto ne?

Zbunjava je to.

[Аурор]

Закони природе имају почетак, заједно са природом. Једном речју, створени су. Стварање екс нихило не можеш потврдити научно, јер такво стварање не припада природним циклусима и законитостима, не дашава се у ономе што је већ створено. Међутим, те законе ствара Онај који ствара и свет - да буду закони том свету, да по њима свет буде уређен, да буде космос (украс) а не хаос.

Одвлачиш науку ван њених граница - а те границе су створени свет. Иза тога је философија, теологија, вера.

A što volim kad naglasite posle da se to "ni slučajno ne brka sa kreacionizmom" (!?)

Sve je to okej, kreacionizam je protestantska stvar itd., ali ne vidim nikakvu razliku.

[Александар Милојков]

Dakle zaključci koji proizilaze iz takvih podnevnih hipotetisanja, da ne kažem mlaćenja prazne slame, nemaju istu težinu kao verifikovani podaci do kojih se došlo naučnim metodom? Ili je to sve povezano pa je jedno isto?

Клизиш у сцијентизам. Има нас који сматрамо да је то "млаћење празне сламе", вера у неоствариво.

[Juan Valdez]

Nije mi bilo jasno kako si ubacio tu termodinamiku u jednačinu.

Зато што ти закони јесу термодинамички. Не постоје хемијски закони. То је проблем нашег идиотског школства које потпуно пада код повезивања различитих знања у једну функционалну целину. Ако желиш стварно да сконташ те ствари, заборави средњошколске уџбенике и прочитај рецимо Еткинсову физичку хемију.

[Александар Милојков]

A što volim kad naglasite posle da se to "ni slučajno ne brka sa kreacionizmom" (!?)

Sve je to okej, kreacionizam je protestantska stvar itd., ali ne vidim nikakvu razliku.

Разлика је у томе што се ја не слажем са њиховим наметањем описа начина на који је то Бог учинио. У стилу "пућ" и ево га човек, "пућ" ево је птица, итд. Свети Василије Велики (4. век) каже да је Бог створио све у семеним начелима. Семенке се даље развијају сходно законитостима које су им додељене и представљају (законитости) део творевине.

ТЕ не негира Творца. Она негира да је било оно "фик и готово". Открива нам да је живот од најпримитивнијег облика (семена начела Светог Василија?) текао ка сложенијим. Креационисти говоре да је било "фик и готово".

[Аурор]

Клизиш у сцијентизам. Има нас који сматрамо да је то "млаћење празне сламе", вера у неоствариво.

Recimo da je 6km od moje kuće neka pećina.

Ja sedim kući, razmatram šta u njoj treba da bude, dolazim do nekih zaključaka deduktivnom logikom, sav sam pun argumenata oko toga šta tu treba da bude i zašto, kao i kakvo je to i zašto, a sa druge strane, ti si geolog/biolog koji je otišao tamo i ispitao to posmatrajući, koristeći aparate, naučni metod itd.

Ja samo mislim da je ova prva vrsta hipotetisanja i rezonovanja irelevantna.

Na tom osnovu odbacujem i argument prvog uzroka.

[Александар Милојков]

Recimo da je 6km od moje kuće neka pećina.

Ja sedim kući, razmatram šta u njoj treba da bude, dolazim do nekih zaključaka deduktivnom logikom, sav sam pun argumenata oko toga šta tu treba da bude i zašto, kao i kakvo je to i zašto, a sa druge strane, ti si geolog/biolog koji je otišao tamo i ispitao to posmatrajući, koristeći aparate, naučni metod itd.

Ja samo mislim da je ova prva vrsta hipotetisanja i rezonovanja irelevantna.

Na tom osnovu odbacujem i argument prvog uzroka.

Постоје ствари које се немогу "испитати"*. Вера да се све може "испитати" зове се сциентизам. Они други, пак, верују да то "испитивање" мора бити другачије. Са њихове тачке гледишта, твој закључак о првом узроку је погрешан, јер си га "испитао" на погрешан начин.

*"Испитати" овде значи: научно сазнати, имати научно знање.

[Аурор]

Зато што ти закони јесу термодинамички. Не постоје хемијски закони. То је проблем нашег идиотског школства које потпуно пада код повезивања различитих знања у једну функционалну целину. Ако желиш стварно да сконташ те ствари, заборави средњошколске уџбенике и прочитај рецимо Еткинсову физичку хемију.

Uopšte ne vidim ni kako bi bilo isto, prvi zakon termodinamike se u suštini odnosi na zatvoren termodinamički sistem u kom npr. količina izvršenog rada zavisi od oslobođene toplote, i kako je tu rad zavistan od oslob. toplote i obrnuto; i kako je unutrašnja energija sistema jednaka razlici energije oslobođene toplote i izvršenog rada.

A Lavoazjeov zakon kaže da se materija ne može uništiti niti stvoriti.

Sad doduše, ovaj prvi kaže da je količina energije pre i posle (da kažemo) događaja ista, a drugi da je masa ista pre i posle, za zatvorene sisteme. Kažem ne deluje mi baš kao isto kao i termodinamički.

A i kako je moglo biti izvedeno iz termodinamičkih zakona kad je sami Lavoazje živeo pre značajnih imena termodinamike a svi su živeli mnogo pre teorije relativiteta?