Мој проблем са атеизмом.

[Аурор]

Постоје ствари које се немогу "испитати"*. Вера да се све може "испитати" зове се сциентизам. Они други, пак, верују да то "испитивање" мора бити другачије. Са њихове тачке гледишта, твој закључак о првом узроку је погрешан, јер си га "испитао" на погрешан начин.

*"Испитати" овде значи: научно сазнати, имати научно знање.

A otkud znaš da postoje stvari koje se ne mogu ispitati ako se one ne mogu ispitati?

To a propo zaključivanje i dedukovanje je sumanuto "ispitivanje" i zaključivanje i nema legitimnu težinu, to hoću da kažem.

[Млађони]

A otkud znaš da postoje stvari koje se ne mogu ispitati ako se one ne mogu ispitati?

То нико не зна може сам ода аргументујемо филозофски.

[Аурор]

То нико не зна може сам ода аргументујемо филозофски.

Bolje da igramo jamb, koliko vidim.

[Александар Милојков]

A otkud znaš da postoje stvari koje se ne mogu ispitati ako se one ne mogu ispitati?

Постоје. То потврђују и испитиве ствари, границе до којих долазимо и које не можемо испитивањем прећи. Или мислиш да треба пљунути на читаву историју философске мисли?

Мени је философија убедљива, барем довољно убедљива. Теби није. ОК. Чак, не мора ни да буде одговора. Нека су ми питања без одговора довољно убедљива.

[Александар Милојков]

Bolje da igramo jamb, koliko vidim.

Ти си у позитивистичком фазону. ОК, и то је став, начин мишљења, светоназор. Легитимно.

[Млађони]

Bolje da igramo jamb, koliko vidim.

Nauka ima toliko otvorenih pitanja koja kada resimo javi se josh 20 novih i josh tezih.

Jel to znaci da bolje da igramo jamb nego da se bavimo naukom?

Filozofija se bavi pitanjima na koje naucni metod ne moze da odgovara.

[Juan Valdez]

Uopšte ne vidim ni kako bi bilo isto, prvi zakon termodinamike se u suštini odnosi na zatvoren termodinamički sistem u kom npr. količina izvršenog rada zavisi od oslobođene toplote, i kako je tu rad zavistan od oslob. toplote i obrnuto; i kako je unutrašnja energija sistema jednaka razlici energije oslobođene toplote i izvršenog rada.

Што је само верзија закона о одржању енергије, као што си доле приметио.

A Lavoazjeov zakon kaže da se materija ne može uništiti niti stvoriti.

Не материја, него маса. Разлика је огромна. У науци не постоји нека нарочито јака дефиниција материје.

Sad doduše, ovaj prvi kaže da je količina energije pre i posle (da kažemo) događaja ista, a drugi da je masa ista pre i posle, za zatvorene sisteme. Kažem ne deluje mi baš kao isto kao i termodinamički.

То је објаснио чика Алберт:

E = mc²

Што ће рећи да овај други закон чак и није тачан, што би Лавоазје увидео да је имао ултра прецизну вагу. Хемијска енергија која се ослободи из затвореног система (нпр. у виду топлоте) значи мали (веома мали) губитак масе, док хемијска енергија која се дода систему значи веома мали добитак масе. Да би закон о одржању масе важио потпуно, потребан је изолован систем. А и сами ти појмови изолован, отворен, затворен систем су термодинамички. Проблем је што нас у школама уче хемију као да је то неки засебан универзум.

A i kako je moglo biti izvedeno iz termodinamičkih zakona kad je sami Lavoazje živeo pre značajnih imena termodinamike a svi su živeli mnogo pre teorije relativiteta?

Нико није рекао да је Лавоазје извео тај закон из термодинамике, него да тај закон фундаментално јесте термодинамички. Тако су и хемијску везу у почетку дескриптивно опсивали, да би се на крају извела из квантне механике, што значи да је хемијска веза ништа друго него физичка интеракција између атома.

[Juan Valdez]

”Pozitivizam

- kao što često biva, pozitivizam je "lepo počeo" da bi se sa vremenom pretvorio u dubokog i veoma štetnog kočničara napretka. Ideje o razvlašćivanju metafizike, strogom logičkom zasnivanju saznanja, razlikovanju istinskih i lažnih problema, insistiranju na jednoznačnosti jezika, itd. isl. bile su ogroman napredak u 19. i na početku 20. veka. Međutim, "okoštavanje" pozitivizma pod okriljem Bečkog kruga dovelo je do uobičajenog dogmatskog srljanja u laž. Osnovna naivna greška pozitivista jeste izjednačavanje naučnih sudova sa istinitim sudovima, mada se ta dva skupa iskaza samo delimično preklapaju. Danas nam je sasvim jasno - nakon Popera, Hempela, Kuna, Fajerabenda i drugih - da ima mnogo tvrdnji koje su tačne, a da nisu naučne; pogotovo je kontroverzna implikacija u suprotnom smeru, sa mnogim epistemolozima koji tvrde da nijedan naučni stav zapravo nije istinit u onom apsolutnom, matematičkom smislu kako su o tome maštali pozitivisti. Ubedljivo najštetniji izdanak pozitivizma jeste tupava doktrina scijentizma koja propoveda, u blažem obliku, da je nauka iz nekog "dubokog" razloga važnija od drugih oblika ljudske delatnosti, kao što su umetnost, religija ili sport, a u malignijem obliku, da nauka daje odgovor na sva ljudska pitanja i lek za sve ljudske probleme. Scijentizam bi bio doista samo smešan da nema, kao i sve Velike Laži, tu tužnu dimenziju da često služi - naročito u popularnim medijima i udžbenicima - kao pokriće za intelektualnu lenjost, aljkavost, neobrazovanje ili jednostavno pomodnost. Ne treba preterano naglašavati da od idolatrije nauke koju zagovarju scijentisti najviše štete ima... sama nauka!”

M. Ćirković

[Аурор]

Не материја, него маса. Разлика је огромна. У науци не постоји нека нарочито јака дефиниција материје.

Pff, učili smo materije. Ko bi rekao "MASA se ne može uništiti" ? A evo i na wiki:

"The law of conservation of mass, also known as the principle of mass/matter conservation, states that..."

Нико није рекао да је Лавоазје извео тај закон из термодинамике, него да тај закон фундаментално јесте термодинамички. Тако су и хемијску везу у почетку дескриптивно опсивали, да би се на крају извела из квантне механике, што значи да је хемијска веза ништа друго него физичка интеракција између атома.

Што је само верзија закона о одржању енергије, као што си доле приметио.

Sad kad znamo za rad čika Ajnštajna, i jeste isto.

[Juan Valdez]

Pff, učili smo materije. Ko bi rekao "MASA se ne može uništiti" ? A evo i na wiki:

"The law of conservation of mass, also known as the principle of mass/matter conservation, states that..."

Ма нека га зову како хоће, само да дефинишемо о чему се тачно ради. Лавоазје је мерио масу. Пре и после реакције му је маса била иста. По мени је та дефиниција која изједначава масу са материјом мало климава...

[Аурор]

”Pozitivizam

- kao što često biva, pozitivizam je "lepo počeo" da bi se sa vremenom pretvorio u dubokog i veoma štetnog kočničara napretka. Ideje o razvlašćivanju metafizike, strogom logičkom zasnivanju saznanja, razlikovanju istinskih i lažnih problema, insistiranju na jednoznačnosti jezika, itd. isl. bile su ogroman napredak u 19. i na početku 20. veka. Međutim, "okoštavanje" pozitivizma pod okriljem Bečkog kruga dovelo je do uobičajenog dogmatskog srljanja u laž. Osnovna naivna greška pozitivista jeste izjednačavanje naučnih sudova sa istinitim sudovima, mada se ta dva skupa iskaza samo delimično preklapaju. Danas nam je sasvim jasno - nakon Popera, Hempela, Kuna, Fajerabenda i drugih - da ima mnogo tvrdnji koje su tačne, a da nisu naučne; pogotovo je kontroverzna implikacija u suprotnom smeru, sa mnogim epistemolozima koji tvrde da nijedan naučni stav zapravo nije istinit u onom apsolutnom, matematičkom smislu kako su o tome maštali pozitivisti.

Ćirković je advokatirao

NOMA, što je u suštini i moja linija konsenzusa sa religijom i dalje od tog kamena ne mogu, mada će većina ateista diskvalifikovati religiju kao stone age load of crap.

Ubedljivo najštetniji izdanak pozitivizma jeste tupava doktrina scijentizma koja propoveda, u blažem obliku, da je nauka iz nekog "dubokog" razloga važnija od drugih oblika ljudske delatnosti, kao što su umetnost, religija ili sport, a u malignijem obliku, da nauka daje odgovor na sva ljudska pitanja i lek za sve ljudske probleme. Scijentizam bi bio doista samo smešan da nema, kao i sve Velike Laži, tu tužnu dimenziju da često služi - naročito u popularnim medijima i udžbenicima - kao pokriće za intelektualnu lenjost, aljkavost, neobrazovanje ili jednostavno pomodnost. Ne treba preterano naglašavati da od idolatrije nauke koju zagovarju scijentisti najviše štete ima... sama nauka!”

Au, pa naravno da ne mislim to, daleko od toga, ne podmećite mi.

[Млађони]

Ма нека га зову како хоће, само да дефинишемо о чему се тачно ради. Лавоазје је мерио масу. Пре и после реакције му је маса била иста. По мени је та дефиниција која изједначава масу са материјом мало климава...

Ако изједначиш материју са масом онда тврдиш да све што нема масу није материја (светло например)?

[Аурор]

Ако изједначиш материју са масом онда тврдиш да све што нема масу није материја (светло например)?

Gluposti.

Svetlost je korpuskularne prirode, foton ima masu.

[Млађони]

Gluposti.

Svetlost je korpuskularne prirode, foton ima masu.

Ili znash nesto sto ja ne znam ili si zaboravio malo fizike. Foton je cestica bez mase - zato je brzina fotona apsolutna.

Takodje postoji josh neki masless particle

http://en.wikipedia....ssless_particle

In particle physics, a massless particle is a particle whose invariant mass is zero. Currently, the only known massless particles are gauge bosons: the photon (carrier of electromagnetism) and the gluon (carrier of the strong force). However, gluons are never observed as free particles, since they are confined within hadrons.^[1][2]

^{I pazi sledeci put sa tim terminom "glupost" posebno kad nisi u pravu.}

[GeniusAtWork]

Gluposti.

Svetlost je korpuskularne prirode, foton ima masu.

Svetlost je čestično-talasne prirode i foton nema masu.