Da li uvoz zaista šteti Srbiji?

[Juan Valdez]

Q&A o uvozu

Novinar jednog dnevnog lista mi šalje neka pitanja, pa ovde kopiram njegova pitanja i moje odgovore:

Zašto je loše kada je uvoz veći od izvoza?

-- Nije ni loše ni dobro, irelevantno je.

Koje su posledice toga u Srbiji?

-- Posledice uvoza su da potrošači dobijaju jeftiniju i kvalitetniju robu nego što bi mogli da uvoza nema. To, sa istim platama, znači realno viši životni standard.

Da li se tako uništava domaća proizvodnja?

-- Samo ona koja je nekonkurentna. Zaštita takve proizvodnje bi samo štetila građanima Srbije kao potrošačima. Uzmite samo primer Zastave -- zbog njene dugogodišnje zaštite smo godinama vozili lošije i skuplje automobile.

Zašto je toliko veliki uvoz kod nas?

-- Uvoz je određen raspoloživim dohotkom i u mogućnosti smo da priuštimo uvoz zbog priliva novca iz inostranstva (izvoza, investicija, doznaka, itd). Dodatni faktor velikog uvoza je državno zaduživanje u inostranstvu, jer priliv novca po osnovu državnog zaduživanja takođe povećava uvoz -- ali tu je problem državno zaduživanje samo po sebi, uvoz je samo jedna od posledica toga. Prodaja deviznih rezervi NBS takođe indirektno finansira uvoz.

Kako možemo da smanjimo uvoz?

-- Nema potrebe za tim (osim smanjenja državnog zaduživanja i državne potrošnje, što treba uraditi bez obzira na uvoz).

Da li mogu da se uvedu neke bescarinske mere kako bi se smanjio uvoz?

-- Mogu ali to bi najviše oštetilo građane Srbije, a čak ne bi uspelo ni da smanji trgovinski deficit. Smanjilo bi i uvoz i izvoz paralelno, dok bi deficit ostao isti.

Koliko je štetna uvozna zavisnost Srbije?

-- Ne postoji uvozna zavisnost, ljudi kupuju uvoznu robu jer je to racionalno. S obzirom na sve gore navedeno, to im se više isplati.

Dopuna: Evo još jedne runde pitanja i odgovora.

Али, Србија увози и многе ствари које не би требало да увози (воће, поврће, чачкалице, месо). Да ли је то нормално?

Ko kaže da ne bi trebalo? Ako ljudi kupuju uvozne čačkalice onda će uvoznik da ih uvozi. Sud ljudi u supermarketu je da im uvozne čačkalice trebaju -- a to je jedini ekonomsko relevantni sud, mnogo bolji od našeg subjektivnog utiska šta "treba" a šta "ne treba". Makar mi bili i doktori ekonomije.

Спољнотрговински дефицит(последица већег увоза од извоза) доста лоше утиче на целу економију. Да ли би се због тога требало трудити да се део увоза замени домаћом производњом?

Trgovinski deficit ne utiče ni loše ni dobro na ekonomju, on jednostavno zavisi od drugih stvari, od tokova kapitala -- bez obzira o kakvoj se ekonomiji radi. Veličina trgovinskog deficita nema veze sa količinom ili kvalitetom domaće proizvodnje -- možete biti najkonkurentnija ekonomija na svetu i opet imati trgovinski deficit. To je zato što je trgovinski deficit samo posledica priliva deviza iz inostranstva (po bilo kojem od pomenutih osnova, izvoza, investicija, doznaka, privanog zaduživanja, državnog zaduživanja, itd).

Нисам разумео како је увоз омогућен приливом новца из иностранства (када је тај прилив веома мали), или државним задуживањем у иностранству?

To je aritmetička neminovnost -- kao što mesečno mogu da kupim stvari samo za onoliko koliko mi je plata (plus zaduživanje ili slamarica) tako zemlja može da uveze iz inostranstva samo koliko je priliv novca iz inostranstva (plus zaduživanje ili devizne rezerve).

Samo je važno šta je taj priliv -- to mogu da budu strane investicije (što je dobro), doznake (što isto nije loše, jednostavno imamo dijasporu koja šalje novac), ali može da bude i zaduživanje. Privatno zaduživanje (koje opet može da bude dobro, ja ne znam šta ljudi kupuju, verujem da su pametni da sami odluče da li im treba kredit kod banaka), ili državno (koje je uglavnom loša vest).

Како продаја девизних резерви финансира финансира увоз (јел то због тога што увозници повећавају тражњу за девизама, па НБС реагује и продаје евре?)?

To je mehanizam ali je uzročnost obrnuta -- NBS da bi ojačala dinar prodaje evre, što čini evro jeftinijim u odnosu na dinar. Kad je evro jeftiniji (dinar jači) nego što bi tržišno bio, uvoznicima se isplati uvoz, odnosno kupcima uvozne robe se isplati kupovina.

Izvor

[Grizzly Adams]

Хахаха... Новинар је остао тотално збуњен, ништа му није јасно...

[antics]

Па јасно је да није проблем што Србија увози, него је проблем што слабо шта извози. Ако сам ја то добро сконтао...

[Николa]

Pre neki dan sam išao u kupovinu i onako ofrlje gledajući, primetio sam da ima dosta uvozne hrane koja je jeftinija od domaće. Npr. svinjski narezak, jeftiniji je mađarski nego naš, paradajz sos, jeftiniji je nemački od svih ponuđenih naših, jeftiniji francuski maslac od nekog našeg, jeftinije dugotrajno mleko iz nemačke nego naše. Baš sam se smorio tad.

Kako je to moguće? Kako to da je jeftinije gajiti paradajz u Nemačkoj nego u Srbiji?

[antics]

Проблем је што се код нас ништа не производи. Ако не можемо да правимо рачунаре, или не знам... неку супер прецизну и über софистицирану електронику, ваљда можемо нешто? А све се увози, од кварцних и уљаних грејалица, преко фенова за косу до звучника и стоних лампи. И шта сад ми ту немамо? Сировине? Технологију? Кадар? Како је могуће да немамо начин да произведемо шпорет? Или стону лампу? Коме је у интересу да оно што се у овој земљи и производи буде роба треће класе?

Разумем да негде тамо има боља технологија, људи су педантнији и преданији раду, али нисмо ваљда ни ми кромањонци, па да је увек увозно боље?

Није ни чудо да кола виц о томе како су Кинези најхрабрији људи, јер једино они смеју да укључе кинески фен у кинеску утичницу на кинеском продужном каблу...

[Grizzly Adams]

Драги, то мишљење јесте доста раширено, али је сасвим погрешно.

На слободном тржишту људи сваку трансакцију врше зато што им се исплати. Значи немају губитак, него добитак. Рецимо ти живиш у Бечу и извезеш Моцарт кугле у вредности од 50 еура у Србију. Оне се у Србији продају за 80 еура, ти онда за те паре купиш у Србији малине и увезеш у Аустрију где оне вреде 100 еура. Е сад, од целе те трансакције ти си зарадио 50 еура је л` тако?

А шта каже филозофија о увозно-извозном дефициту? Она каже да је Аустрија мање извезла него што је увезла - извезли су само 50 еура, а увезли 100... По њиховој логици испада да си "изгубио" 50 еура... Ето толико о "памети" политичара и њихових економиста дворских лудака.

Наш проблем је изузетно слаба продуктивност, а то може да се реши само ако пустимо способне људе да преузму послове и крену да раде како треба. Субвенције тај процес само успоравају јер капитал (њиве, машине итд.) остављају у власништву људи који њим лоше управљају.

[Grizzly Adams]

Проблем је што се код нас ништа не производи. Ако не можемо да правимо рачунаре, или не знам... неку супер прецизну и über софистицирану електронику, ваљда можемо нешто? А све се увози, од кварцних и уљаних грејалица, преко фенова за косу до звучника и стоних лампи. И шта сад ми ту немамо? Сировине? Технологију? Кадар? Како је могуће да немамо начин да произведемо шпорет? Или стону лампу? Коме је у интересу да оно што се у овој земљи и производи буде роба треће класе?

Разумем да негде тамо има боља технологија, људи су педантнији и преданији раду, али нисмо ваљда ни ми кромањонци, па да је увек увозно боље?

Није ни чудо да кола виц о томе како су Кинези најхрабрији људи, јер једино они смеју да укључе кинески фен у кинеску утичницу на кинеском продужном каблу...

Не може зато што систем гуши сваког ко хоће да нешто уради. Чик пробај да отвориш фирму у Србији па ћеш видети како стоје ствари... Истовремено, тај систем омогућава половини становништва да живи на туђ рачун и не ради ништа продуктивно.

[DYNABLASTER]

potreban je balans uvoza i izvoza, nesto sto mi imamo a drugi nemaju to izvozimo

[Crveni Baron]

Q&A o uvozu

Novinar jednog dnevnog lista mi šalje neka pitanja, pa ovde kopiram njegova pitanja i moje odgovore:

Zašto je loše kada je uvoz veći od izvoza?

-- Nije ni loše ni dobro, irelevantno je.

Prvi odgovor je pogresan.

Kada je uvoz veci od izvoza je neka forma "kreditnog zaduzivanja" koja se "placa" izvozom. Kada se nakupi deficita onda se mora izvoziti vise a to znaci radis ko crnac, napravis kola i dodje namac i odveze ih a ti i dalje pesacios.

ZAto drzave gledaju da odrze ravnotezu i da sa povecanjem produktivnosti omoguce veci uvoz i vise blagostanja.

[Crveni Baron]

Драги, то мишљење јесте доста раширено, али је сасвим погрешно.

На слободном тржишту људи сваку трансакцију врше зато што им се исплати. Значи немају губитак, него добитак. Рецимо ти живиш у Бечу и извезеш Моцарт кугле у вредности од 50 еура у Србију. Оне се у Србији продају за 80 еура, ти онда за те паре купиш у Србији малине и увезеш у Аустрију где оне вреде 100 еура. Е сад, од целе те трансакције ти си зарадио 50 еура је л` тако?

U ovom primeru srbija ima veci izvoz od uvoza ...

[Crveni Baron]

Zašto je toliko veliki uvoz kod nas?

-- Uvoz je određen raspoloživim dohotkom i u mogućnosti smo da priuštimo uvoz zbog priliva novca iz inostranstva (izvoza, investicija, doznaka, itd). Dodatni faktor velikog uvoza je državno zaduživanje u inostranstvu, jer priliv novca po osnovu državnog zaduživanja takođe povećava uvoz -- ali tu je problem državno zaduživanje samo po sebi, uvoz je samo jedna od posledica toga. Prodaja deviznih rezervi NBS takođe indirektno finansira uvoz.

Ovo vec nije pogresno vec nasa glupost. To se na zalost dogadja a ne bi trebalo. Ovim secemo granu na kojoj sedimo. Ponasamo se nezrelo kao neko ko dobije nasledstvo i spiska ga umesto da ga sacuva , uveca i prosledi svojoj deci. Mi se ponasamo identicno nasim "ocevima" kojima pak sprocitavamo dugove koje su nam ostavili ...

[Crveni Baron]

А шта каже филозофија о увозно-извозном дефициту? Она каже да је Аустрија мање извезла него што је увезла - извезли су само 50 еура, а увезли 100... По њиховој логици испада да си "изгубио" 50 еура... Ето толико о "памети" политичара и њихових економиста дворских лудака.

I ovako se obavi 10 000 transakcija i pojave se nekakve pare niodkuda? Odjednom austrijanci i srbi plivaju u evrima ...

[Crveni Baron]

A ovo povezi sa zlatnim standardom i da imas recimo 100 gr zlata za prvih 100 evra. A zlato je ograniceno, ne moze da se "stampa" kao sto moze novac. I nakon onih 10 000 transakcija, za koje moras imati novac da bi se obavile i moras da imas novac jer su se i srbi i austrijanci obogatili,kolika ce vrednost jednog evra biti u zlatu? I da li je moguce zlatniom standardom stititi vrednost novca u opticaju?

[Grizzly Adams]

[АлексаС]

Naravno da prekomeran uvoz steti. U ovom slucaju drzavi se "isplati" da uvozi jer se tako vise novca sliva u drzavnu kasu, tj. vise dobiju ako se proda uvozni produkt od domaceg, ali naravno da to steti ekonomiji, jer se nas novac "odliva".