Саблазни и лоши примери који терају од цркве?... Разочарани свештеници, теолози, народ - КАКО ПОМОЋИ?

[Guest - . . .-]

Променио сам наслов теме, да би још јасније указали на њен смисао, ако неко до сада није схватио...

Потшо сам сада у (не)прилици да појашњавам смисао теме јер како видим постоји велика опасност да се погрешно схвати, а можда је код неких већ погрешно схаћена, постављам једно од решења проблема који постоји и за који знам да постоји:

https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=55&chap=2

[Ведран]

Две Светитељке с почетка векова...могуће.Кад су се једној косе распустиле од силине ударца бика,она је скупила последњу снагу да повеже косу,јер су распуштене косе биле знак жалости а она није имала зашта да жали јер радосно страда за Христа.Еј,бре,бре....где смо ми данас...

онда то су света Перпетуа и света Фелицита, (ја сам их грешком, заменио са светом Кикилијом, то је друга личност и други настан).......

и тачно, хроничар тадашње римске администрације даје потресне детаље о страдањима и мучеништва које потом су ушле у житије.

[Guest - . . .-]

Ово је текст који редовно дајем свима који крену да ми говоре о очајању, о разочарењу...

Мени је овај текст лек.

Хвала нашпем модератору Ивану Илићу који се потрудио да ово урадио и у аудио и у видео верзији. Уживајте и радијте се што сте удостојени да будете у Цркви и да никако не смете да очајавате, да будете равнодушни...

[Guest - . . .-]

Још једно решење:

Ако неко има дара и јасно се види да може да буде на корист Цркви, никада не треба тај дар закопавати или се разочарати јер нисте схваћени. Просто, морамо да се боримо... оно што верујем, а зато све ово и радим, јесте да ће доћи време када ће се то спознати као добро. Оно што мора да буде предуслов јесте чисто срце, вера и љубав да то што радимо не радимо на личну корист већ на радост другог. Тада његова радост постаје и наша. тада долазе и материјална добра и то бива благословено.

кажем у то верујем и то радим и знам да ће Господ дати род у право време у било ком погледу. Сада род напада метљика, разне штеточине, жега, град... али биће неког рода ако се издржи до краја...

[Grizzly Adams]

Па има ту две ствари. Прво, свакодневно охрабрење да се дигнеш изјутра и наставиш борбу, чак и ако ти се на главу сручи читав свет, и ако ти је најтеже - тераш даље. Јер сутра је нови Божији дан који доноси нове ствари. Неке ће бити добре, неке не. И тако док те Господ не позове код себе. Када видиш некога да је клонуо духом, подсетиш га на то.

Друго, системски проблеми о којима сам већ писао, а који људима беспотребно исисавају енергију и бацају у депресију. Ми стварно имамо неке ствари које морамо да мењамо. Не може напредак без промене.

[ivana626]

Валентина одушевила си ме својим одговорима. овај пост не пише о.Раде већ његова супруга Ивана. И мени је малко досадно ово кукање.

Ако хоћеш да промениш свет крени од себе, тако рече владика Николај. Колико свештеника поштује правила поста, да притом себи не ублажава. Колико се труди да живи хришћански, колико воли богослужење. На сопственој кожи сам осетила колико може бити тешка борба самим собом. Свештеницима препоручујем да прочитају једну лепу књигу - Живети и служити љубави - Алексеј Мечов. Најбоље ћете проповедати својим примером, па тек онда речима.

Мирјанима препоручујем, ако имате муку, отидните у цркву. Ако нема никог да поразговара, станите пред икону и завапите. Тражите помоћ, наравно не морате наглас. Бог ће вам помоћи, да ли преко свештеника, или неког другог, то препустите Њему.

Надам се да сам рекла нешто корисно на тему...

[Макрина]

Валентина одушевила си ме својим одговорима. овај пост не пише о.Раде већ његова супруга Ивана. И мени је малко досадно ово кукање.

Ако хоћеш да промениш свет крени од себе, тако рече владика Николај. Колико свештеника поштује правила поста, да притом себи не ублажава. Колико се труди да живи хришћански, колико воли богослужење. На сопственој кожи сам осетила колико може бити тешка борба самим собом. Свештеницима препоручујем да прочитају једну лепу књигу - Живети и служити љубави - Алексеј Мечов. Најбоље ћете проповедати својим примером, па тек онда речима.

Мирјанима препоручујем, ако имате муку, отидните у цркву. Ако нема никог да поразговара, станите пред икону и завапите. Тражите помоћ, наравно не морате наглас. Бог ће вам помоћи, да ли преко свештеника, или неког другог, то препустите Њему.

Надам се да сам рекла нешто корисно на тему...

Хвала сестро,презвитера,значе твоје речи зато што живимо истим животом и носимо исти Крст.

Ја бих могла данима и данима да пишем и причам шта је све лоше али нећу,само напред и само добре примере,који ће нас подићи и охрабрити,и оце часне да буду бољи и браћу теологе које тек чека крст свештеничког позива и њихове супруге и девојке и народ верни без кога смо као без срца.

[Walter]

Имаш идеју... у оквиру своје Литургијске заједнице.. ако исту имаш или верујеш да је имаш... обично те чека одговор који сликовито изгледа овако....

[Лазар Нешић]

И још хоћете да се попови јављају и да учине револуционарне кораке,да кажу јавно шта их тишти и мучи,овако свима на увид,анонимусима,како добронамерним тако и злим?! Е,па драги моји,има и оних који своје ране у тајности лижу,ране тешке и дубоке које се само с Божијом помоћи дају исцелити.

Да, да, па нека, поповска каста нека остане недодирљива у својој тајности - то ваљда и јесте сушта суштина пастирског делања у Цркви.

И да цитирам себе: "Попадијама увек треба веровати"

[Макрина]

Да, да, па нека, поповска каста нека остане недодирљива у својој тајности - то ваљда и јесте сушта суштина пастирског делања у Цркви.

И да цитирам себе: "Попадијама увек треба веровати"

Лазаре,ниси поштен.Преводиш ме лоше.

У тајности и треба да остану ране,о томе сам писала.

А све ово што пишем и како пишем,пишем и ради тебе,поготово,јер ми је велики бол кад видим да ниси још ни у клир ступио а већ си дубоко разочаран.

А о осталоме ћу на пп,кад будем имала времена да,одноасно,и ти и ја,па да се мало дописујемо

Знам за те шале,попадијске кухиње и остало...нема везе,навикла сам.

[дибидусрус]

Свет се много изменио. Те промене си у нас закачиле. Србија и Срби 2001. године и сада нису исти. То одговорно тврдим. Тако је и у другим земљама. Има се утисак да се ради о материјалној економској кризи која је све закачила. У Србији апатија коју нисам очекивао да сретнем и толикој мери. Криза је много дубља него што нам се чини.

Немамо довољно снаге...Али! Ако ово пребродимо бићемо јачи.

[Лазар Нешић]

Лазаре,ниси поштен.Преводиш ме лоше.

У тајности и треба да остану ране,о томе сам писала.

А све ово што пишем и како пишем,пишем и ради тебе,поготово,јер ми је велики бол кад видим да ниси још ни у клир ступио а већ си дубоко разочаран.

А о осталоме ћу на пп,кад будем имала времена да,одноасно,и ти и ја,па да се мало дописујемо

Знам за те шале,попадијске кухиње и остало...нема везе,навикла сам.

А тако? Онда ок, нисам баш разумео добро.

Меа кулпа!

Мислим да нисам разочаран, само сам изабрао да будем у очајању. Сад, да ли је то "свето очајање" старца Софронија или је у питању пак депресија - нисам исгуран. Надам се да је ово прво и да води ка отрежњењу, трезвености, онеспокојавању гордог себенцета, а не унинију и анестезији. Уосталом, операције на самом себу су најтеже и дуго трају. Лакше ми је да оперишем друге него себе.

Ипак, остаје чињеница: прижељкујем свештенике који ће бити отворенији према својим парохијанима и народ који је добронамернији према својим поповима.

Не на интернету, већ у животу.

Хвала ти попадијо за добру вољу, ценим то

[Guest - . . .-]

Понављам:

Смисао теме је да зауставимо ову апатију, летаргију, разочараност... а не да се продубљује. Да овога има- има... али хајдемо да видимо који су то примери које можемо (морамо) искористити сви заједно да се то победи. Мени је доста те приче: нема од тога ништа, нико то неће..., заправо, сам радим да покажемо да може и хоће.

Ја бих волео да видим примере како је неко победио ове недаће.

[Биљана]

Још једно решење:

Ако неко има дара и јасно се види да може да буде на корист Цркви, никада не треба тај дар закопавати или се разочарати јер нисте схваћени. Просто, морамо да се боримо... оно што верујем, а зато све ово и радим, јесте да ће доћи време када ће се то спознати као добро. Оно што мора да буде предуслов јесте чисто срце, вера и љубав да то што радимо не радимо на личну корист већ на радост другог. Тада његова радост постаје и наша. тада долазе и материјална добра и то бива благословено.

кажем у то верујем и то радим и знам да ће Господ дати род у право време у било ком погледу. Сада род напада метљика, разне штеточине, жега, град... али биће неког рода ако се издржи до краја...

А о.Иване, свака вам је златна!

У потпуности се слажем с Вама! Заиста нам свима треба чисто срце, много љубави, вјере, упорности и снаге и све ће препреке бити лакше за прећи!

(Ово нисам рекла форме ради...........заиста треба мучки да се потрудимо да волимо једни друге да бисмо успјели у сваком пољу! )

" Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи." (1.Коринћанима гл.13)

[Ведран]

Лазаре,ниси поштен.Преводиш ме лоше.

У тајности и треба да остану ране,о томе сам писала.

А све ово што пишем и како пишем,пишем и ради тебе,поготово,јер ми је велики бол кад видим да ниси још ни у клир ступио а већ си дубоко разочаран.

А о осталоме ћу на пп,кад будем имала времена да,одноасно,и ти и ја,па да се мало дописујемо

Знам за те шале,попадијске кухиње и остало...нема везе,навикла сам.

ја верујем да наш др. Лазо, преку рукопложења „аутоматски“ улази у свету ведрог оптимизма, и стартује са емитовањем и фузирањем тог духа....

зато дајте лобирајте људи за то, што брже да се деси!

ех, како би ја тада хтео да будем у његовом опкружењу...

па ако може и као клисар, а ви то зовете црквењак....

а морам признати, сада је товар бити сњим, па видите, скалпер, нож. крв, неизвесност операције.....

а тада, 8084.gif права МИЛИНА, што би рекао Васке!