Pravo vreme za besedu na Liturgiji?

[Јаков.]

Prisustvovao sam više različitih varijanti, ali nekako sam navikao pošto su u Crkvi kod mene to uglavnom radili neposredno pred pričešćivanje, da bude tako.

Sad su međutim nešto okrenuli pa besede odmah posle čitanja Jevanđelja...

Moram reći da mi ne odgovara tako jer manje zapamtim... možda ću se privići...

[Ведран]

да, се беседи по Евангелието.

[antics]

Суштина је да се беседи после Јеванђеља, из разлога што је беседа увек повезана са Јеванђељем, она је објашњење, тумачење, актуализација Јеванђеља, или би бар тако требало да буде. Пракса да се беседи пре причешћа каснија је и погрешна; она је настала у време кад није било причасника, па је време за причешће згодно употребљено.

Е, сад... У време када није било причасника некако се изгубио и обичај да се беседа заснива на Јеванђељу. Не свугде, наравно и Богу хвала, али најчешће је тако било. И онда су беседе почеле да личе на говоранције, на тираде, на епове о српству и народним песмама и...

Дакле - у закључку - беседа увек и само после Јеванђеља, и увек повезана са Јеванђељем.

[Ламех]

додао бих на Антиксову реч и да беседа по Јеванђељу јесте израз ништа мање него јеванђелског духа, којки у том смислу тумачи речи Св. Писма коа што су то чинили и апостоли и хришћани и оци кроз векове. На послетку, само Јеванђеље је мерило православности и примерености беседе.

[antics]

О. Љуба је на предавањима причао да добар проповедник мора да беседи с Библијом у једној и новинама у другој руци. Другим речима, Јеванђеље је ванвремено, али тражи актуализацију и повезивање са животом. Такође, Библија је неисцрпно врело из кога можемо да црпимо смисао за ствари око нас и решење за проблеме. Зато Црква и постоји - јер је једино Она Стуб и Утврђење истине, где једино може да се тумачи на прави начин.

[Grizzly Adams]

О. Љуба је на предавањима причао да добар проповедник мора да беседи с Библијом у једној и новинама у другој руци. Другим речима, Јеванђеље је ванвремено, али тражи актуализацију и повезивање са животом. Такође, Библија је неисцрпно врело из кога можемо да црпимо смисао за ствари око нас и решење за проблеме. Зато Црква и постоји - јер је једино Она Стуб и Утврђење истине, где једино може да се тумачи на прави начин.

Одлично речено! prstgore

[malina :)]

Код мене се, до пре пар година, беседило после Литургије, а непосредно пре проповеди причешћивало, дакле после отпуста. Сад је, хвала Богу, све на свом месту.

Раније су катихумени могли да присуствују Литургији оглашених, која обухвата читање Јеванђеља, а онда излазили из цркве. Логично је било да се блага реч чује док су они ту, а не кад изађу. Проповед пред причешће никада није била исправна пракса, као и проповед после Литургије.