Епархија захумско-херцеговачка и приморска

[Маша]

Упознала сам оца Симеона. Он је тамновао са Светим Николајем у Дахау.

[Зоран]

Прослава Славе у Манастиру Завала

    И ове, као и претходних година, у новообновљеном Манастиру Пресвете Богородице у Завали прослављена је Крсна слава - Ваведење. Уочи Славе, на празничном Бденију, замонашен је један од завалских искушеника добивши монашко име Симеон. Сутрадан, Светом Литургијом је началстовао протојереј ставрофор Момчило Пејичић, уз саслуживање завалског Игумана Василија, деветорице свештеника наше Епархије и јерођакона Порфирија тврдошког....Након Свете Литургије одслужене у храму препуном вјерника, у порти испред цркве пререзан је славски колач, приликом чега је о. Момчило ријечима благослова поздравио Игумана и братство Завале, као и све присутне.

    Сунчан и топао дан био је прави благослов Пресвете Богородице, тако да је славска трпеза била постављена у порти Манастира. Очигледан препород ове древне светиње и познато гостољубље Игумана и братије свима су причинили велику радост.   

[Зоран]

Св. Свештеномученик Климент

слава храма у Мостаћима

    Гледајући малени храм, који се по спољашности не разликује ни по чему од многих других камених херцеговачких храмова (смештаног у маленом гробљу старог требињског насеља Мостаћи), човек на први поглед , не би вероватно ни могао претпоставити како се велика Тајна збила у њему овог децембарског јутра када Православна Црква прославља Св.свешт.муч. Климента епископа Римског и Св.свешт.муч. Петра Александријског. Ми пак, који смо учесници ове прославе, уједно смо и сведоци те тајне- Свете Тајне Јединства Бога, света и човека....

    Окупљени око спомена Св.свешт.муч.Климента у овом храму који је живописао чувени иконограф Георгије Митрофановић- херцеговац, могли смо осетити, доживети и посведочити како је Црква Христова сабрана на Светој Литургији жива и непрекинута заједница Господа и Његових Светих кроз сву историју до данас. Тако смо и данас учесници велике тајне љубави Јагњета Божијег, које смо Предањем примили од Светих и које животом по Јеванђељу желимо да пружимо и нашој деци.

    Предање овог Требињског краја, у коме се на раздаљини од 10 до 20 километара налазе три храма посвећена Св.Клименту, говори да су Света словенска браћа Кирило и Методије у другој половини деветог века носећи у Рим његове свете мошти прошли овим крајем. То нам сведочи и прослављање Св.Климента као крсне славе многих породица овог краја чији су се преци највероватније и крстили од Светих равноапостолних Кирила и Методија.

    Свету Литургију је у овом маленом храму (по спољашности обичном) служио часни свештеник Дражен Тупањанин парох требињски уз саслужење свештеника Александра и Николе и верног народа. Тако смо и ми православни хришћани 21. века кроз ово Литургиско славље причестивши се Светим Тајнама Тела и Крви Христове учествовали у овој великој Слави Божијој и Његових Светих међу којима дивног сведока и учитења Цркве из првог века – Светог свештеномученика Климента епископа Римског , а по дару и милости и љубави Божијој – слави и нашој.

Молитвама Св.Климента сачувај Господе верне твоје овог краја и Цркве твоје од краја до краја васељене утврди их и усаврши – АМИН.

Надлежни парох

Протојереј-ставрофор

Никола Јанковић

[Зоран]

Годишњи парастос Ањи Јефтић

    Манастир Тврдош. Данас, 12.децембра 2009. г., након Свете Литургије, у манастиру Тврдошу служен је годишњи парастос Ањи Јефтић. Том приликом освештан је и надгробни крст на Ањином гробу који је израдио академски сликар Ристо Вујиновић. Светој Литургији и помену присуствовао је велики број Ањине родбине, пријатеља, сарадника, свештенства и монаштва Епархије ЗХиП; који су посвjедочили да Ања никада неће ишчезнути, како из Божијег, тако ни из нашег сјећања.

                                          Нека би је Бог даровао Царством Својим и учинио њен спомен вjечним!

    Бања Лука. Поводом годишњице упокојења наше драге Ање Јефтић у Бањој Луци је 12.12. 2009. године, за Ањине пријатеље, родбину и све оне који нису били у могућности да присуствују помену на гробу у манастиру Тврдош - служен парастос у цркви Успења Пресвете Богородице на Кочићевом вијенцу. Још једанпут смо се освједочили да је у протеклих годину дана Ања у нашим срцима, мислима и сјећању једнако жива и присутна као и прије свог пресељења у Царство Небеско. У љубави нас је молитвено поново сабрала, тихо и достојанствено, истовремено у болу и радости. У болу - јер у овом земаљском животу физички више није са нама, и у радости - јер смо са њом сваки дан кроз Господа Нашег Исуса Христа, чекујући коначан сусрет пред престолом Свевишњег.

                                                                    Нека јој Господ подари вјечан помен и Царство Небеско!

[Милан Меденица :)]

мало историје о Ањи, ко не зна ...

http://www.glassrpske.com/vijest/6/hronika/15198/lat/Poginula-Anja-Jeftic.html

[Зоран]

Духовни разговори у Гацку

    У организацији Црквене Општине Гацко, у просторијама гатачког парохијског дома, недјељом увече, се одржавају ДУХОВНИ СУСРЕТИ (предавања,филмови духовног садржаја...).Ове активности су интезивније у току постова. У недјељу 6. децембра у нашем парохијском дому, на тему „БОЛЕСТ И ИСЦЈЕЉЕЊЕ У ИСКУСТВУ ЦРКВЕ“ говорио је Старјешина невесињског саборног храма Јереј Зоран Илић...Предавање је било врло посјећено и надамо се на корист овој Црквеној заједници. Наше сабориште је било препуно и у недјељу 13. децембра 2009. године, када нам је у госте дошао Ректор Цетињске Богословије отац Гојко Перовић и одржао изузетно предавање на тему БОЖИЋНИ ПОСТ.

[Зоран]

Обнова Храма Св.Тројице

у Југовићима код Гацка

    У току је прикупљање прилога за обнову храма Свете Тројице у древним Југовићима код Гацка. Формиран је одбор за обнову храма на челу са парохијским свештеником Данилом Дангубићем. Као што је познато, у овом светом храму је крштен блаженопчивши Игуман Острошки Лазар Аџић. Претпостављамо да је храм изузетно стар, а по свједочанствима сељана и предању које је преношено с кољена на кољено, храм је грађен за вријеме Краља Уроша Првог Немањића.

БР. ЖИРО РАЧУНА КОД НОВЕ БАЊАЛУЧКЕ БАНКЕ: 5514101128400291

[Зоран]

Слава у Струићима

Ове године је празник Свете Великомученице Варваре прослављен нарочито весело у селу Струићима. Разлог за то је обнова Цркве и школе, која се налази у црквеном дворишту. Вјерни људи овога краја показали су велику жељу и велики труд да обнове ову светињу. Припреме и радови на храму и школи трају ево већ годину дана. Сви гости су зиста били одушевљени новим изгледом Цркве и школе. Још се једном показало да свака обнова Храма представља и обнову свих нас.

    Светом литургијом је началствовао игуман завалски Василије, уз саслужење јереја Николе Јанковића, јереја Бора Данила, јереја Младена Жуловића и струићког пароха јереја Синише Шаренца. Послије Свете Литургије пререзан је славски колач. Отац Никола је поздравио присутне и рекао да је Господ вјерни сатрудник и сапутник нама који постајемо његови сатворци и сарадници, јер градимо мјесто гдје се сабирају људи у име Божије. Потом је све присутне поздравио јереј Синиша, који се захвалио свима који су на било који начин учествовали у овоме богоугодном дјелу.

    Уз ручак, који су спремали сви мјештани овога села, имали смо прилику да видимо и лијеп забавни програм који су нам припремила дјеца из Требиња. Свакако, морала се чути и добро позната струићка пјесма. Можемо са сигурношћу рећи да ово није крај једног доброг дјела, већ се то дјело наставља у корист свих нас.

[Зоран]

Требињски првачићи

посјетили Саборну цркву

Да најмлађи радо долазе у дом Господњи потврдили су нам требињски првачићи и ове године. Старјешина Саборног храма о. Никола Јанковић је у име Епархије Захумско-херцеговачке, на празник Св. Варваре, топлом добродошлицом поздравио тек стасале ђаке, њихове родитеље и наставнике, који су им умјесто редовне наставе те сриједе, приредили час вјеронауке у цркви.

        Он је причом о Св.Николи потсјетио колика је љепота и важност хришћанске вјере и охрабрио их да чешће долазе на Св. Литургију. Дјеца су своју захвалност и задовољство изразили кроз пар пригодних рецитација и пјесмица. Да би радост претпразништва , дјеци и морепловцима добро знаног Светитеља , била у пуном сјају, на крају дружења ђаци су цјеливали његову икону ,а затим добили чоколаду и иконицу на дар.

Миља Тупањанин

[Зоран]

У сусрет Празнику Христовог Рождества

   

Дјеца православног вртића Св. Евгенија-царица Милица из Требиња су и ове године својом игром и веселим дјечијим пјесмицама најавили долазак Христовог Рођења и радост Божића. У просторијама Дома Пензионера у Требињу, „најмлађи су за најстарије“ приредили изванредан поучни и забавни програм.

Са својим васпитачицама и свештеником они су забавили и обрадовали и бројне маме и тате који су дошли да подрже своје малишане.Редале су се пјесмице, рецитације,игрокази, дјечији врлинослов, и уз радосне дјечије осмјехе нико није остао равнодушан.

    На крају програма који је био испуњен темама из вјере и живота у Цркви и заједници, малишани су добили и пригодне поклон пакетиће.

[Зоран]

Св.Игњатијe Богоносац 2010.

Прослава Крсне славе Епархије ЗХиП у Дубровнику

    У суботу, 2. јануара 2010.г. Епархија ЗХиП прославиће своју Крсну Славу Светог Игњатија Богоносца, служењем Свете Архијерејске Литургије у храму Благовјештења Пресвете Богородице у Дубровнику, са почетком у 10 часова. Послије Свете Архијерејске Литургије обавиће се чин освећења славског жита и ломљење славског колача.

[Зоран]

Божићни програм у клубу "Алекса"

    Под окриљем клуба „Алекса“ и World Music Centra Мостар у граду на Неретви поводом православног Божића организован је културно умјетнички програм у коме је наступила етно група „Свети Димитрије“, те пјевачка, фолклорна и дјечија секција Српског пјевачког и културно умјетничког друштва „Гусле“. Такође је промовисан годишњи календар СПКД „Просвјета" за 2010.годину и часопис за књижевност и културу ”Нова зора”...

        Александра Савић директорица мостарског World Music Centra била је домаћин културно умјетничког програма организованог у клубу Алекса поводом надолазећег Божића. "Претпразничко је расположење и у граду Мостару. Инспирација и правило за све пројекте на којима ради World Music Centar и клуб Алекса, који је такођер пројекат WMC-а, је управо наша мултикултуралност, наша различитост која нас повезује и чини богатим људима" истиче Савић.

    Са повратком Срба у Мостар и околна мјеста и дух православља полако се враћа у ове крајеве. Потврђује то и православни свештеник у Мостару Радивоје Круљ. „Када је човјек заједно у слављу са својим сусједима и својим комшијама онда се испуњава посебном радошћу. Јако је важно да заједно једни другима честитамо празнике. И не само да честитамо, него и да учествујемо у тој радости празника. То је богатство овога града!" каже Круљ.

    Допринос обнови суживота

    Мостарски свештеник Данило Боро, који је и предсједник Српског пјевачког и културно умјетничког друштва „Гусле", напомиње да се уз повратак и обнову духовног, обнавља и културни живот мостарских Срба. „Презадовољни смо учешћем у различитим манифестацијама чланова СПКУД Гусле. Прије свега то се види на нашем подмлатку, јер највећи број чланова Гусала су управо дјеца и омладина".

    Јосип Муселимовић познати мостарски одвјетник потврђује да се у долини Неретве празници славе у правом смислу. „Изнимно важним сматрам овакве догађаје и окупљања. Мишљења сам да овакве манифестације увелико доприносе обнови не само културног, него и опћег суживота у граду Мостару", наглашава Муселимовић.

    И поред проблема које носи живот у средини гдје су мањина, мостарски Срби с радошћу и позитивним порукама дочекују велики хришћански празник Божић.

Deutsche Welle

[Зоран]

У Петропавловом Манастиру прослављена Слава параклиса

посвећеног Сабору Пресвете Богородице

    Другог дана Божића, на празник Сабора Пресвете Богородице, у Петропавловом Манастиру свечано је прослављена слава манастирског параклиса. Светом Литургијом началствовао је протојереј Владан Перишић, уз саслуживање протојереја Николе Јанковића, Александра Илића, манастирског пароха о. Драгише Томића и ђакона Зорана Алексића. Истога дана у Петропавловом Манастиру обављено је и Св. Крштење, у коме је наша Св. Црква добила још једног брата у Христу, малог Павла...

    Светој Литургији у параклису који је био безмало премали да прими све оне који су дошли да узму учешћа у Празнику, присуствовала су и обојица нашиха Владика, Григорије и Атанасије, као и велики број дјеце. Послије читања Св. Јеванђеља вјернима се кратком бесједом обратио Вл. Атанасије, а након резања славског колача, за све присутне је у манастирској трпезарији постављена славска празнична трпеза ...

[Зоран]

Св. Арх. Литургија у Требињу

    У недјељу 10. 01. 2010 године у Саборном храму Светог Преображења Господњег у Требињу, Епископ Захумско-Херцеговачки и Приморски г. Григорије служио је Свету Архијерејску Литрургију, уз саслужење протојереја-ставрофора др Владана Перишића и свештенства Саборног храма. У току Свете Литургије Епископ Григорије поздравио је високопречасног протојереја-ставрофора оца Велимира Брења поводом педесетогодишњице служења Цркви Божијој и вјерноме народу, дарујући му пригодан поклон...

    Захваливши се епископу Григорију прота Велимир се обратио вјерном народу ријечима да је благодаран Богу што је служио Цркви у вријеме када је било тешко бити свештеник, истакавши да је у данашње вријеме у Херцеговини на снази велика духовна обнова, трудом епископа Григорија. Владика Григорије је овом приликом поздравио и оца ђакона Зорана Алексића, који од ове године прелази да служи Богу у Српску Патријаршију у Београд, захваливши му се на досадашњем служењу у овој Богоспасаваној епархији. Након свете Литургије приређена је трпеза љубави.

[Зоран]

Прича о градитељу цркава

Политика – Магазин, недеља 24. јануар 2010.

                      -Мајстор за храмове, поткровља и пливање-

    Пеђа Ристић је по мајчиној линији трећа генерација архитеката, пројектовао је око 90 сакралних објеката, а последњих година син Сава га наслеђује и превазилази. Цркве Пеђе Ристића налазе се скоро свуда где и Срби, од Аустралије до Канаде. Доајен међу београдским архитектама реконструисао је или осмислио око 90 сакралних објеката, толико да их је на једном месту тешко и побројати. Наравно, највише их је у Србији и на просторима бивше Југославије, али је у рату почетком деведесетих уништено 14 његових цркава...

Има доста куриозитета везаних за живот и дело архитекте Ристића, а један од њих је да је удружење „Победа” које је деценијама обилазило Сутјеску, Неретву и остала партизанска светилишта, од распада Југославије променило туристички програм и прешло на походе цркава које је пројектовао „Исус”, односно Пеђа Ристић који је због своје мршавости, па и ексцентричности добио тај надимак још 1945. године.

Ускоро ће настати још једно одредиште, примамљиво за ходочаснике, поред језера Палић где је у завршној фази изградња цркве посвећене светом пророку Илији.

Изградњу ове цркве покренуо је бивши међународни фудбалски судија и фудбалер Партизана, Вележа и Спартака Зоран Арсић, садашњи председник Фудбалског савеза Суботице. Занимљиво је да је Арсић, уз савете архитеката, сам пројектовао ову цркву и уложио у њену изградњу доста свог новца, поред прилога верника и помоћи републичког Министарства вера и покрајинских институција. На цркви су, по прецизном прорачуну физичара, на висини од 47 метара постављена звона тешка пет тона како би се чула до Суботице и Хоргоша, јер је ктиторова жеља била да ојача посусталу православну конфесију на крајњем северу Србије.

У изјави за „Политикин Магазин” Зоран Арсић је нагласио да му је посебно драго што је успео да за свој пројекат придобије и Пеђу Ристића, како каже, легенду црквене архитектуре и једног од највећих мајстора пројектовања.

Ристић је у духу мађарске сецесије, којом се одликује палићка архитектура, а при томе је, како сам архитекта наглашава, врло блиска старословенској архитектури, урадио пројекат улазне капије са пирговима, продавницом свећа, малом црквицом и резиденцијом за владику бачког Иринеја. Пројекат, како сазнајемо, треба ускоро да добије потребне дозволе за почетак изградње.

Ристићева животна прича једва да би стала и у роман, пореклом је из грађанске породице са Сењака, отац Петар, машински инжењер, после Другог светског рата провео је шест и по година на робији уз конфискацију куће, а и он је због пркоса комунистичком режиму често затваран.

Бавио се скоро свим спортовима изузев онима који се играју лоптом, био је на путу да као веслач оде на Олимпијске игре, био је првак државе у прсном пливању и тих послератних година чекајући да се врате „наши”, школовао се, радио на градилиштима и живео у кућици на дрвету коју је саградио на Ади Циганлији, затим је код брода „Стенка” саградио другу (власт је срушила јер се ту окупљала „класно несвесна” омладина), а последњу на Ади Међици. Целог живота радио је као слободан уметник, изван „друштвеног сектора” а за цркве се одлучио као вид личне борбе против тадашњег комунистичког система.

Његов дипломски рад 1956. године изазвао је скандал на универзитету јер је комисији представио да је пројектовао концертну салу, али је свима било јасно да је то била црква са које је скинуо крст. Уз то му је организација Народна омладина „напаковала” да је употребио тајне војне материјале, реч је о данас широко распрострањеном силикону за који је сазнао из „Политикиног Забавника”. Овај лист је објавио причу о америчкој војсци која је на Исланду правила аеродром, а због ниских температура и мразева користила силикон за лепљење бетонских плоча. И тако је Пеђа Ристић дошао на идеју да за свој рад употреби силикон, који га је уместо на листу академских грађана могао одвести у затвор, што му истина, не би било први пут.

– Ништа у школи нисам научио ако то већ раније нисам знао – каже Пеђа Ристић.

Пројектујући цркве борио се за ауторска права, ретко се дешавало да грађевинари или црквени људи нешто не измене, макар из чисте сујете. Дешавало му се да га црквени одбор отера са градилишта, поруши ободни зид или надогради нешто што није планирано. Догађало се и да се неки члан црквеног одбора приказује јавности као аутор пројекта, јер зидање је, истиче, велика страст, па би многи да у томе да уживају, а прави аутори само сметају.

Упркос томе Пеђа Ристић, по мајчиној линији трећа генерација дипломираних архитеката, не само да истрајава у свом послу већ са пуно ентузијазма прави нове планове и увелико користи компјутерску технологију не само за пројектовање преко Гугла него и за надгледање радова, а у томе има и велику помоћ свог ортака. Слободни уметник одлучио је да се удружи и то са својим сином Савом, који наставља лозу дипломираних архитеката. Сава је четврта генерација, а и унуци расту...

Драгољуб Стевановић

Архитектура у генима

Пеђа Ристић је рођен у Београду 1931. године. Отац Петар био је машински инжењер, рођен у Јагодини, а мајка Марија је из Арада, рођена Табаковић, пореклом из Билеће. Ожењен је Милицом, рођеном Мирић, и има троје деце, ћерке Катарину и Еву и сина Саву, који га, како воли да нагласи, не само наслеђује већ и превазилази.

У дипломском раду развио је оригиналну теорију акустике засновану на математичкој теорији скупова па су све његове цркве врло акустичне. Докторирао је у Грацу 1980. године са тезом „Реконструкција преисторијске архитектуре Лепенског вира.

На Академији Српске православне цркве професор је од њеног оснивања. Аутор је неколико награђиваних научних и документарних телевизијских серија, оснивач је друштва „Љубитељи Саве и Дунава 1961. године”, а седам година био је председник друштва жртава комунистичког терора „Свети Ђорђе”.... Предавао је на страним универзитетима, 1985. године добио је Орден Светог Саве, а четири године касније награду Британске круне за црквени дом у Бирмингему. Добитник је награде Удружења ликовних уметника за животно дело.

Најпознатија дела

Ристићева најпознатија дела су Црквени дом светог кнез Лазара у Бирмингему, Саборни храм васкрсења Христовог у Подгорици, Светосавски центар у Хановеру, црквени дом и Црква сабора светих апостола у Апатину, радио је реконструкцију цркве и конака у манастиру Каони, Цркву светог Георгија на Равној гори, Цркву успења Богородице на Златној обали код Бризбејна у Аустралији, храм у Торонту, трпезарију и капију са стубовима у манастиру Тврдош код Требиња, радио је адаптације цркава у Цириху и Базелу и још много тога.

Осим цркава Ристић је рестаурирао поткровља на београдским зградама, Вукову родну кућу у Тршићу, конак Поповића у Гроцкој и летњиковац Башагића на острву Тенедос у Турској, учествовао у рестаураторским радовима на замку Малборк у Пољској, обнављао је фасаде и ентеријере на старим зградама.

Од најзначајнијих пројеката који нису реализовани су уређење обала Саве и Дунава, Саборни храм у Приштини, обнова Цркве светог Арханђела код Призрена и обнова Новог Брда, Црква свете тројице у Скадру, Саборна цркву на Палама, Двор митрополије у Србињу, реконструкција тврђаве Пале, Руске цркве у Сарајеву, Цркве светог Фотија у Кикинди, саборног храма у Ваљеву...