Društva kapitala - ad i doo i njihova odgovornost

[florenntina]

Postoji jedn druga stvar koja je moguca u praksi u Srbiji zbog koje nije mudro (iako formalno-pravno koliko ja razumem nije zabranjeno) mozda placati letovanje. Tvoj nadlezni inspektor, videci da ti placas letovanje, moze (a ne mora ako je normalan) da kaze : Hmmm, ovaj se setka, sigurno dobro zaradjuje a placa pausalni porez samo X dinara pa da ti onda podigne taj porez po drugom kriterijumu kao npr. poslovna reputacija preduzetnika - do plus 300%.  (cl.6 st.1 tacka 7 Uredbe)

 

Zato bih ja uvek savetovala preduzetnike u Srbiji da se drze "konzervativno",  ako razumes sta mislim, bez obzira na to sta kaze Zakon jer inspektori imaju poprilicna diskreciona prava i uvek nadju nacin da realizuju svoje subjektivne tripove. To je bar utisak koji sam ja stekla na osnovu iskustva s njima.

[Avocado]

Verovatno si nasao odgovor u medjuvremenu, ali ako nisi, mogu da ti kazem svoje misljenje.

 

Preduzetnik moze da plati letovanje jer placa pausalni porez koji se odredjuje na osnovu vise kriterijuma definisanih Uredbom ali nijedan od kriterijuma nije dobit (spominje se samo prihod preduzetnika koji obavljaju delatnost u slicnim uslovima itd...) Dakle, drzavi je potpuno svejedno da li ces ti da kupujes masine ili placas letovanje. Ono sto je zanima i to samo kao jedan od kriterijuma za utvrdjivanje visine poreza jeste koliki ti je prihod (koliko si naplatio svoja dobra/usluge) a ne dobitak/gubitak (ono sto ostane posle odbitka troskova) tj. ne interesuju je tvoji troskovi.

 

 

To je sve ok u teoriji, međutim, član 37b Zakona o porezu na dohodak građana propisuje:

 

Uzimanje koje preduzetnik vrši iz poslovne imovine za privatne potrebe ima tretman poslovnog prihoda. 

Ulaganje lične imovine u poslovnu imovinu, osim ulaganja u stalnu imovinu, ima tretman poslovnog rashoda preduzetnika. 

Uzimanje, odnosno ulaganje imovine iz st. 1. i 2. ovog člana koje nije u novčanom obliku, procenjuje se prema uporedivoj tržišnoj vrednosti, u skladu sa načelom stalnosti.

 

To jeste u glavi zakona koja prethodi glavi koja reguliše paušalce (i svakako je zamišljeno da se odnosi na preduzetnike koji vode knjige i ne plaćaju paušalno porez) ali nigde u samoj odredbi ne piše da se ne odnosi na paušalce. Retard iz Poreske uprave može opušteno da tvrdi da se i meni takvo uzimanje za privatne potrebe smatra prihodom i da mi to takođe računa u prihod kod obračuna da li su mi prihodi prešli granicu za paušal. Znam da se time ne bave ali pošto nemam načina da ih sprečim ako reše da se na taj način "pozabave", onda to ne radim.

 

 

 

Dakle, dok god pausalno placas porez, nisi duzan da pravdas  trosenje svojih zaradjenih para.

 

 

Ne mogu sad tačno da nađem taj podzakonski akt ali akt kojim je propisano da ne može da se podigne iz banke u kešu više od 150.000 dinara dnevno za "sitne račune" je napisan tako da nisu izuzeti paušalci i u praksi svi smatraju da se odnosi i na paušalce. Dakle, ja svakako u našem pravnom sistemu moram da pravdam podizanje iznosa većeg od 150.000 dinara svojih zarađenih para... što je idiotizam.

[Juanito]

Ne mogu sad tačno da nađem taj podzakonski akt ali akt kojim je propisano da ne može da se podigne iz banke u kešu više od 150.000 dinara dnevno za "sitne račune" je napisan tako da nisu izuzeti paušalci i u praksi svi smatraju da se odnosi i na paušalce. Dakle, ja svakako u našem pravnom sistemu moram da pravdam podizanje iznosa većeg od 150.000 dinara svojih zarađenih para... što je idiotizam.

 

Наравно да мораш! Људи немају леба да једу а ти би да подижеш више 150 000 дневно! Све би ја вас ко комунисти четрес пете!