Херменеутика прича из старог завета

[Млађони]

Има ли дискусија о овој теми?

Т.ј има ли заинтересованих за дискусију?

Колико њих заправо зна начење старозаветних прича?

Има ли неко да жели да пренесе знања православља и осталих облика хришћанства на ту тему?

[Grizzly Adams]

Ај` кад неће нико да ти одговори...

Било је добрих дискусија овде: https://www.pouke.org/verujem/index.php/board,12.0.html

[Млађони]

неће занимљивија им политика и ко су издајници у Србији.

[Ламех]

Ево ја као тотални незналица по питању тумачења. Не само својом кривицом, већ професора са факултета се слажем да оваква тема значи.

У том светлу питао бих Младена; шта мислиш под херменеутиком прича? Класичну херменеутику, ону која се заснива на модерним научним приступима анализе библијског текста, философску херменеутику...?

Под класичном подразумевам светоотачку типа типолошко, алегоријско, мистагошко тумачење. А главно питање овде за зналце јесте колико је светоотачка ерминевтика данас у сагласју са савременим тежњама у херменеутици и философксој и књижевној?

На крају, јеси ли мислио да се ми овде бавимо конкретним тумачењем библијских прича типа Постање, потоп, вавилонска кула,....?

[Млађони]

У том светлу питао бих Младена; шта мислиш под херменеутиком прича? Класичну херменеутику, ону која се заснива на модерним научним приступима анализе библијског текста, философску херменеутику...?

теолошку. Која је религијска поента и религијски значај те приче. Шта је богонадахнути писац хтео да каже например у потопу. Сигурно није хтео да прича како се Бог наљутио па решио све да подави.

На крају, јеси ли мислио да се ми овде бавимо конкретним тумачењем библијских прича типа Постање, потоп, вавилонска кула,....?

И то. У принципу тумачењем, логиком тумачења и значењем прича из старог завете. Што конкретно то и генерални принципи.

--------- - - - -- - ------------------------------------------------------

Тему сам пставио јер је мени као екс атеисти још у дилеми да ли је заправо нојев потоп истинита прича где је Бог решио СВЕ ДА ПОДАВИ? (научно знамо да се такав потоп није десио)

Може да буде симболичка где су изабрали гротескну симболику, да би описали одређено стање духа.

[Лазар Нешић]

Ја бих се уљкучио, али не знам да ли бих био добар саговорник, посебно за неког ко је тек ушао у Цркву.

Иначе, по питању тумечења Старог Завета сам потпуно тибингенска школа, те не верујем да би било корисно да се петљам.

Али наравно, ако имаш воље, може...с тим што би било добро да се укључе и други, конзервативнији тумачи.

[Душко Дугоушко]

Тему сам пставио јер је мени као екс атеисти још у дилеми да ли је заправо нојев потоп истинита прича где је Бог решио СВЕ ДА ПОДАВИ? (научно знамо да се такав потоп није десио) Може да буде симболичка где су изабрали гротескну симболику, да би описали одређено стање духа.

Па традиционално тумачење Потопа је да је Нојева Барка заправо Црква, Брод којим ће се људи спасти (а не да се то стварно десило, чини ми се да то пише чак и у оним уџбеницима из веронауке)...

[Grizzly Adams]

Тему сам пставио јер је мени као екс атеисти још у дилеми да ли је заправо нојев потоп истинита прича где је Бог решио СВЕ ДА ПОДАВИ? (научно знамо да се такав потоп није десио)

Може да буде симболичка где су изабрали гротескну симболику, да би описали одређено стање духа.

Прича о потопу је пре свега симбол Цркве и спасења у Христу. Потоп симболизује пролазност овог света, Нојева барка симболизује Цркву.

[Млађони]

Па традиционално тумачење Потопа је да је Нојева Барка заправо Црква, Брод којим ће се људи спасти (а не да се то стварно десило, чини ми се да то пише чак и у оним уџбеницима из веронауке)...

Зато сам и отворио ову тему. Већина атеиста нојеву барку доживљава као нешто стварно преко Хришћанских заједница у америци и британији против којих су mainstream атеисти.

Дакле које је течно тумачење например приче о Ноју.

Како се посматра тај текст, по којим принципима. Не питам само за крајњи закључак већ како се дошло до тог закључка.

[nishizawa]

Зато сам и отворио ову тему. Већина атеиста нојеву барку доживљава као нешто стварно преко Хришћанских заједница у америци и британији против којих су mainstream атеисти.

Дакле које је течно тумачење например приче о Ноју.

Како се посматра тај текст, по којим принципима. Не питам само за крајњи закључак већ како се дошло до тог закључка.

Првих 11 глава Прве књиге Мојсијеве, или Књиге Постања, се називају једним именом библијска праисторија. Садрже предања која су у јеврејском народу постојала још из времена старозаветних патријараха (Аврама, Исака, Јакова), то јест, грубо речено, неких 1800 година пре Христа. Ова предања су дуго преношена с колена на колено, и тек десетак векова касније записана.

Једна од прича које чине библијску праисторију је и прича о праведном Ноју.

Оваква прича се не среће само код Јевреја, него и код других народа који су живели у том делу света - одатле Еп о Гилгамешу код Месопотамаца, прича о праоцу Мануу итд. Све ове приче имају веома сличну радњу, разликују се само у појединостима.

Постоје разна тумачења ове приче - буквално, метафорично, итд. Нека од њих су већ поменута на овој теми. Мени је, међутим, најреалније тумачење и објашњење ове приче следеће:

Некада давно, у неодређеној прошлости, негде у том делу света се десила велика природна катастрофа - велики потоп који је преживео само један човек са својом породицом и неколико животиња тако што се укрцао на брод који је претходно направио. Овај догађај се урезао дубоко у колективно памћење народа који су живели у тим крајевима. Прича се преносила са колена на колено, усменим путем, и кроз традицију сваког од народа који су је преносили попримила различите облике.

Библијски писац је ово предање забележио на њему својствен начин - сваки догађај из познате му историје библијски писац је забележио онако како је умео, и како га је видео и доживео. А перспектива из које библијски писац увек посматра догађаје јесте - са становишта односа између човека и Бога. Тако је писац, користећи се појмовима и схватањима о томе како се тај однос схватао у време када је приповест записана, записао и ову причу. Због тога је Бог из приче о Нојевој барци осветољубиви Бог који немилосрдно кажњава читав људски род; узрок те страшне казне писац види у покварености и безакоњу људи тога времена; начин на који се ноје спасао је директна Божија интервенција, којом Бог објашњава Ноју како да сагради барку у којој ће се он и његови спасити; смисао целог догађаја је тај да Бог кажњава оне који чине безакоње, а помаже онима који су верни Његовом закону.

Причу о Нојевој барци, по мом мишљењу, не треба схватати и тумачити буквално. Када писац каже да је читав свет био потопљен, под тим треба разумети свет који је био познат писцу Постања у време када је оно писано - мале су шансе да је писац Постања знао да постоји Америка, Аустралија или Хималаји. Причу о томе како је Ноје на барку натоварио све животиње такође можемо схватити као семитско претеривање, будући да семити више од свих стилских фигура цене хиперболу.

А читаву повест о Ноју бисмо, по мом мишљењу, требали да разумемо као покушај древног приповедача да објасни смисао једног општепознатог предања његовог народа са религијског становишта.

[Ламех]

Када смо већ начели тему потопа...додао бих пар мојих запажања. Све горе стоји да причу треба алегоријски, чак и типлошки тумачити, да она осликава стварност Цркве, Христа, спасења. Међутим ова прича нам даје и сведочанство о вери. Наиме Ноје је био, по речима Библије, праведан и незлобив што је означава његову чистоту и складан, ипсраван однос са Богом. Ипак, тај Ноје је живео и богослужио Богу бет наглашене тежње да добије конкретан одговор од Бога за то. И када му се Бог јавља, он га, управо због своје чисте и здраве чежње за њим и препознаје. То препознавање није последица неких доказа нити му Бог себе тако представља. ЊЕгово препознавање је последица вере као израза личног стремљења и сусрета са Богом. Све што му Бог говори, он прихвата као неоспорну чињеницу. Хм...ко би данас од нас тако одрегаговао? Бог зато са Нојеом склапа завет, како каже Библија, тј. договор да ће њега, његову породицу и цео живи свет спасити од трагедије греха и смрти.

Да не бих даље филозофирао, ето једне од мени упечатљивих ствари везаних за ову причу.

Ту је још и значење воде, Нојеве жртве после потопа и Божијег одговора на то. То могу и други данапишу. Ја кад стигнем, написаћу.

[Ignjatije]

Najveci " problem " sa pricoma u prvih 11 poglavlja je covekov ( Adamov i i Evin ) pad u greh. Naime sa tim padom smrt ulazi u tvorevinu pa ispada da pre toga smrti nije bilo.

Da " problem " bude veci apostol Pavle ( Novi Savez ) ne negira istinitost price o Potopu vec je potvrdjuje, Sami znamo da ce sledeci " potop " biti ognjeni, sto znaci da je prvi ( vodeni ) zaista postojao.

Naravno, za nase spasenje to nije presudno, ali treba misliti o tome.......

[nishizawa]

Najveci " problem " sa pricoma u prvih 11 poglavlja je covekov ( Adamov i i Evin ) pad u greh. Naime sa tim padom smrt ulazi u tvorevinu pa ispada da pre toga smrti nije bilo.

Da " problem " bude veci apostol Pavle ( Novi Savez ) ne negira istinitost price o Potopu vec je potvrdjuje, Sami znamo da ce sledeci " potop " biti ognjeni, sto znaci da je prvi ( vodeni ) zaista postojao.

Naravno, za nase spasenje to nije presudno, ali treba misliti o tome.......

Ма јок. Проблем може да настане само ако се на теологију и ерминевтику гледа памфлетски, буквално, огарничено и једнострано. Ако се тако гледа, не само да није било смрти пре Адама, него је и Земља настала три дана пре Сунца, Месеца и других звезда...

На проблем смрти се не мора гледати буквално - не мора да значи да буквално пре Адамовог пада нико и ништа никад није умрло. Ово се може разумети и тако да је у Адаму читава творевина требало да задобије свој смисао, и да се кроз њега сједини са Богом, а самим тим и да добије живот вечни. Ово Адаму није било дато као коначно решење, већ као могућност, будући да он још није био окусио са дрвета живота - то је циљ ка којем је Адам требало да узрасте.

Падом и окретањем леђа Богу Адам је ову могућност одбацио и учинио недоступном - све до Христовог доласка, па се на тај начин може протумачити да је Адамов пад донео смрт у свет.

[Ламех]

Још једна мени лепа ствар о причи о потопу; Нојеу се као човеку праведном и незлобивом јавља Бог, Ноје га препознаје вером и сусретом лицем к лицу, што би Лазар рекао у догађају сусрета, да би Бог са њим због његове праведности склопио завет којим спасава сав живи свет на челу са човеком од смрти коју собом носи грех и који је осликан у водама потопа, баш као што и грех дави и вуче у смрт сваког човека. Или као што је вода потопила фараонову војску у Црвеном мору. Бог скалпањем завета са Нојеом показује своју суштинску бригу за свет и човека, јер се показује да он не жели у потпуности да га уништи, већ да га лиши и ослободи греха. У личности НОјеа налази човека који је кадар да му сарађује, и због њега, парадоксално, спасава свет.

На крају потопа, Ноје приноси богу жртву захвалности (евхаристију) која Бога мотивише да обнови Завет са људима преко Нојеа којим се обавезује да неће више потопом уништавати земљу.

Акценат је на томе да човек итекако може да утиче на Бога и да је позван на то.

ШТо се тиче сличности са другим месопотамским списима, она постоји, али постоји и разлика, јер мотив који наводи Библија и мотиви других "божанстава" за потоп су различити.

[Жика]

Мислим да се може извући и ова порука из приче:Ако људи око тебе чине неке грехе немој и ти то чинити.