Tragovi rata

[Јаков.]

Par poruka koje je napisao MitarSA u temi o pričešćivanju u Srpskoj, su ostavile jak utisak na mene. Svako od nas verovatno zna za takvu tugu, jer nije ovo tako veliki narod pa da nije imao nekog ili da ne zna nekog čiija je porodica stradala u balkanskim ratovima 90-tih.

Ono o čemu razmišljam je usporedba onog Drugog Svetskog Rata i ovih Balkanskih ratova..

Po broju žrtava, načinu ratovanja, stradanju civila, vojnim operacijama, zločinima.. veoma su malo usporedivi. Sve je bilo mnogo strašnije i brojnije u onom Velikom ratu. Bar sam tako čitao i gledao, nisam mogao da svedočim kad nisam bio ni rođen. Međutim ima jedna velika razlika. I o tome razmišljam.

20 godina po okončanju onog rata to je bila slika kao da rata nije ni bilo. Ma kakvi 20 godina. 5 godina po ratu sem tragova rušenja, stanje u Jugoslaviji je što se tiče nacionalnog bilo mirno. Mogu da zamislim kako se osećao neko recimo sa Kozare kome su pobili sve živo, ko je morao da radi u preduzeću sa nekim ko mu je pobio porodicu ili sa naslednicima tih ubica, ali zaista je funkcionisalo. Da li su te žrtve na silu izbrisane iz priče, sem istorijskih udžbenika i spomen parkova.

Skoro 20 godina po okonačanju ovih balkanskih ratova, ništa se suštinski nije promenilo u nacionalnom. Jeste u ekonomskom i političkom, ali te rane rata su jako bolne i ne puštaju.

Zašto? Možda zato što više nema lažne ideologije koja će na silu da spaja narode pod maskom bratstva-jedinstva i komunizma. Možda zato što su i dalje nacionalisti na vlastima u svim zemljama i sve te zemlje imaju svoju državu, pa ne moraju na silu da narodi žive zajedno.

Možda..možda... Stvarno ne znam zašto, ali mnogo mi se više dojmi ono što je bilo nakon Velikog rata.

[Кирил]

[Grizzly Adams]

Југославија је имала погрешне основе и то је онда направило још гору ситуацију. Иначе, ти "наши" народи тамо су природно упућени једни на друге, говоре исти језик итд. Сад, мржња је велика, пуно је зла нанесено са свих страна... Али ваљда ће наредне генерације бити паметније од нас.

[antics]

Није у Титовој Југославији ништа функционисало. Све је било привид. Мог деду су затварали због откупа (то ти је оно: узму ти твоју пшеницу, да би ти оставили нешто твог кукуруза - економија типа Вук Вучко), тога у Хрватској није било. Две комплетне фабрике из мог краја, једна је пре рата била чешка, друга српска, однете су одавде. Размонтирано, попаковано на вагоне и једне је завршила у Словенији, а другу смо даривали социјалистичкој браћи шиптарима у Албанији. Лепота.

У Раваницу ниси смео да одеш, јер је крај био већински комунистички. У селу где је ман. Раваница иначе предајем веронауку. И брчкам по остацима школске библиотеке и наиђем на неку XY књигу, а на првој страни командир градског СУП-а похваљује ниже разреде школе. Што би командир похваљивао децу? - питам се ја. И домар Гиле ми исприча. Он је те шездесет и неке био трећак. Дале су им учитељице задатак да запишу сваки ауто (регистарски број) који дође у манастир, а нарочито стране таблице!!! Еееееј! (где су жене у црном кад ти требају)

Мој деда је био партизан и био је убеђени комуниста. Није био атеиста, посебно не милитантан, али је био доказани борац. И као доказани борац иступио је из партије 1972. после Хрватског прољећа и МАСПОК-а. После тога нису престајали да га шиканирају, а то се после пренело и на мог оца - све до пред крај осамдесетих. Брат, који је 12 година старији од мене, хтео да се упише у средњу војну школу у Мостару. Одбили га. Тек деценију ипо касније, као полицајац, видео је да је у питању била политичка неподобност.

Титова Југославија је била напумпано, нефункционално, гломазно, бирократистичко, комуњарско Потемкиново село. Није то било ништа лепо (само је шминкано и лицкано), нити је било мирно и стабилно, само се ћутало. Страх је људима држао уста везаним.

Има једна урбана легенда, не знам - можда ју је још неко чуо... Ја сам је чуо од оца. Он је био пробни возач у Застави до 1974. Можда је још неки Крагујевчанин чуо. Углавном, била нека кафана у близини Заставине капије. Каже .- скупила се четворица, нико их пре тога није видео, млади људи. Безброј пута тражили да им свирају песму Проговори, слико. И тек кад су отишли, конобар испод једне од чаша на средини стола види слику Драже Михајловића.

Ја верујем да се то никад није догодило, него је народ смислио нешто да сачува сећање, да дадне одушка својој муци.

Ако неко мисли да је Титова Југославија била лепа земља, нека погледа филм Кућа поред пруге - и биће му доста.

Хоћу да кажем - Титова Југославија је крива што зло није ублажено, што непријатељства нису помирена, што је све гурано под тепих. На силу је све морало да буде лепо, као кад Хомер мази Барта по глави и понавља Happy family, happy family у оном специјалу за Halloween, где пародирају Исијавање. Е - тако је Тито "решавао" проблеме. Та вуцибатина, тај пробисвет, тај професионални нерадник и преварант.

Не кажем да други нису страдали под Титом. Реално, после Срба највише су страдали Црногорци и Хрвати (ко заслужено, ко не - то је друга прича), а да су муслимани и Словенци прошли тако што им је упала секира у мед - то је неоспорно. Муслимани и Словенци никада нису били прогањани, а Словенија је уз све то највише развијана.

Док се одавде само грабило...

[Јаков.]

Gledao sam film

znam sve to o strahovladi komunista, ali rezultati su bili dobri... ne opravdavam komunističke zločine da budemo jasni, nego mislim da nije sve ono što je bilo dobro bilo zato što je neko terao narod, nego zato što je narod verovao u tu Jugoslaviju i bilo je razultata.

Znači 20 godina posle rata Jugoslavija je imala prilično istaknuto mesto u svetu, dobru ekonomiju, vojsku, rešeno nacionalno pitanje...

Ove nove države skoro 20 godina nakon rata nemaju ništa.

Ekonomija propala, vojsku ne služi niko, nacionalno pitanje katastrofa, niko ih u Svetu ne ferma...

I što je najbitnije za temu... ove rane rata nikako da zacele, kao što se čini da su zacelile one iz Velikog Rata.

[MitarSA]

Molim gospodina sića da me ne uzima u usta! Hvala!

[antics]

Који, Сићо брате, резултати?! Никаквих резултата није било!

Економија није пропала 1991. године, него кад је Тито почео да узима кредите да би на инфузији одржавао договорну економију. Па ко може да буде толики кретен, да мисли како је рентабилно да се бакар вади у Бору, а ваљаоницу метне у Севојно??? Знаш колико таквих промашаја има? Сувише!

Остала је прича о овој железари у Смедереву, коју сада гасе... Не знам ко је од српских ф*ционера био са Титом у Смедереву, напили се вина, и Тито онако пијан, пошто су му рекли да је вино домаће, каже:"Овдје да направите фабрику грожђа", а тај пијани ф*ционер чуо "фабрику ГВОЖЂА" - и воала ето ти железаре у сред плодног поља. Смеј!

Резултате је имала Словенија, па богме и Хрватска. Узмите хрватску ревију "Сам" (осамдесетих година излазила), па погледајте огласе: из Словеније и Хрватске само се приватници рекламирали, а у Србији у то време као приватник си могао да будеш само занатлија. У Србији није СМЕЛО! То мало што се Титова Југославија заимала - то је од отимачине, од национализације, од кулука и од радних акција. Само то. И да то није било - земље попут Словеније и Македоније (а богме и ЦГ) никад пут не би виделе.

Немој, Сићо, тако да идеализујеш...

[Grizzly Adams]

Па тако је то изгледало из угла обичног човека који се није много петљао у како ствари заиста стоје...

Нажалост, како неко лепо написа - све је то била фикција.

[Јаков.]

Ne znam brate. Ja ne mogu da pričam ni o čemu tome jer nisam bio učesnik svega toga.

Recimo gledao sam dokumentarac "Robna kuća" na RTS u kojem su opisana ta vremena a i slušao sam ljude koji su živeli, i opšti je utisak da je narod bio SREĆAN.

A sada nije

[antics]

И нико у ту Југославију није веровао, само луди Срби (који једини за њом још плачу). Каже ми један колега из техничке школе, избеглица из... Госпића - чини ми се.. "Мени тек кад је један колега рекао 'Драгане, јеси Србин, али си добар човек', ја сам тек онда чуо да сам Србин, мени је то пре било све једно". Док је у Босни било другачије, богме. Познаница ми прича (иначе некрштена, отац јој био мандало у ЦК БиХ, иначе је из Гламоча) како је са другарицама тамо почетком седамдесетих онако отишла у Цркву - а није ни знала да је свети Сава. Кад се кући вратила - оно катастрофа! Како сме Николина ћерка у Цркву?!

Занимљиво, покојни супруг те жене је радио у Савезној скупштини во времја оно. Кад је неки Хрват (не сећам се о коме се ради) крстио дете, прављен је пријем у скуштини града - сасвим јавно. Сунећење се славило такође. И ето... то су геноцидни Срби - будале. За нос да га у'ватиш, у Мораву да га поведеш, он ће ко говедо да иде за тобом, ако те сматра братом.

[antics]

Ne znam brate. Ja ne mogu da pričam ni o čemu tome jer nisam bio učesnik svega toga.

Recimo gledao sam dokumentarac "Robna kuća" na RTS u kojem su opisana ta vremena a i slušao sam ljude koji su živeli, i opšti je utisak da je narod bio SREĆAN.

A sada nije

И прасе је срећно док га тове. А што га тове?

[Juan Valdez]

Има ту ствари које нису била фикција.

http://www.youtube.com/watch?v=kSIvgGCe4s4

Истина, те ствари јесу настајале упркос комуњарама, али и те како захваљујући јединственој јужнословенској држави.

Погледајте обавезно овај документарац!

http://www.youtube.com/watch?v=jjkNUc-tmM4

[Јаков.]

И нико у ту Југославију није веровао, само луди Срби (који једини за њом још плачу). Каже ми један колега из техничке школе, избеглица из... Госпића - чини ми се.. "Мени тек кад је један колега рекао 'Драгане, јеси Србин, али си добар човек', ја сам тек онда чуо да сам Србин, мени је то пре било све једно". Док је у Босни било другачије, богме. Познаница ми прича (иначе некрштена, отац јој био мандало у ЦК БиХ, иначе је из Гламоча) како је са другарицама тамо почетком седамдесетих онако отишла у Цркву - а није ни знала да је свети Сава. Кад се кући вратила - оно катастрофа! Како сме Николина ћерка у Цркву?!

Занимљиво, покојни супруг те жене је радио у Савезној скупштини во времја оно. Кад је неки Хрват (не сећам се о коме се ради) крстио дете, прављен је пријем у скуштини града - сасвим јавно. Сунећење се славило такође. И ето... то су геноцидни Срби - будале. За нос да га у'ватиш, у Мораву да га поведеш, он ће ко говедо да иде за тобом, ако те сматра братом.

Ovo je više za temu

https://www.pouke.org/forum/topic/19908-ni-manjeg-naroda-ni-vise-podela/

Inače čitao sam u Istoriji srpskog naroda kod Ćorovića, da je to opšta slabost kod Venda (takozvanih Slovena). Vendi (Sloveni) su bili veliki narod ali je njima komandovao uvek neko od mnogo slabijih Avara. Prosto nisu mogli ni priznavali nikog svog, a o dogovoru da ne pričam. Sve napade Venda na Vizantiju vodili su Avari.

[Grizzly Adams]

Има ту ствари које нису била фикција.

Наравно, мислио сам првенствено што се тиче економије.

[antics]

Ивице, то што није било фикција, изузетак је који потврђује праву суштину. Такве ствари су дозвољаване, јер су биле корисне. Братство - енојствене форе. Једино што је из те земље вредело су музика и филмови - то не спорим (мада је и ту било сплачина...).