Персин дневник*

[antics]

Овај Персин дневник прераста у баш озбиљан и користан магазин. Похвале!

[Перса]

Драго ми је антикс да ти се допала фотка манастира.

Делимо међусобно оно што нас дотакне, инспирише,

зато што ће се подстицаји многоструко увећати...

[Перса]

свв.Иоанна и Георгия Хозевитов. Ущелье Вади Кельт.

[Баба]

Персо неваља ти ништа гњавник...

Хехехе

[Баба]

Шалим се мало , дошло ми тако , добар је само млого жемски.

Идем да видим неки мушки.

[Перса]

Персо неваља ти ништа гњавник...

Хехехе

гњавик?!

[Перса]

Манастир са диивним иконама, драгоценом ризницом и реликвијама.

По мени најлепше украшен манастир, с дивним цветњаком, језерцертом,,,

Спасо-Преображенский монастырь Муром

[Перса]

Biti prilagođen u duboko bolesnom društvu nije merilo zdravlja. J.K.

Današnji svet je sastavljen od političkih institucija, pravnih institucija, religijskih institucija, institucija društvene klase, porodičnih vrednosti,poslovnih vrednosti.

Dubok uticaj imaju u obliku stvaranja naših shvatanja i pogleda na svet. Sve društvene institucije u kojim smo rođeni režirane su i uslovljene.

Nema sistema koji se toliko uzima zdravo-za-gotovo, kao monetarni sistem.

Neshvaćen, monetrani sistem koji je postavljen i u ukorenjen u obliku vere za koju ne postavljamo pitanja. Kako je novac stvoren, politika kojom se njime raspolaže, i kako stvarno utiče na društvo, za koji veliki deo populacije nema interesa.

U svetu gde 1% populacije poseduje 40% bogatstva planete.

Pokušaj razumevanja se odguruje niz zbunjujućih ekonomskih koraka, ne razumljivih termina, ne stabilnost odvraćaju čoveka da pokuša da razume. Složenost finansijskog sistema je samo maska stvorena da sakrije jednu od najporažavajućih struktura koje je čovečanstvo imalo.

Niko nije tako beznadežno porobljen kao oni koji pogrešno veruju da su slobodni. Gete (1749-1832)

[Guest - . . .-]

Одлична страница, феноменалне слике и информације, свака част, само напред!

[Перса]

Одлична страница, феноменалне слике и информације, свака част, само напред!

Da pokušamo da razumemo.

[Перса]

Biti prilagođen u duboko bolesnom društvu nije merilo zdravlja. J.K.

Današnji svet je sastavljen od političkih institucija, pravnih institucija, religijskih institucija, institucija društvene klase, porodičnih vrednosti,poslovnih vrednosti.

Dubok uticaj imaju u obliku stvaranja naših shvatanja i pogleda na svet. Sve društvene institucije u kojim smo rođeni režirane su i uslovljene.

Nema sistema koji se toliko uzima zdravo-za-gotovo, kao monetarni sistem.

Neshvaćen, monetrani sistem koji je postavljen i u ukorenjen u obliku vere za koju ne postavljamo pitanja. Kako je novac stvoren, politika kojom se njime raspolaže, i kako stvarno utiče na društvo, za koji veliki deo populacije nema interesa.

U svetu gde 1% populacije poseduje 40% bogatstva planete.

Pokušaj razumevanja se odguruje niz zbunjujućih ekonomskih koraka, ne razumljivih termina, ne stabilnost odvraćaju čoveka da pokuša da razume. Složenost finansijskog sistema je samo maska stvorena da sakrije jednu od najporažavajućih struktura koje je čovečanstvo imalo.

Niko nije tako beznadežno porobljen kao oni koji pogrešno veruju da su slobodni. Gete (1749-1832)

Nastavak

Sve je počelo pre mnogo godine Centralna Banka SAD, Federalni trezor

Napravili su dokument pod nazivom „Moderna Mehanika Novca“, publikacija o institucionaliziranoj praksi pravljenja novca stvorene od strane federalnog trezora i mreže globalnih komercionalnih banki.

Na početku dokumenta postavlja svoj cilj sa svrhom da opiše osnovne principe pravljenja novca.

http://themoneyconsp...y-creation-one/

U posebnom delu dokumenta

Bankarskog sistema nastavlja se opis tog procesa. Kroz najrazličitije bankarsku terminologiju. (zato ako ne razumete nešto obratite pažnju, ne odustajte.)

U prevodu ne razumljivog bi bilo sledeće:

Vlada Sjedinjenih Država odlučuje da joj treba novac, zatraži od Federalnog trezora 10 milijardi dolara.

Odgovor federalne Banke je :“Naravno kupićemo 10 milijardi obaveznica od vas“

Tako da američka vlada uzima papir, napiše tako nešto da bi izgledalo zvanično, i to nazove „obaveznicom“. Onda tom papiru zadaje vrednost 10 milijardi dolara. To pošalju Federalnom Trezoru.

Zatim ljudi iz Trezora nabace impresivnu gomilu para. Tada Trezor tu gomilu para otštampa, nazivajući ih notama federalnog trezora, takođe davajući im vrednost od 10 milijardi dolara .

Federalci uzimaju te „note“ i trguju s njima za obaveznice.

Kada je razmena gotova Vlada SAD uzima 10 milijardi tih „federalnih“(odštampanih) „nota“ i deponuje ih na bankarske račune. Nakon toga ove „note“ zvanično postaju legalan novac. Dajući tako 10 milijardi dolara državnim novčanim rezervama. I tako je napravljeno deset milijardi svežeg novca koje je napravljeno.

Ovo je prevod pojednostavljen, u realnosti ova trasankcija bi se odigrala u elektronskoj formi , bez papira, zapravo svega 3% novca SAD postoji u realnim noвčanicama осталих 97% postoje samo u kompjuterima.

E sad počinje „veselje“ vladine su obaveznice kreirane da posluže kao instrument zaduživanja i kad Federalci otkupe te obaveznice sa „notama“ koje su stvorili od čistog vazduha včlada obećava da će vlada vratiti novac federalcima drugim rečima taj novac je nastao iz duga.

Od ovoga paradoksa od koga vam se vrti u glavi kako novac ili vrednost može biti stvorena iz duga?

MONEY=DEBT ????

Sada dok novac leži u Bankama , postaje zanimljivo po federalcima 10 milijardi dolara depozia momentalno postaje deo bankarskih rezervi., kao i što svi depoziti jesu. I na zahtev Trezora ( koja je navedena u knjizi „Moderna Mehanika Novca“ banka mora održavati legalno stečene rezerve.

Pogled

Jednake propisanom postotku njenih depozita.“

Zatim na osnovu toga zaokružuje izjavljujući sledeće:

„Po sadašnjim regulativama,

Provizija trezora prema svim transakcijama iznosi 10%“

To znači da 10 milijardi dolara depozita 10% ili 1 milijarda zadržava se kao potreban rezerva.

Dok se preostalih 9 milijardi dolara smatra viškom rezervi.

I može se upotrebiti kao osnova za nova zaduživanja. Zaključak logičan da je tih 9 milijardi dolara proisteklo os postojećeg depozita od 10 milijardi. To nije slučaj ovde stvarnost je da 9 milijardi dolara napravljeno od čistog vazduha povrh 10 milijardi dolara što je 19 milijardi dolara , a to je način na koji se novčane rezerve proširuju.

A kako dalje , banke pozajmljuju „malom“ čoveku uz velike kamate....

Kada vlada pozajmljuje novac od Federalnog Trezora, ili kada osoba pozajmljuje novac od banke, u većini slučajeva se taj novac vraća uz ogromnu kamatu. Drugim rečima, skoro svaki dolar koji postoji mora biti vraćen bankama, naravno uz plaćenu kamatu. Ali, ukoliko se sav novac pozajmljen od Centralne Banke koji se širi uz pomoć komercijalnih banaka koje daju pozajmice,jednostavno se naziva “principom”kreiranim od novčanih zaliha.Ali onda, gde je onaj koji treba da pokrije kamate? Nigde. Ne postoji. Komplikacije koje iz ovoga nastaju su zaprepaštajuće. Količina novca koju banke treba da vrate davajući kredite i pozajmice ljudima će uvek prevazići količinu novca koja je u opticaju. Zbog toga je inflacija konstanta u ekonomiji. Jer svež novac je uvek potreban da pomogne da se pokriju deficiti koji su veštački umetnuti u sistem.

Eh,

činjeniceda novac koji vam je banka pozajmila,zapravo uopšte nije ni postojao.

[Перса]

[Перса]

Не разумем зашто је толико мржње, поделе,

међу; људима, расама , религијама,

када је све исти Творац створио?

Љубав је као свећа,

кад упалиш,

у соби пуној мрака,

донесе светло!

У соби пунa светла,

не може да зацарује мрак.

Љубав прожима све,

руши здове и ослобађа.

А сви чезнемо за Њом,за љубављу.

Када једном завлада љубав, нико неће моћи, да у соби пуној светла, упали мрак!

Јер љубав руши све зидове, јер једино истинска љубав ослобађа!

Лутањем стазом живота, наш свакодневни труд се своди на то да се прикажемо, будемо, битишемо, у овом нашем свету. Сви знамо колико значи, када си прихваћен од других, а нарочито од стране оних које волиш, сва пажња и тежиште је сконцентрисана на то. Како, зауставити сивило свакодневнице и нацртати искрене осмехе на лица свих пролазника?!

* + * + *

“Оно што је просло, више не постоји; оно што ће бити, још није дошло.

Па шта онда постоји? Само она тачка у којој се састаје прошло и будуће. Ето у тој тачки је сав нас живот.’’ Толстој.

* * *

Живот је величанствена лепота и треба га ценити јер:

је драгоцен,

јер је један

и коначан.

[Перса]

[Перса]