Црни дане, а црна судбино!

[Михајло]

Ево док созрецавам шта да шарнем...

Из Горског Вијенца

...Црни дане, а црна судбино!

О кукавно Српство угашено,

зла надживјех твоја сваколика,

а с најгорим хоћу да се борим!

Да, кад главу раздробиш тијелу,

у мучењу издишу членови...

Куго људска, да те Бог убије!

Али ти је мало посвијета

те си својом злошћу отровала,

но си отров адске своје душе

и на овај камен избљувала?

Мала ти је жертва сва Србија

од Дунава до мора сињега?

На трон сједиш неправо узети,

поносиш се скиптром крвавијем;

хулиш Бога с светога олтара,

мунар дуби на крст раздробљени!

Али сјенку сто му шће тровати

те је у збјег собом унијеше

медју горе за вјечну утјеху

и за спомен рода јуначкога?

Већ је у крв она прекупата

стопут твоју, а стотину нашу!

Видји посла цара опакога,

кога дјаво овачему уци:

"Црну Гору покорит не могу

ма никако да је сасвим моја;

с њима треба овако радити..."

Па им поце демонски месија

лажне вјере пружат посластице.

Бог вас клео, погани изроди,

што ће турска вјера медју нама?

Куда ћете с клетвом прадједовском ?

Су чим ћете изаћ пред Милоша

и пред друге српске витезове,

који живе доклен сунца грије ?...

Петар Петровић Његош

[Михајло]

Звездани датум 29,6,7521 године од настанка света..

Први унос...

Пре пар дана ме ухватила мисао .. како сам постао овакав какав сам данас...

Шта би било да сам у неким кључним моментима живота изабрао други пут...

наравно...нисам се покајао ни због јединог мог избора и вероватно би поново све исто урадио...

али увек остане онјај црв..ШББ-КББ..

[Михајло]

Звездани датум 29,6,7521 године од настанка света..

Други унос...

Е први такав моменат кога сам свестан десио се давне 1991 у децембру...

до тада искрено нисам био неционално екстреман...имао сам мешивиту рају...

шетамо ми тако добрињом...и дођошмо до новоизграђененог храма Светог Василија Острошког.

пошто сам био једини Србин у раји...дали су се заборавили или нису...крећу до тада моји добри другови свој монолог..

... пси влашки...(немам појма што су нас звали власима...ни данас ми није јасно) само граде своје цркветине...(рече друг чији мајка је радила у Сарајевској мереси...и који је редовно ишао у џамију) ..те ће други (ученик те медресе..иначе није Сарајлија) ..јес вала...стварно су више досадни са својим србовањем...

ћутим ја..бројим у себи...

сконта то јаран који је из мешовитог брака и покушава да извуче ситуацију...

али би касно...

већ дођошмо до храма...и први овај што му је мајка радила у медреси пљуну на Цркву...

тада се у мени пробуди неки бес..национални..хришћански за који нисам ни знао да постоји...

ударим овог првог....и крну туча...

скочи на мене и друг из медресе...а овај мешовити на моменат побеже...

туку они тако мене...ал онај бес у мени не даје ми мира...тучем и ја...

скочи мешовити (био је и јачи од нас ) и развади нас...

тако ми кренусмо назад у улицу...сви ћутимо...и ваљда размишљамо о догађају...

они се чуде шта би мени....а ја бесан...како сам био слеп све ове године...и кога сам гостио на Божић и Васкрс...

тако је млади Михајло научио своје Србство....

тада сам био 8 разред основне школе Душан Пајић Дашић у Добрињи...

Школа Душан Пајић Дашић

Мапа дешавња из приче

[antics]

Leo, најчешће се твоји и моји ставови не слажу, али за овај твој "звездани унос" морам да кажем... Фасцинантно. Оставља без даха. Све је једноставно, све је речено - без осуђивања, фактографски.

Тужно је то, брате, што су се Срби као Срби (не говорим о хришћанству, значи Срби као нација, а не као припадници Цркве) триповали на оно брат је мио, које вере био. Ма можеш ти њега да волиш колико 'оћеш, ал он у теби види ђаурина и - крај. Једнима је папа милији и од Христа и од браће, други би да ти скину или препуцијум, или главу - па бирај. И као да није довољна трагедија да се таква "браћа" имају, безумни Срби би на мишиће своју "браћу" у свој загрљај...

Мада, пази - има људи и оваквих и онаквих. Ево је један муслиман побегао 1992. у мој град. Изузетан човек. Али, то је изузетак који потврђује правило. А у суштини та наша браћа су за све време наших заједничких држава поручивала само једно: можемо да се договоримо да буде како ми кажемо. Братска љубав на делу.

[Михајло]

Слажем се...

остао је и мени по који пријатељ у Сарајеву...али су то били људи свесни себе...

знали су ко..када и како је постао то што је постао...чували иконе на тавану...и преживљавали рат...како су знали...

а ми...ми смо били овце...које су прогледавши постали сметња...јер смо спознали у ствари и њих спознвши себе...

сазнали смо шта нам спремају све ове године...

а што је веома жалосно...имали смо други велики рат као упозорење (Јадовно, Јасеновац итд...)..и нисмо се опаметали..

[antics]

Неопамећивање је посебна тема. Дежуловић пише како у време његовог детињства радио Загреб редовно завршавао програм химном Лијепа наша... И сад, мали Борис има другара Србина у школи. Па пита своју баку - а која је српска химна. А бака му каже - Шути, о томе се не говори. И ето..

Деца само понављају оно што чују код куће.

[Михајло]

Звездани датум 29,6,7521 године од настанка света..

трећи унос...

Други догађај који је довео до мог националног и верског откровења бјеше неких 6 месеци после овог хоризонтa догађаја...

Већ сам био први разред средње грађевинске...

Школа је била у простору некадашње аустроугарске касарне и затвора...поред нове касарне маршал Тито...

бјеше неки протести за мир...и очување југославије...и послаше нас ђаке да идемо...

већ је раја била подељена...

срби са србима...муслимани са муслиманима и хрвати са хрватима...

туче по ходницима...чакије...

лудило рата у хрватској се преселило...али смо се још лагали да смо срећни и дебели...

код нас у одељење је дошао момак избеглица из Борова...(јес се усрећио)..кренули ми онако чопоративно пред скендерију...

на неких пола пута...једна наша јарница...до тада ћутљив и стидљива...рече да одемо до Цркве...(био је неки светац)

ми се сви згледасмо и погледали је као јеретика...

(славили смо ми Божић и Васкрс...ишли на славу...али се још није ишло у Цркву...то нема је још увек било стрно...)

погледасмо се...и онако без речи...сви се сложили...

води тако она нас до Саборнe црквe Рождества Пресвете Богородице...

Дођосмо до врата Цркве...

Ми стадосмо и ко телци гледамо у њу...

она се насмеја...и уђе прва...

Улази она крсти се...ми ко нека деца..понављамо као и она...немајући благе везе зашто...

целива икону...ми за њом...као пачићи...

смеје се Свештеник...гледа нас насмејан....(драго му да дође омладина у Цркву)

стаде она да се помоли...ми око ње ко стража..

када се завршило то...ми гледамо у њу...

па ником није јасно...нико није очекивао да је верник...

хиљаду питања...како..па што није рекла...

после нам се придружио Свештеник...и би хиљаду питања...

прође тај дан...ми се вратили....у школу..и читав дан смо само у њу гледали...

после смо полако откривли нови свет Хришћанства...

али од тада смо у јараницу гледали ко у чудо...

( и нико више није смео да је задиркује.. )

разлог...ове приче... јест.. то што Бог увек дође..одакле се ниси надао...

та цура је била повучена ,штребер и мирна..и увек су је сви задиркивали..

и наравно и ми као сва деца...смо се знали зезати на њен рачун...

али тада...тог дана...је постала нш гуру (шала ) и од тада се кајем за све шале на њен рачун...

и то покајање траје и днас...

имам осећај да нећу никада довољно да се покајем..

слава Богу

[Михајло]

Звездани датум 29,6,7521 године од настанка света..

трећи унос..додатак и задњи унос о Сарајеву

Ово је неки мој задњи моменат(што се Сарајева тиче) где је могло да дође до неких промена у мојој тренутној временској линији...можда буде неки Временска Хладни рат ( Temporal Cold War ) па се промени

1. март 1992(7501)

сваки Сарајевски Србин памти овај дан...

(Убиство српског старог свата Николе Гардовића испред Старе цркве на Башчаршији)

ја сам био скитао дај дан по баш чаршији са неком рајом...

завукли се ми у неки локал...Алтамира...и спремали планове... како да извучемо неки пољубац од девојака за 8 март...

седели ми тако...у том локалу...и цугали колу...

зезали се...била недеља ..други дан референдума...

а ми о својим проблемима...требама(девојкама)

завршили ми ковање планова...и кренули својим кућама...

долазим ја у кућу..било пред почетак дневника...

покојни отац са врата ..развали ми шамарчину (човек ме никада пре и после није ударио)

ја у бунилу...

шта би...шта сам урадио...

листам ја своје нсташлуке у глави...

стара (мајка) плаче... покојни стари (отац) гунђа...

полако до мог пилећег мозга долази звук са ТВ-а и од оца...

појачава се тон

убили Српског свата пред Црквом..

упали се мени лампица...зашто сам фасовао шамар...

(кафић Алтамира је била у близини старе Цркве)

отац се био забринуо шта се дешава с,мном ( тада није било мобилних )

тада нам је свима постало јасно...да нема за Србе живота у Срајеву..

после тога више ништа није било исто...

по хаусторима се почело делити оружије...

имао сам несрећу да наиђем када су моје комшеије муслимани...размјенивали оружије...

један је био полицајац на аеродрому сарајево...а други возио камион..

мало су ми запретили да непричам и пустили ме..

наравно испричао сам то оцу...

после су се правдали како имам бујну машту...како нисам добро видео...

али од тада..више ништа није било исто...

убрзо је стигао рат....

[obi-wan]

Kad udjes kod coveka u kucu prvi put, onda se valja da doneses neki pokloncic, za napredak... mislim, tako kazu babe... gringrin

Evo ti nesto u preseku arhitekture i Star Trek-a, biraj koji ti se svidja...

...

A ako bas resis da ceo stan preuredis u Star Trek-u, evo ti jedan za primer...

[Михајло]

ааааа прелепо...

гледај сада један ентеријер који радим за хотел...

пронаћи Стар Трек инспирацију на слици

сва ауторска права задржавам...

нисам још наплатио

[obi-wan]

Hmmm... pa ona recepcija mi bas lici... samo ako `oces da ti bude bas Trek onda malo vise koristi zakrivljene oblike, to ti je njihov stil...

[obi-wan]

Ovako nesto...

[Михајло]

знам...али ја не могу никако да сварим закривљене облике..

па сам нправио компромис

[obi-wan]

http://www.arnewde.com/architecture-design/unique-flying-farmhouse-design-in-ukraine/

gringrin

[Михајло]