Jump to content

Moj dnevnik-moje misli :)


Препоручена порука

27.06.2012.godine.Prosla je ponoc.

Evo prodje jos malo i ovaj mesec,a kao da je proslo ne znam koliko...Vreme prolazi,a u mom zivotu se nista posebno ne menja...Svako jutro ista rutina-ustanes, jedno 2 h prodje u razbudjivanju,i kad se nakanis da nesto uradis proslo ihaha...

Kada god sam u nekom sentis raspolozenju,najvise mi lezi da pustim 2 pesme - "Vino na usnama" Vlade Kalembera i "Ne ljubi me tako jako" Kemala Montena...evo sad ustadoh da uzmem casu vina ...Pocinju prvi taktovi Vladine pesme...Pogled mi se negde u daljini gubi...neka nostalgija u ocima ne znam...

Zamisljam da zivim u nekom predelu daleko od sveta...Neku malu brvnaricu,dovoljnu za dvoje,sa malenom terasom,sa koje se pruza prelep pogled,prelep pejzaz koji nikad nisam videla u zivotu...a na par metara od brvnare je izvor sa kog mozes piti vodu...

Pocinje Kemalova pesma,ponovo mi misli lete...sada zamisljam kako vozim neki oldtajmer po autoputu dok pesma ide,i vozim bez cilja a pejzazi se smenjuju......

Tako mi vreme uglavnom prolazi kad ne radim nista. Vec duze vreme razmisljam da napisem knjigu, imam materijala za nekoliko,ali ne da mi se ne znam sto. Nadam se da ce mi se pruziti neka prilika...

Pada mi inspiracija,moram da prekinem... evo stavljam linkove da i vi malo uzivate :)

Ko voli nek izvoli :D

http://www.youtube.com/watch?v=10Pok7Q0I08&feature=colike

Do sledeceg pisanija he he !

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Moje sive celije trenutno glasaju koja ce tema biti usvojena na redovnom zasedanju tako da jos ne znam sta su odlucile... :D :D :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 months later...

13.11.2012. 23:01h

"Tuzno je gledati u more sam

dok hladni valovi odnose nas

i zvuke muzike sto svira sad

nama za rastanak,nama za kraj..."

Ova pesma mi se celog dana mota po glavi...

messed up sam, iako mozda po postovima deluje da sam happy...

osecam se tako usamljeno...

Mnogo volim ove stare pesme,prvoklasne su,i najvise govore...

najlakse uz njih odlutam bezeci od stvarnosti....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

vec prodje pola godine od prvog pisanija...moram da se vrnem u ritam zaribala sam nacisto...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...

21.01.2013. 20:49

 

 "...Ко те љуби када нисам ту?

чије име зовеш у сну,

на јастуку

Ко те љуби кад нисам ту?...

Зашто ноћи проводим сам?

С ким си сада морам да знам

на јастуку

Ко те љуби када нисам ту..."

 

http://youtu.be/vztJkAYiejQ

 

Скоро месец дана слушам ову песму,и само њу мотам...и преврћем по глави мноштво ствари...жељна сам љубави,жељна сам да имам неког крај себе,с ким могу да поделим своје мисли,с ким се могу осетити испуњеном...жељна сам да нађем неког ко размишља главом(знате на шта мислим),ко ће ме волети овакву каква сам...ееееех,пусти снови...

Само сам једном у животу осетила такво узбуђење,али...није дуго трајало...не знам ни да ли је жив,да му упалим свећу за здравље...ни где да га тражим...

Док сам имала прилике да сама нешто покренем,други су одлучивали уместо мене...наводно сам још млада за то...а сад ми и даље говоре,кажу да завршим факс па ће све то доћи.А ја кажем зашто да ми се нешто не промени у животу,да и ја осетим испуњеност кад већ немам сећања на детињство,на оца,на неке најинтимније тренутке свог живота и одрастања?Зашто само да памтим лоше ствари? Самопоуздање ми је уништено толико да не могу прићи неком ко ми се свиђа,већ глупача пуштам да се само будале каче за мене,и маторци.....зато сам још несрећнија...зато сам још несрећнија...Шта да радим?Ееееех,пусти снови...

Сваки дан скувам кафу,седнем,одвијем звучнике,и плачем...плачем...док не исцедим и последњу сузу...

ево и сад сам почела...еееееех,пусти снови...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

ех да имам овако нешто

 

540134_299603993501726_36003283_n.jpg

 

па да отперјам одавде...што више размишљам,све се више нервирам...али ајд нека...ваљда ћу моћи да,некад у животу,да устанем и да се више не нервирам око глупости...да ме боле уво за све...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

прочитах чланак о Јесењину на Википедији и одушевих се...

и налетех на опроштајне стихове:

 

 

  • Goodbye, my friend, goodbye (1925) (His farewell poem)

Original in Russian

До свиданья, друг мой, до свиданья.
Милый мой, ты у меня в груди.
Предназначенное расставанье
Обещает встречу впереди.
До свиданья, друг мой, без руки, без слова,
Не грусти и не печаль бровей,-
В этой жизни умирать не ново,
Но и жить, конечно, не новей.

 

English Translation

Goodbye, my friend, goodbye
My love, you are in my heart.
It was preordained we should part
And be reunited by and by.
Goodbye: no handshake to endure.
Let's have no sadness — furrowed brow.
There's nothing new in dying now
Though living is no newer.

 

тужно и прелепо у исто време.....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"...I da znam gde,i da znam ko

nocas te od mene sakrio

ne bih ni tren cekao ja 

samo da budes tu ko nekada..."

 

http://youtu.be/Vo1VJU72yNA

 

leleeeeee....da mi je da znam...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Ја нисам нормална колико сањарим...да саму себе запрепастим понекад...и даље терам по свом...

целог дана сам нешто хепи ко да сам на нечему...

садек кулирам уз Gipsy Kings и смишљам шта да напишем...

нешто ми се не да да се сконцентришем на нешто друго...ееееееех.........леле....

опет сањам ону слику из претходних постова...ма ону,са путовањем...полако упадам у неки занос шта ли је...

осећам се благо заљубљено,само што немам никог посебног на уму...јел то нормално?

све сам блесава...шта више да кажем...

 

http://youtu.be/gZyLaHMKfDE

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

Треба ми савет озбиљно:

Шта радити кад си с неким ког волиш,а твојима се не свиђа уопште,ни млађи ни старији,ни моје годиште нит ишта?Не желиш одустати од њега,нит он од тебе,нит смеш да помињеш икоме...а овамо једва чекају да те скину с грбаче и у мали мозак с тим,и трпиш свакодневно кљуцање поводом тога,и кукање што морају да те издржавају и слично...За неке ствари си још дете по њима,за неке ниси(поготову ако им угађаш).И на крају испада да живиш само да служиш друге, а немаш сама право да живиш како желиш,да излазиш,да се дружиш...

Шта радити?

И што је најгоре мораш да се кријеш...да само ти,он и Господ знате за везу...нико други...јер се плашиш осуђивања...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...