Зашто је љубавна поезија о браку толико ретка или је и нема?

[исидорица]

bracni zivot je tajna...cak i onima koji u njoj ucestvuju, tako da ne bi ni znali o cemu to stihove da pisu

salu na stranu, mislim da tu nema nesto da se poetise...to sto imas sto se osecanja tice, delis direktno sa tom osobom sa kojom si...a ako je ta njihova ljubav vec toliko velika i ocigledna, pisace o njoj drugi i inspirisace druge.

Ovako bi bilo bzv.

Поезија нису само осећања, чак напротив - модерна поезија је потпољена у стање човека који осмишљава своју стварност овако или онако. Ово да ће писати други, има и тога, мислим да је могуће.

Ипак, увек постоји неки сувишак који жели да пређе у песму код онога који за песму има смисла и слуха. Услов је верованто да брак није склопљен одокативном методом и због ради практичних разлога - мора се и то, време је, треба стећи, итд.

[исидорица]

Зато што се поезија рађа из самоће.

Мислиш из усамљености?

Да.... то јесте истина...

Ипак, зар није цео наш живот један велики ламент над усамљеношћу? Мислим да ниједна заједница сама по себи не доноси такву врсту испуњења које ће надоместити тек тако нашу онтолошку усамљеност и осећај остављености. Има пуно ситуација у животу када муж или жена једно другом не могу да помогну у превладавању тог осећаја ма колико били једно уз друго - зато што се ради о људском усуду, који лечи једино Бог.

Живот шамара свакако и оставља нас саме на разне начине. Зар то није довољно за једну добру песму о браку, који је Божији дар и утеха, могућност уживања и пријањања у другом?

[Juan Valdez]

Надам се да је ово пошалица! хахахахаха!

Лепота поетских и сличних мисли је што можеш да их схватиш како год желиш. Ја ово схватам као критику те рационализације брака и као позив да будемо и даље ”слатко глупи”.

[Анастасија]

Ljubavna poezija se piše onima koje volimo, u koje smo zaljubljeni ( tako je nebitno da li su ti ljudi u braku ili ne, za poeziju), a ne braku.Ne znam stvarno šta bi sadržala ta poezija o braku i na šta bi to ličilo. Na poeziju sigurno ne.

[Juan Valdez]

Ne znam stvarno šta bi sadržala ta poezija o braku i na šta bi to ličilo. Na poeziju sigurno ne.

http://www.youtube.com/watch?v=cA5wj8AzhDc

[исидорица]

eh, džaba... ne mogu da nadjem jedan citat iz braće karamazova gde se kaže nešto tipa-

lako je voleti burno, mladalački, vatreno... tu prosto srce kipi, krv vrije...tu je čovek i spreman da umre za svoje voljeno biće ili ideal... ali kažem vam, probajte voleti nekog smireno, bez ikakvih uslova i očekivanja... probajte voleti nekog onakvog kakav je... probajte-i sigurno ćete odustati!

čini mi se da upravo u poeziji (ne nužno i ne uvek) preovladava takva ljubav koja kipi i gde krv vrije a često je i voljena osoba nedostižna, idealizovana, nedodirljiva i neuhvatljiva... za njom se čezne... što i nije baš slično braku LOL gde obično imate 2 ogoljene individue koje pokušavaju da postanu jedno...

a ima u knjizi oskara vajlda-portret dorijana greja jedna devojka koja je toliko lepo glumila ljubav u pozorištu da je svima mamila uzdahe i suze... a onda-onog dana kada je zavolela pravog muškarca od krvi i mesa, nestalo je sve njeno umeće... niko nije mogao da veruje da tako nešto postoji a ona je znala da je gluma bila fenomenalna dok god je ljubavne reči upućivala zamišljenom ljubavniku-kada se ljubavnik od krvi i mesa pojavio i zavoleo je-nestala je gluma i projekcija a njena ljubav se ovaplotila...

mislite o tome (e, oduvek sam hteo da ovo I JA napišem) LOL

Браво!! ))))))) Баш сам у том смеру размишљала. Поезија је фикција, један свет који желимо, али га немамо.

Зато та смирена љубав не жари перо, сувише смо огољени.

Међутим, ево о чему још мислим. Не знам да ли сте се то питали. Ми толико трубимо о мистеријуму брачне евхаристијске заједнице, о њеној тајности и наднаравној дубини, а сам старац Порфирије је говорио да живот ваља ставити у песму.

Мислим да је поезија један изазов за хришћане.

Колико видим, људи из Цркве су се осмелили до сада само на родољубиву, евентуално молитвену поезију слабијег ранга.

Зашто само то? Можда ми тај однос истински и не доживљавамо као тајну? ( Мислим на оне са даром песнопенија)

Мене то мало брине. На пример, ја се не усуђујем да објавим нешто тог типа, мислим да је задња рупа на свирали.

[Анастасија]

http://www.youtube.com/watch?v=cA5wj8AzhDc

CRUEL !

[milan.]

Ljubavna poezija se piše onima koje volimo, u koje smo zaljubljeni ( tako je nebitno da li su ti ljudi u braku ili ne, za poeziju), a ne braku.Ne znam stvarno šta bi sadržala ta poezija o braku i na šta bi to ličilo. Na poeziju sigurno ne.

slazem se. slicnu stvar sam i ja rekao. ljubav je ljubav, pre ili u braku to je manje vazno... a ljubavna poezija o braku, i nije ljubavna, nego bracna. kao ljubavna o domovini sto je rodoljubiva.

[исидорица]

Ljubavna poezija se piše onima koje volimo, u koje smo zaljubljeni ( tako je nebitno da li su ti ljudi u braku ili ne, za poeziju), a ne braku.Ne znam stvarno šta bi sadržala ta poezija o braku i na šta bi to ličilo. Na poeziju sigurno ne.

Мислим да уопште ниси у праву и говорим ти то као филолог и проучавалац књижевности.

Намерно сам поставила питање поезије која пева брачну љубав зато што ми је доста ружичанствених љубави које цео живот ловиш, а никако да их уловиш, а не мислим ни да та поезија треба да се сведе на разговор о чарапама и пеглању.

Први пример је Неруда, Иван В. Лалић, Васко Попа... Али, то је мали број и те њихове песме нису најрадије читане.

Не мора песма експлицитно спомињати брак да би била о брачној љубави.

[w.a.mozart]

evo malo konkretnih stvari

MESTA KOJA VOLIMO Ivan V. Lalić

Mesta koja volimo postoje samo po nama,

Razoren prostor samo je privid u stalnom vremenu,

Mesta koja volimo ne mozemo napustiti,

Mesta koja volimo zajedno, zajedno, zajedno.

Pa zar je ova soba soba ili je zagrljaj,

I shta je pod prozorom: ulica ili godine?

A prozor, to je samo otisak prve kishe

Koju smo razumeli, koja se stalno ponavlja,

I ovaj zid ne medji sobu, nego mozda noc

U kojoj sin se pokrenu u krvi tvojoj zaspaloj,

Sin kao leptir od plamena u sobi tvojih ogledala,

Noc kad si bila uplashena od svoje svetlosti,

I ova vrata vode u bilo koje popodne

Koje ih nadzivljuje, zauvek naseljeno

Obichnim tvojim kretnjama, kada si ulazila,

Kao vatra u bakar, u moje jedino pamcenje;

Kad odesh, prostor za tobom sklapa se kao voda,

Nemoj se osvrtati: nicheg van tebe nema,

Prostor je samo vreme na drugi nachin vidljivo,

Mesta koja volimo ne mozemo napustiti.

[исидорица]

slazem se. slicnu stvar sam i ja rekao. ljubav je ljubav, pre ili u braku to je manje vazno... a ljubavna poezija o braku, i nije ljubavna, nego bracna. kao ljubavna o domovini sto je rodoljubiva.

Извини, али то су глупости. Из тога могу закључити да љубав у бркау није љубав, него тек брак.

То што ми љубавну поезију доживљавамо као клише, то је наш проблем и што нам је свака песма у којо се помиње жена љубавна и то је наш проблем. Истовремено, у наведеном је један од разлога што сам покренула тему.

[исидорица]

Моци, поставићу једну и ја.

[Биљана]

Можда људи мисле, кад ступе у брак, да је то.....то! Нема више уздаха, маштања, заноса, заљубљености! Па самим тим и нема потребе за поезијом! Оно о чему смо некад писали, сад живимо!

[milan.]

Ми

Први пример је Неруда, Иван В. Лалић, Васко Попа... Али, то је мали број и те њихове песме нису најрадије читане.

Не мора песма експлицитно спомињати брак да би била о брачној љубави.

nisam znao da je popa pisao, tu,bracnu peziju. daj postavi nesto bracno, da vidim kako to izgled.

[milan.]

Извини, али то су глупости. Из тога могу закључити да љубав у бркау није љубав, него тек брак.

lose si zakljucila. ljubav u braku je ljubav, samo ne vidim zasto je bitno da se istice brak u ljubavnoj peziji. ja mislim da je bitno da govorimo o osobi koju volimo, o nasem odnosu, i slicnim stvarima...