Q Q

[Mironosica]

Je li ovo tema za kukanje? Danas sam posla u kupovinu sandala i zavrsila sa parom cipela u kesi ... opet "nemam" sta da obujem ...

pa ne mozes ici bosa !!!!!!

sutra ponovo u kupovinu !!!!!

[Таша]

tako nekako

[Таша]

pa ne mozes ici bosa !!!!!!

sutra ponovo u kupovinu !!!!!

Pa ne mogu, u pravu si.

[Таша]

Bilo je to veliko iskusenje danas. Nisam htela ali su me zvale, "kupi nas, kupi nas" ...... borila sam se nadljudskim naporima i govorila im "ali ne znam uz sta cu vas nositi" ... i slabost naidje i .... eto sada moram i jos "nesto" uz njih, uzas !

[Mironosica]

Bilo je to veliko iskusenje danas. Nisam htela ali su me zvale, "kupi nas, kupi nas" ...... borila sam se nadljudskim naporima i govorila im "ali ne znam uz sta cu vas nositi" ... i slabost naidje i .... eto sada moram i jos "nesto" uz njih, uzas !

QQ

vrzino kolo :D

[Mironosica]

[Mironosica]

[Mironosica]

[Mironosica]

Stranci žele u našu filharmoniju

Aleksandar Nikolić | 23. 06. 2012. - 00:07h | Foto: Z. Lončarević | Komentara: 3

Talentovani muzičari iz Italije, Nemačke, Mađarske, Holandije, Rusije i Islanda, ukupno njih 49, konkurisali su za sedam upražnjenih mesta u orkestru Beogradske filharmonije.

Kandidata niko od članova komisije ne vidi i ne zna ko je niti odakle je

U strogom i zahtevnom režimu audicije, njihovo muziciranje ovih dana ocenjuje komisija i članovi grupe za koju kandidat konkuriše.

Beogradska filharmonija će se uskoro ponoviti darovitim muzičarima u sekciji drugih violina, viola, kontrabasa i horni. Scenu i gledalište, baš kao i kandidate i komisiju, deli zeleni paravan jer se za vreme audicije jedino ocenjuje muziciranje zainteresovanih za mesto u Beogradskoj filharmoniji.

Mnogi od kandidata su mesecima vežbali audicioni program, a sada pred komisijom iza paravana imaju samo petnestak minuta da pokažu svoje umeće.

Za kraj Berlioz i Betoven

Beogradska filharmonija sa šefom-dirigentom Muhajem Tangom zatvara sezonu 2011/2012. večeras koncertom iz Klasičnog ciklusa. Za kraj sezone, na programu će biti dva velika simfonijska dela - Betovenova Šesta simfonija i Berliozova „Fantastična simfonija“.

- Upoznao sam se sa audicijom preko interneta i odlučio da konkurišem. Čuo sam sve najbolje o Beogradskoj filharmoniji i verujem u program koji će svirati sledeće sezone. Uvek je zabavno i veliki je izazov okušati sreću van svoje zemlje, a to je i prilika da upoznam gradove u kojima nikada nisam bio. Voleo bih da postanem član jednog od najperspektivnijih evropskih orkestara jer sam siguran da će mi to obezbediti dragoceno profesionalno iskustvo. Neke muzičare iz Beograda upoznao sam na studijama u Nemačkoj i Austriji i znam koliko vredi njihovo muziciranje - kaže hornista Marko Kola dok čeka da stane iza zelenog paravana i pruži sve od sebe.

Pre dolaska u Beograd profesionalno iskustvo je sticao u orkestrima u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj.

Šef-dirigent Beogradske filharmonije Muhai Tang ove nedelje ima prepun raspored, s obzirom na to da pre podne održava probe za završni koncert u sezoni, a do kasno uveče preslušava kandidate i odlučuje o izboru novih muzičara.

- Svaka audicija je na neki način smena generacija i podmlađivanje orkestra. Ogroman posao je u pitanju, ali i osetljiva odluka. U većini slučajeva o sudbini nekog mladog muzičara odlučuju nijanse. Uzdam se u svoje iskustvo i veliki profesionalizam muzičara Beogradske filharmonije - kaže Tang.

Od ukupno 49 kandidata, najviše je konkurisalo za zamenika vođe drugih violina, njih 13.

Tijana Milošević, koncertmajstor Beogradske filharmonije i član audicione komisije, pojašnjava komplikovanu proceduru koju treba kandidat da prođe pre nego što postane član orkestra.

- Svaki kandidat ima isti program, koji izvodi u dve etape, od kojih je prva eliminaciona: obavezni program, delo po izboru i orkestarske studije. Mi u komisiji ne vidimo kandidata, ne znamo ko je niti odakle je ni kod koga je učio. Ocenjujemo isključivo na osnovu audio-doživljaja. Konačnu odluku o prijemu muzičara donosimo tek posle probnog rada od šest meseci - kaže Tijana Milošević.

A ako pozitivno odgovore na sve visoko postavljene standarde u Beogradskoj filharmoniji, izabrane muzičare, koji će se pridružiti već iskusnim članovima orkestra, svakog petka očekuje nova provera, audicija koja traje neprestano, tokom cele karijere - na sceni pred publikom u prepunom Kolarcu.

Izvor

[Mironosica]

[Mironosica]

Čovek koji je u Srbiju doneo film

| PIŠE: RADMILA RADOSAVLJEVIĆ/NOVOSTI

Svetozar Botorić, prvi filmski producent na Balkanu, Beogradu je poklonio i prvi stalni bioskop. U njegovom hotelu „Pariz“ proradilo je i prvo srpsko humorističko pozorište „Orfeum“

Prvi igrani film u Srbiji, „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa“, kasnije kratko nazvan „Karađorđe“, koji je snimljen 1911, producirao je Svetozar Botorić. Ovo ostvarenje delimično je nastalo po narodnoj pesmi „Početak bune na dahije“, režirao ga je Ilija Stanojević - Čiča Ilija, glumac i reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu, snimatelj je bio Luj de Beri, i to je bio i prvi igrani film snimljen na Balkanu,

pišu Novosti.

Tako je Svetozar Botorić (1857-1916), nekadašnji konobar rodom iz Opaljenika kod Ivanjice, potom vlasnik trgovačke radnje u Beogradu, a 1896. i vlasnik kafane na Terazijama, koji je sa Jevremom Kolarevićem kasnije zakupio i hotel „Pariz“, postao i prvi srpski i balkanski filmski producent. U hotelu „Pariz“ proradilo je i prvo srpsko humorističko pozorište, „Orfeum“ Brane Cvetkovića, a održavale su se i druge priredbe i manifestacije, da bi od 1907. počeli da se prikazuju i filmovi. Svetozar Botorić okupio je oko sebe grupu beogradskih sineasta, sa kojima je delovao kao „Udruženje za snimanje srpskih filmova“.

Pored pionirskog rada vezanog za film, još u to vreme shvatio je da budućnost pripada veštom marketingu - reklamirao je svoj filmski program u 12 beogradskih listova, a francuskog snimatelja Luja de Berija angažovao je da snima mnoge aktuelne događaje, koje je kasnije prikazivao u svom „Kinematografskom pozorištu u hotelu ’Pariz’“. Najstariji Botorićevi filmski žurnali snimljeni su u leto 1911, imao je vlastitu laboratoriju i trgovinu kinematografskim materijalom, a bio je i istaknuti član Radikalne stranke.

Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa

OSAMNAEST BIOSKOPA

Svetozar Botorić otvorio je i prvi stalni bioskop u Beogradu - u hotelu „Pariz“, 13. decembra 1908. počeo je da radi bioskop „Grand“. Kako su zapisali hroničari tog vremena, po ugledu na Botorića ubrzo zatim, i drugi vlasnici počeli su svoje kafane da pretvaraju u bioskope, tako da su se samo dve-tri godine kasnije namenski izgradili „Moderni bioskop“, „Kasinu“, „Koloseum“. Prema pisanju Stevana Jovičića, do početka Prvog svetskog rata u Beogradu je otvoreno čak 18 stalnih bioskopa. Bioskopi su postojali i u svim većim mestima u Srbiji. Prvi, „Bioskop Milosava Nešića“ otvoren je 1907. u Užicu, a postoje podaci da su tih godina stalni bioskopi radili i u Somboru, Subotici, Novom Sadu, Vršcu, Kragujevcu, Valjevu, Smederevu, Požarevcu, Negotinu, Gornjem Milanovcu, Leskovcu, Paraćinu, Prokuplju, Vrnjačkoj Banji, Smederevskoj Palanci, Jagodini, Šapcu.

Od 1911. do 1913, De Beri je snimio za Botorića oko 20 dokumentarnih reportaža, među kojima su „Svečana predaja starih i prijem novih zastava“, „Odlazak kralja, prestolonaslednika i princeze Jelene u Petrograd“, „Trke na Banjici“, „Letenje avijatičara Đovanija Vidmera na Banjici“... Tu su i filmovi iz Balkanskih ratova, a uz Luja de Berija zanat je izučio Slavko Jovanović, i tako postao prvi srpski filmski snimatelj. On je za Botorića snimio nekoliko filmova, a radio je i za druge filmske producente.

Zanimljivo je da je Botorić bio producent i prvog srpskog filma koji je izvezen u inostranstvo - Čiča Ilija Stanojević, po sopstvenom scenariju, režirao je za njega dokumentarni film „Ciganska svadba“ iliti „Bibija“, kako glasi originalni naslov, a otkupila su ga braća Pate, za francuski katalog za 1913. godinu.

A sve donedavno smatralo se da je najveći broj filmova Svetozara Botorića zauvek izgubljen. Ipak, u Austrijskom filmskom arhivu nađen je veliki deo njegove bogate zaostavštine. Ovaj veliki zaljubljenik u filmsku umetnost, neobičan, hrabar, vredan i dostojanstven čovek koji je umro u internaciji, čiji su posmrtni ostaci posle Prvog svelskog rata preneseni u Beograd, uskoro će opet „oživeti“ - o njegovom uzbudljivom životu, i životnoj storiji njegove porodice, filmski teoretičar i reditelj Srđan Knežević napravio je dokumentarni film, koji se trenutno nalazi u postprodukciji.

Posle završetka Prvog svetskog rata, bioskopska mreža u Srbiji se naglo razvija i postaje značajna privredna aktivnost - film je za naše građane postao izlaz u svet, prikazivali su se na „kartu više“, a bioskopske sale bile su uvek prepune. Pred početak Drugog svetskog rata, u Srbiji je radilo 1514 bioskopa!

Najrazvijeniju mrežu, sa blizu 90 stalnih bioskopa, imala je Vojvodina. U poređenju sa vremenom od pre 100 i više godina, slika Srbije, bez obzira na jaku tradiciju i pravljenja i gledanja filmova, danas je apsolutno tužna - u Beogradu rade četiri bioskopa - „Takvud“, „Kolosej“, „Delta siti“ i „Roda“, od nedavno i renovirana „Fontana“, a filmovi se prikazuju i u dvorani Doma sindikata, Domu omladine, Kulturnom centru Beograda, Akademiji 28. Svi stari, kultni bioskopi u međuvremenu su rasprodati, i smatraju se „žrtvama“ tranzicije.

Izvor

[Mironosica]

tako bi nešto .... ,a možda i ne bi ....

QQ

[Mironosica]

tuzno je kad nemas svest o sebi ,kad mislis da si najbolji ,najpravoslavniji ,i naj .... ma sve naj

zakljucak

kad pomislis da si naj naj znaj da ti nije dobro !!!!!!!!

[Mironosica]

[Ратко :(]

лепи петао

је неком засметао

често је крилима лупао

а није се баш редовно купао

ваљда због тога.

а није због тога

то је песничка слобода

јер то уствари није ни био петао

него рода.