...

[Лазар Нешић]

С нестрпљењем смо очекивали наставак!

Биће по истом принципу као и са Евдокимовим.

Имам пуно материјала за све, али је тешко куцкати и преписивати.

Лазаре, иако од далеку се гледа дека си педантен, сепак си направил симпатична грешка во годината на раѓањето на отецот

Е, добро си ми скренуо пажњу, ево попоравио сам

[Ведран]

......Од свега је најважније, да се пробуди и оживи срце, да се оно очисти и ослободи од ропства помислима, и да се учврсти у чистом сећању на Бога. Таква слобода од помисли заправо и јесте - тиховање, безмолствовање.

.......И, гле, обасјана душа тада сазрцава неку тајанствену Божанску светлост. Преп. Григорије то назива "преображењем". У тој светлости сва твар постаје некако прозирна и светлоносна.

"Тихо и мирно вејање светлости, док се Христос усељава у срце и тајанствено сија у духу" - такав је врхунац и испуњење молитве.

"Сада Апостоли видеше невидивост Божанства, које у Телу на Гори Таворској засија". И, гле, светогорски подвижници и сазрцатељи су тврдили да и њих у њиховом опиту обасјава иста Свагдабитујућа Светлост, иста слава таворска.......

Таворска светлост јесте једна од Божанских Енергија и то она превасходна. Таворска светлост јесте сијање Божанства и суштинско блештање Бога Логоса. И Бог, кроз причешћивање том Светлошћу, Себе саопштава духовно узраслим душама.....

протојереј Георгије Флоровски, Тајна Таворске светлости, Сергиевские листки, Н`3, 1935, С.2-7

[Лазар Нешић]

Одлично, свако ко жели нека додаје цитате оца Георгија!

Ја ускоро избацујем неке моје омиљене.

[Ведран]

„У Царством Божијем, приликом новог, радосног сусрета са Ксенијом Ивановном,

ја ћу, природно, са њом проговорити на руском, јер мој рођени језик улази у састав

моје бесмртне душе“, богословствовао је о. Георгије о својој брачној љубави према Ксенији,

о историској љубави према Русији, о есхатолошкој љубави према Царству Божијем.

[Ведран]

кога го прочитав овој став на отец Георгиј Флоровски за јазикот во есхатонот, многу проблеми испарија од мојот живот

затоа сакав да ја споделам со вас, оваа негова просветлена мисла.

[Лазар Нешић]

Протојереј Георгије Флоровски - Изреке (први део)

1. Није довољно напамет научити већ спремне одговоре, макар они били потпуно исправни и тачни. Питања морамо да решавамо кроз промишљање одговора, а не кроз пуко декламовање формулација, ма како оне биле свете и савршене.

2. Ми увек више волимо да говоримо о Хришћанству, о Православљу, о заветима прошлости, избегавајући да говоримо непосредно о Христу.

3. Ми бисмо хтели спасење без подвига, Хришћанство без самоодрицања. Избегавамо да се трудимо да умом појмимо учење вере под изговором да се чувамо од "опасности заблуде".

4. Живот у Христу се остварује, пре свега, у Светим Тајнама.

5. Светост је од Светога, светост је од Бога, онда је дар божанске благодати.

6. У Богу се не сме живети и обитавати ропски, из страха, из присиле.

7. Хришћанска љубав је ненасита.

8. Црква није музеј мртвих остатака, нити истраживачко друштво.

9. Евангелије никоме није било на корист, ако он најпре није заволео Христа.

10. Постоји опасност да се осамљивање претвори у секташко "умиљење" и самовање, у нетрезвеноумно самољубље. И постоји опасност да се толико изгубимо и растворимо у црквеном колективизму - који је честа пародија промашене саборности - да се изгуби и сама способност за стајање пред Богом у личном одговорном подвигу. Ово се може рећи и за животни пут хришћана уопште.

[Ведран]

Протојереј Георгије Флоровски - Изреке (први део)

1. Није довољно напамет научити већ спремне одговоре, макар они били потпуно исправни и тачни. Питања морамо да решавамо кроз промишљање одговора, а не кроз пуко декламовање формулација, ма како оне биле свете и савршене.

2. Ми увек више волимо да говоримо о Хришћанству, о Православљу, о заветима прошлости, избегавајући да говоримо непосредно о Христу.

3. Ми бисмо хтели спасење без подвига, Хришћанство без самоодрицања. Избегавамо да се трудимо да умом појмимо учење вере под изговором да се чувамо од "опасности заблуде".

4. Живот у Христу се остварује, пре свега, у Светим Тајнама.

5. Светост је од Светога, светост је од Бога, онда је дар божанске благодати.

6. У Богу се не сме живети и обитавати ропски, из страха, из присиле.

7. Хришћанска љубав је ненасита.

8. Црква није музеј мртвих остатака, нити истраживачко друштво.

9. Евангелије никоме није било на корист, ако он најпре није заволео Христа.

10. Постоји опасност да се осамљивање претвори у секташко "умиљење" и самовање, у нетрезвеноумно самољубље. И постоји опасност да се толико изгубимо и растворимо у црквеном колективизму - који је честа пародија промашене саборности - да се изгуби и сама способност за стајање пред Богом у личном одговорном подвигу. Ово се може рећи и за животни пут хришћана уопште.

изборот на неговите мисли гласно говори за тебе......

ти благодариме

[Vaske]

Лазо, све што си издвојио је сјајно али бих издвојио ово под 10

10. Постоји опасност да се осамљивање претвори у секташко "умиљење" и самовање, у нетрезвеноумно самољубље. И постоји опасност да се толико изгубимо и растворимо у црквеном колективизму - који је честа пародија промашене саборности - да се изгуби и сама способност за стајање пред Богом у личном одговорном подвигу. Ово се може рећи и за животни пут хришћана уопште.

Управо је то оно са чим се "борим". Апсолутно сам свјестан ових опасности али свијест о томе нема у себи ништа коначно, већ је стално преиспитивање и , рекао бих, стална несигурност у томе да ли се ипак застранило у неку страну.

Волио бих када би и други мало говорили о свом личном искуству са тим недоумицама и несигурности ако је уопште има.

[Ведран]

Лазо, све што си издвојио је сјајно али бих издвојио ово под 10

Управо је то оно са чим се "борим". Апсолутно сам свјестан ових опасности али свијест о томе нема у себи ништа коначно, већ је стално преиспитивање и , рекао бих, стална несигурност у томе да ли се ипак застранило у неку страну.

Волио бих када би и други мало говорили о свом личном искуству са тим недоумицама и несигурности ако је уопште има.

1, 2, 7, 9, 10 су моји фаворити, како сам их побројао као лутрија, баш несмасно од мене......

9. Евангелије никоме није било на корист, ако он најпре није заволео Христа.

ту сам застао и немогу се помакнути....да би дошао до 10.

[Vaske]

Знаш што се тиче те деветке, на корист свакако није али мислим да је и апсолутно неразумљиво или боље рећи неприступачно ако се истовремено није и заволио Христос.

[Sherlock H.]

3. Ми бисмо хтели спасење без подвига, Хришћанство без самоодрицања. Избегавамо да се трудимо да умом појмимо учење вере под изговором да се чувамо од "опасности заблуде".

likefaceeeeeeee

[Лазар Нешић]

Лазо, све што си издвојио је сјајно али бих издвојио ово под 10

Управо је то оно са чим се "борим". Апсолутно сам свјестан ових опасности али свијест о томе нема у себи ништа коначно, већ је стално преиспитивање и , рекао бих, стална несигурност у томе да ли се ипак застранило у неку страну.

Волио бих када би и други мало говорили о свом личном искуству са тим недоумицама и несигурности ако је уопште има.

Ја исто, чини ми се, стално осцилирам између ове две крајњости.

Читав свој живот у Цркви сам провео или на једној или на другој половини, а само у ретким тренуцима је било синтезе, или средњег пута.

Сад, можда у последње време (задњих пар година) проводим на страни овог "колективизма", тј. једне пародије саборности и заједнице (што каже Флоровски). Зато сам се и побунио против самог себе и писао о "евхаристијском утопизму", који се лепо може уклопити и у саборни утопизам или ескапизам, свеједно. Из тога следи да мало више чезнем за овим "самовањем". Но, наравно, не желећи да се исто претвори у секташтво и елитизам.

Како је писао један грчки телог скоро, промашај је бити самодовољна индивидуа, али промашај је и бити у Цркви као у маси и тору, или предузећу.

Све у свему, ово о "сталном преиспитивању" је круцијално важно: зато је добро имати ове речи Флоровског стално у виду.

Могу нам добро доћи као подсећање, али као и барометар сопственог живота у сркви.

[Жика]

Хришћанство је одрицање од света,али не и порицање света.Одрицање од онога што је у свету,од зла и саблазни,али ради спасења и сачувања онога што у свету јесте од твораштва Божијега.Зато и није неопходно да одемо из света да бисмо били Хришћани.Могуће је бити Хришћанин и у свету. Отац Георгије Флоровски

[Жика]

Без личнога напрезања и сабирања немогуће је постићи сагласност у саборној молитви која се састоји управо од личних молитава... О.Георгије Флоровски

[Жика]

"Следовати Оцима" не значи напросто наводити њихове изреке.То значи задобијати њихов ум,њихово расуђивање.

Без живота у Христу,богословље је неубедиво,а ако се одвоји од живота вере,богословље лако може да се дегенерише у испразну дијалектику,јалово многословље,без икаквих духовних плодова.

О.Георгије Флоровски