Тања Накић.

[Guest O.Ugrin]

Zena, Gospodja, Majka, koja je svojim napredovanjem pokazala kako se hriscanstvo zivi svim srcem svojim; na tom uzanom i uzlaznom putu stigla je do momenta kada je postala spremna da pokaze kako se hriscanstvo zivi i od sveg uma svog. Njeno svedocenje Radosti jeste njena Misija koju svojom svakodnevicom potvrdjuje argumentom prozivljene Ljubavi i recima - dodjite i vidite (Erhu ke ide). Na nasu srecu, njeno svedocenje od uma jeste recima izrazeno tako da smo u prilici da kroz njena slova prozivimo njenu radost napredovanja u Reci - Recju. Mozemo takodje uvideti, citajuci to svedocenje njenog uma, stupnjeve njenog napredovanja dopunivsi tim iskustvom i sopstvenu lestvicu hoda ka Hristu - Hristom. Kao njen duhovnik, imam tu cast da i sluzimo zajedno, zapravo cinimo zajedno Telo Hristovo na dogadjaju svete Liturgije i da u praksi imamo zajednicu ciji zivot u celosti izrazavaju Liturgijske reci - Ljubimo jedni druge da bismo jednodusno ispovedali - sada i uvek a - od sveg srca svojega i svim umom svojim - i u sve vekove vekova a - na smelost prema Tebi; ne na sud ili osudu - Amin.

Uzivajte...

Bog vas blagoslovio - Ugrin

[Guest O.Ugrin]

Aristokratija Duha

Počelo je kada smo prestali da u mimohodu napuštamo portu crkve. Kada je to tačno bilo više i nije toliko važno, traje...

„Razgovori o veri“ su bili početak. Svakog četvrtka, posle akatista. Razgovori za koje smo očekivali da će biti verska nastava. Ipak su bili razgovori. Lakše je kada je verska nastava, dođeš, slušaš, misliš o tome, o temi, ali možeš  lepo da ćutiš. Nismo imali tu čast. Otac Ugrin Popović, u to vreme đakon, očekivao je i tražio aktivno učestvovanje.

Proširilo se, sa nedelje i četvrtka i na subotu. Agape. Trpeza ljubavi gde smo delili i reči i hleb. Sa nama je bio i Ranko. Voli Ranko svoje pse, ali sa njima ne može da podeli reč, a i reč mu je kao i hleb bila potrebna.

Deca iz udruženja RO-DE su bila toliko fina da su nas pustili u svoj svet, svet igre, sporta, njihov drug (otac Ugrin) igra fudbal kao Ronaldinjo!

Da bi im na neki način uzvratili gostoprimstvo, pozvali smo ih kada je pokrenut kreativni talas. Gostovali su glumci Pravoslavne omladine sa predstavom „Zemlja Nedođija“ Vladike Nikolaja Velimirovića. Bez aktivnog učešća drugara iz udruženja RO-DE predstava ipak nije mogla da se izvede na domaćem terenu. Sporedne, ali ne manje važne uloge u predstavi ostvarili su Nikola i Marko. Glumili su čuvare. Publika je, ove izuzetno odigrane role umela da ceni.

Pored RODA tu je i udruženje dece sa autizmom a mi smo otkrili da izuzetno cene okretne igre. Zajedno smo plesali.

Udruženje slepih nam je upriličilo predivno veče poezije. Pevali smo na stihove Branka Miljkovića, a ugostili smo i jedno veliko pozorište sa predstavom  „Isidorine izohimene“.

Gospođa Rosa je u jednim dnevnim novinama pronašla članak o porodici kojoj je bila potrebna pomoć. Pozvali smo redakciju i ponudili pomoć. Sve je brzo i lako dogovoreno i realizovano. Bilo ih je još, ali s obzirom da je već sve objavljeno, neću vas dalje zamarati.

Poželeli smo da proširimo prostor. Naše dvorište je postalo malo. Izabrali smo, u to vreme malo neuobičajeno nebo, cyber nebo(zamena za vrištanje sa krovova ). Izbor je pao na facebook. Deluje čudno, možda. Za nas je bilo idealno. Razgovori su mogli da traju. On-line. Oformili smo grupu i nadenuli joj ime „Duhovna aristokratija“.

Ime je označavalo naša osećanja i težnje. Mi smo :

“Grupa za odabir drugačije realnosti, realnosti koja je u ovom svetu ali suštinski  nije od ovoga sveta jer preobražava isti uzvodeći ga ka drugačijoj realnosti, realnosti koja oslobođa ali ne negira...”

Reakcije u prvi mah i nisu bile pozitivne, ali to smo i očekivali više zbog potrebe reagovanja na prvu loptu, što je nažalost postao obrazac ponašanja, ali brzo smo prevazišli početnu zbunjenost i nerazumevanje.

Novi početak. Kao što smo progovorili na Razgovorima, sada smo samo imali novu formu za isto. Trebalo je svedočiti, sobom pozivati, druge animirati da dođu i vide a jedino što nismo želeli je da citati i misli drugih budu naš način svedočenja toga imamo i previše na našem nebu. 

Delimo svoje misli, ideje, nedoumice. Učimo se. Shvatili smo da  je živa rec ipak najbolji način. Kao što Nedeljom posle Liturgije vidimo licem k licu, taj duh širimo dalje.

Mnogi su se priključili. Na grupi objavljujemo i svoje radove. Neki su, što bi otac Ugrin rekao „izašli iz kutije“. Do sada imamo stotinak različitih autorskih tekstova. Neke od autora ćete prepoznati a mnogi do sada nigde javno nisu objavljivali svoje radove. Imamo i galeriju fotografija. Potrudili smo se da neke od akcija, koje smo organizovali prikažemo i na taj način. Objavljujemo slike i naših okupljanja sa razgovora, druženja. Iskoristiću misao jednog od nas da bih vam to lepše prikazala. Ovo je Miša podelio sa nama, a mi delimo sa vama :

“Draga moja grupo,oče Ugrine,braćo i sestre.Družimo se nešto nešto godinu dana ovim cyber putem.Nisam nikada još imao zadovoljstvo prisustvovati i fizički vašoj(našoj) zajednici,ali u svakom duhovnom pogledu sam sa vama,baš kao i vi svi samnom!O da jeste.Kada ispijam kafu sa društvom naprimer uvek u meni progovori tu i tamo mudrost o.Ugrina,Jelenina energetičnost,Tanjina ljubav i razumevanje,Nikolin stav itd...sve to u jednu prekrasnu i jedinstvenu melodiju koja me prati u nazovimo "vanjskom" svetu, čuvajući me i pazeći da ne zalutam.I u ovoj pustinji nepreglednoj koju zovemo internet, punoj sivila,ja vas vidim grupo moja kao gorući stup Gospodnji koji me vodi na Put,Istinu i Život iz ropstva u slobodu!Oduvek sam bio svestan da sam dete Božije,ali ovde sa vama i preko vas ja sam toliko zavoleo,toliko se uživio u tu ulogu za koju sam još svesniji da sam je nesebično dobio.”

Poslednja akcija je uručivanje pomoći porodici Vujaković, a što se tiče cyber prostora, aktivno smo učestvovali u pripremi novog foruma sajta Sveti Jakov.

Pozvaću vas još da pogledate fotografije sa proslave četvrtog rođendana Udruženja RO-DE. Videćete nove kreacije naših drugara. Očekujemo i posetu udrženja dece sa autizmom. Njih ćemo ugostiti u Zelenom salonu.

Cyber tkanje nastavljamo. Izvolite se pridružiti. Izađite iz kutije preko wall-a,

topic-a. Kako vam drago. Ono što vam možemo obećati je da smo on line. Nemamo problem sa konekcijom. Reč se čuje. Reč zajednice. Ovo je naš način. I kao što rekoh, kada je to tačno počelo, više i nije toliko važno, traje…

Tanja Nakić

[Guest O.Ugrin]

А ја вам кажем…”

Казано је

Ја сам Господ Бог твој, немој имати других богова осим мене.

Не прави себи идола нити каква лика...

Не узимај узалуд имена Господа Бога својега

Сећај се дана одмора да га светкујеш…

Све је речено. Ту су смернице, путокази. Пут је осветљен, показан. Делује лако и оствариво. Свима доступно. Казано је шта је потребно, али и шта недозвољено, забрањено. Ко је ко јасно је одређено, дефинисано. Нема места двојби.

’’ Ја сам Господ Бог твој…’’ Почетак. Тек са дефинисаним односом са почетком и утврђивањем  у истом се може кренути.

‘’Не прави себи идола … ‘’  јер нестаје потреба за размишљањем о алтернативи. Нема је. Алтернатива је скретање, очигледна замка, избор медвеђих размера.

‘’ Не узимај узалуд  имена Госпога Бога својега ‘’  реч тешко, реч напорно и не постоји у речнику личности, одговорне личности.

‘’Сећај се дана одмора…’’ не заборави на себе , на Бога, на потребу осврта на урађено, размишњање.

‘’Поштуј оца свога и матер своју… ‘’ ти – бивши и будући.

Нове светиљке се пале.

Не убиј.

Не кради.

Не сведочи лажно.

Не пожели ништа туђе.

Јасно, недвосмислено, конкетно. И тада, када ватре горе покрај пута и тада када се пут јасније указује, долази глас.

Глас који позива на брушење. Глас који позива на даљину, у дубину. Глас којим се хране гладни, глас пуноће. Јер, није довољно. Целог себе дај. Глас  који не укида него потврђује, тражи – пуноћу, целину.

И каже : ‘’А ја вам кажем… ‘’

Благосиља, храбри, храни остављене, острашћене, уплашене, усамљене, гладне , жедне… Теши, указује да жели сваког, позива сваког. И нема места дилеми, нема недоумице.  Јасно каже :

’’ … неће нестати ни најмањег словца или једне црте из Закона док се све не збуде. ‘’ Закон се не укида, то мора бити јасно, спроводи се, али…

Казано је ‘’ Не убиј ‘’

А ја вам кажем…

Нема места половичности, црву, лажи. Јер ко каже да воли Бога а не воли брата, лажа је. Рекао је! Нема тога чиме може да ти науди брат твој. То је твој брат, у лицу брата себе гледаш. У лицу брата свог видиш Бога свог. Има ли места ружној мисли упућене брату? Да ли је могуће мислити, помислити да можеш да подигнеш руку на брата? Шта је то? Убиство? Самоубиство?

Брушење мисли појачава светлост.

А ја вам кажем, сваки који погледа са жељом чини прељубу у срцу.

Без удова живот је могућ, и без ока и без руке. Али како живети без срца?! Срце тај кутак скривени од погледа, окоп који штити, шкољка у којој је бисер, то зрно које собом чува, али и усмерава, одрећује, спашава.  Једини сигурни кутак, угрожен је.

Онемогућен, отврднут, разголићен-уништен.

Љубав којом глас милује, позива, руши и последњи бедем заблуде и каже ‘’… љуби непријатеље своје’’

Савршенство-као мера раста, ништа мање.

Савршенство-као начин.

Савршено-као пут.

Савршен као Он.

Лајт мотив :‘’ А живим-не више ја него живи у мени Христос, а што сада живим у телу, живим вером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене.’’

Тања Накић

[Guest O.Ugrin]

КРСТ

“Да свучемо са себе старог човека и да се у новог обучемо(Еф. 4, 24). И као што смо  у Адаму умрли, тако у Христу да оживимо(1 Кор. 15,22) да се са Христом заједно родимо, саразапнемо, сапогребемо и саваскрнемо. Бог је свагда био и биће, боље рећи: свагда ЈЕСТЕ. Јер био и биће – делови су нашег времена и трошне природе, а он је свагда СУШТИ.“

                                                                                                    Св. Григорије Богослов

Време је за ћутање. Време је за тишину. Време је да реч не говори.

Тишина, чекање, смирење, молитва. Само то. Једино оружје које има тишина. Молитва. Да трпим, праштам и молим.

Колико не схватам!

Пострадати за другога, не разгневити, посејати љубав наместо мржње, праштање уместо вређања, слогу насупрот раздору, наду где је очајање, светлост да просветли таму, радост да замени жалост.

И схватам колико не умем, колико сам се погрешно хранила жељом мислећи да је то дело. Не, није. Сада схватам. Жеља није дело. Делом ћемо се потврдити, али ја нисам делала. Желела сам, али то није довољно. Жеља није дело, није ни почетак. То је опсена, варка. Нема спавања, а ја сам себе уверила да сам будна.

Једини импулс живота је бол. Бол која разара, поцепа. Мало сам се чудила када кажу раздере хаљине, пренаглашено, театрално. Још једна варка. Да, баш је тако. Али и не, нису то никакве хаљине. То је тај стари, гадни, досадни човек. Кида се. Пуцају шавови познатог. Болан процес. Разапињање, сапогребавање, на крст. Да, крст је место. Прво нож. Исећи, откинути, одстранити а онда када помислиш, о јадни човече, сада је лакше, када себе почнеш да храниш лажном храном, пустом жељом, умиреном долази пуцање шавова. И схваташ. Мали си у односу на силу а велики у могућности. Јер тебе, баш тебе Бог толико воли да је Сина свога Јединородног послао теби да ти да пут спасења.

И да, када помислиш стао сам на пут идем истином ка животу.

И да, када помислиш у својој слабости да долази олакшање, награда тада почиње пуцање шавова.

И да, када кажеш искушење као оправдање, олакшавајућу околност, не слушаш. Не чујеш глас. „ Убрзај корак, мили мој. Време је дошло!“ Апостол говори трчи, трчи за живот, трчи!!!

Поспи се пепелом, промени хаљину. Пусти глас из грла. Плачи човече. Рађаш се за живот. Рађаш се за крст. Рађаш се за вечност.

И да... не окрећи се сине. 

Тања

[Guest O.Ugrin]

Brod

Zaplovili smo u beskonacno : Kapetan, Maska, Madjionicar i Mitska Ptica.

Ostavivsi ostatak posade u mirnoj luci, krenuli smo na dugo iscekivano putovanje.

Izazov.

Novi kontinent, ne, planeta!

Nasu razlicitost sjedinjuje zelja ka nepoznatom u umu, poznatom u srcu i ustima.

Maska odredjuje pravac. Kapetan okrece brod i uskoro smo tu…

“Dobro dosli u dolinu Krvavog Sunca”

Iskrcavamo se. Krvavo Sunce obasjava Krvavu Zemlju.

Prilazi nam mila devojka, lepog lica, poziva na zdravicu dobrodoslice.

Vreme je stalo.

Kapetan i Madjionicar vode ozbiljne razgovore: “Razumete, to je nepristajanje na povrsnost, prosek…” govori Kapetan. Madjionicar, pogledom punim razumevanja, potvrdjuje”Da, da, da…”

Maska zacudjeno posmatra, ovaj nazovi, dijalog i odlazi da pronadje devojku lepog lica u potrebi da podeli dozivljaj.

Mitska Ptica odlucuje da zadovolji svoju prirodu. Uzletela je. Rasirila krila, zaplovila.

More. A u moru, poruka. Poruka u boci.

“Mozda je iz mirne luke”, presence je misao.

Uspeva da iz mora izvuce bocu. Pada.

Da, ziva je. Sta sada?

Uspeva da izvuce poruku. Nema misli.Zasto je misao zacutala? Ne mogu da pomerim krila! Ne daju mi da letim! Taj zrak! Poruka! Nema vremena! Raspuklo se srce.

Maska je pala.

Madjionicar, nestao.

Kapetan je cutao. ON zna.

Zna i ptica.

Skuplja slomljena krila, raspuklo srce, vlazne oci, proguta otrov…

I krecu.

Kapetan zna kuda…

Tanja Nakic

[Guest O.Ugrin]

Krug

Rađanje, Život, Smrt - zatvoren krug

Misao, Učenje, Znanje - zatvoren krug

Tuga, Bol, Rana - zatvoren krug

Srce, Sunce, Duga - zatvoren krug

Glas, Slovo, Reč - zatvoren krug

Smisao, Hod, Cilj - zatvoren krug

Univerzum, Orbita, Tačka - zatvoren krug

Pustinja, Oaza, Zrno - zatvoren krug

Nebo, Zemlja, Beskraj - zatvoren krug

KOŽA PAMTI, TIŠINA GOVORI -KRUG!

Tanja Nakic

[Guest O.Ugrin]

Tragac

Daleki horizonti zovu.

Put je tezak, nesiguran samo ako ne zelis da krenes.

Put je strm, opasan samo ako ne zelis da krenes.

Put je pun zamki samo ako ne zelis da krenes.

Zastani. Pogledaj. Ne plasi se.

Ne povredjuj se onim sto nisi uradio. Iskreno, nisi ni pokuso.

Secanje je mala plata.

Secanjem se ne mozes nahraniti.

Pogledaj u svoje malo, prljavo carstvo.

Samo tvoje.

Malo.

Prljavo.

Sakupi slomljene misli.

Sakupi slomljene oci, srce.

Sastavi mozaik duse.

Na izvoru se pogledaj. Pronadji svoj Lik.

Jedan, Jedini, Neponovljivi.

Operi svoje lice suzama. Suzama hodocasca.

Videces tragove. Svoje.

U pesku vremena.

I hodaj.

Bezglasnim kricima dozivaj.

I ne zaboravi

Traganje ima samo jedan Put, Istinu i Zivot

I ne zaboravi

Ljubav razresava

I ne zaboravi

Samo tebe, jedino Tebe On bezuslovno voli.

I izaci ce tvoja dusa iz valova.

I zavapi

I zavici

I zapevaj

Aliluja

Krik je postao Glas.

Glas je postala Rec.

I... ne plasi se...

samo se ne plasi.

Tanja Nakic

[Guest O.Ugrin]

Raskrsca

Tamo sam.

U svom čekanju, nadanju.

Tamo sam.

Lako ćeš me poznati.

Ja sam, ona što ih obilazi, prolazi.

Ja sam, ona što čeka, doziva.

Ja sam, ona što skuplja znakove.

Ne brini, ono što skupim to i podelim.

I ne misli da znam.

I ne misli da mogu.

Ali, znaj da hoću.

Dao si mi ključ.

Pokazao Put.

Urezao u svaku poru, misao.

Urezao u kožu, kao u kamen.

Kamen razrušen. Kamen temelj.

Kamen početak.

Stvaranje. Postojanje.

Smrt. Život.

Svaka misao, svaka nit...

za Večnost. U Večnost.

Ja sam...

tkalja na raskršću.

Tanja Nakic

[Guest O.Ugrin]

Stado

" Ja sam vrata; ako ko udje kroza me spasce se,

i uci ce i izici ce, i pasu ce naci" Jev. po Jovanu(zac.36)

Objavile su trube... Krenulo je... Vreme je. Nema spavanja!

Uzeli su odar svoj i krenuli. Na Put. U boj. Bitku kojoj se ishod ni kraj ne moze ni naslutiti. Verovali su da veruju. Verovali su da hoce. Verovali su da mogu. Hteli su... zajedno, njih dvoje, troje. Mislili su... Dovoljno je da jedni drugima daju ruku. U ruci, srce.

U jednoj srce u drugoj dlan drugog.

Put je uzan, strm, obasjan. Ne plase se. Znaju Glas svog pastira. Imaju ruku drugog. Toplu, neznu. Pogled u kom se ogledaju. Drugog ciji otkucaji srca umiruju. Kao dete u utrobi majke. I kada je uznemireno, uplaseno, uplakano - umiruje. To je srce majke.

Pesmom se bore protiv mraka, zagrljajem tese. Tu, na grudima drugog. Tu, u zagrljaju brata. Tu, u mirisu obecanja.

I tada, bas tada niodkuda pojavio se lopov. LOPOV!!!

Ukrao je srce, krenula je suza, skliznula je ruka... Nema je... BOZE!!! Nema je... Jos jedna... jos jedna...jos jedna...

Metak me nece, metak mene nece... Muk, tisina, mrak...

Rukama umiruje uplaseno srce, brise vrele suze, sapuce, bodri se... jos malo... jos samo malo... Glas, glas pastira je sve tisi... metak me nece, metak mene... korak je tezak.

Uzmi srce, podigni pogled, poteraj noge u trk!!!

Doci ce, videce...

Tanja Nakic

[Guest Izida]

Oce Ugrine,svaka cast za temu! nesiguran

Tanja je,svakako,jedinstvena licnost,koja zasluzuje poseban pomen u ovom forumu.

Imala sam cast,i ogromnu srecu i zadovoljstvo da je upoznam a live.Samo mi je zao sto nije bilo vremena da joj se vise posvetim.Ali,nadam se da ce biti jos prilika...

[Guest O.Ugrin]

Peca

Ova prica mora biti ispricana. Zbog onoga sto je bilo juce, koliko i zbog dolazeceg sutra. I zbog konkretnog coveka juce i coveka koji raste sutra.

Suze ne moram vise da krijem. Docekala sam vreme u kome ne moram da ih opravdavam razlozima. Mogu da teku. Dobro je, lakse je ne objasnjavati ih, pustiti...

Rodio se. Sin. Mamina radost. Tatin ponos. Mami je obezbedio sigurnu poziciju-majke naslednika. Tati-mesto na celu porodicne hijerarhije. Svi su zadovoljni. Svima je rodjenjem omogucio da se utvrde na mestu koje su sebi namenili. Da se razumemo, mazili su ga, cuvali, mozda cak i voleli. I sve je bilo lepo i svi su bili zadovoljni.

Godine su se smenjivale. Rastao je. Lep, nezan, ali rasle su mu i oci. Mama i tata su u godinama koje su se smenjivale, poceli da se udaljuju. Nisu namerno, treba razumeti, deca rastu, troskovi se povecavaju.

Zaboravljaju radost. Radost rodjenja sina jedinca, sina naslednika. Tata mnogo radi, lepo zaradjuje, obezbedio je udoban zivot. Pa moze, valjda malo i da se opusti. Radi od jutra do mraka, zive u centru grada(na 20 koraka od Knez Mihajlove). Zar je to malo? Novac nije problem. Sta je jos potrebno?! Momenti opustanja polako postaju dani i noci.

Mama ga ceka. I dane i noci.

On raste, rastu i oci.

Mama i tata su sada potpuno zaboravili radost. Neukusno je i pricati o njima. Kada se zaboravi radost, kraj je ...

U svom rastu, u jednom momentu oci su malo pozurile. Dobio je dijabetes. To je na kratko usporilo mamu i tatu. Na kratko.

Tata je ipak otisao. Nije vise ni vazno da li su se vidjali vikendom, otisao je. On je ostao sa mamom. Bio je hrabar.

Rasto je, rasle su i oci.

Dosao je cika Toma. Prvo povremeno, pa na malo duze...

Rastao je...

Dosle su devedesete.

Rasle su i oci.

Niko ne zna ni gde, ni kada, ni kako je zavrsio u takvom drustvu. Nagadjalo se te zbog ovog, te zbog onog...Niko ne zna...

Postao je zestok momak. Momak ulice, mraka. Momak devedesetih.

Lep, nezan-decak, porastao je u momka sa pistoljem ispod jastuka.

Cika Toma je nestao, u nepoznatom pravcu.

Mama, ah mama. Zavrsila je na ulici. Slog. Na ulici.

Tata i dalje jase. Svakom novom casom ozivljava secanje na onoga koji je bio. Zavrsio je u stanu svog oca. Ostale je prodao. Advokati su skupi," teska dela", nije stedeo za jedinca, placao je samo najbolje.

Peca vise nije ziv. Umro je u ranim cetrdesetim. Na sprovod je doslo malo "zestokih momaka" (malo ih je ostalo).

Zaborav-to je ono sto je tuzno.

To je onaj lepi, nezni decak koji je rastao, a rasle su mu i oci.

I kada legnete i kada trazite svoj mir... osvrnite se, MOLIM VAS. Pogledajte da li vas gledaju oci. Ne dozvolite zaboravu da vam zamagli vid.

MOLIM VAS, POGLEDAJTE DA LI VAS GLEDAJU OCI...

Tanja Nakic

[Guest O.Ugrin]

POSVECENO VUKU - DAJEMO GA DRUGIMA

" U ovoj zabiti svemira, kojoj pogresno dajemo svetlece ime: zemlja - zvezda zivota i razuma, vecito se ubijaju.

Hrane se mesom bilja. Hrane se mesom zivotinja. Pa sto ne vriste dok zvacu? Zar misle da je bol nesto sto samo njima pripada?

...Ovde se smatra cascu i viteskom vrlinom kada ponizis do samrti sve sto te nadvisuje spretnoscu, snagom, lukavstvom i umom.

A kako ti se tek dive, kako ti zavide smrtnici

kada im prineses dokaze da si ubio Boga.

- odlomci pesme " VUK" Miroslava Antica

Jos jednog sumornog jutra:

Andjeo: I,i,i,i,i,...Dobro jutro!

Mitska ptica: Dobro jutro.

Andjeo: Ne pamtim ovako lepa jutra u gradu! Kod tebe kao da nije bas tako?

Mitska ptica: Moglo bi se reci...vidim da su lepa, ali...

Andjeo: Eh, da si videla, cula...oko sedam ujutru gotovo prazne ulice, a Nemanjina peva Liturgijski opus! I hodamo niz ulicu, a ljudi nas bledo gledaju, dobro, ok. Posle svega sto ga je mucilo, ostala je samo pesma i Aleluja!

Mitska ptica: Lepo, ali oprosti ne mogu sada, ove suze...

Andjeo: Suze temelji hodocasca! Gde sam stao, kuda sam posao...necu ti reci ovde i sada, a zapalile su se neke nove drevne vatre, jako, najjace.

Tu cu te cekati i Docekati.

Mitska ptica: Da, i opet cu da placem i smejem se, samo da prodje ovaj trn, plesacemo Radost!

Andjeo: Da, da! Milost je posvuda, i to su isto te suze i oni sto mole milost nama.

Mitska ptica: Umoran si. Zastani, uzmi Hleba Zivota.

Andjeo: Ne mogu sada, u stvari kada bih znao zasto, mozda bih i mogao, a nameru...to vec nije stvar htenja za mene. Ne znam, nesto osecam da nosim unutar sto ne sagoreva, nikad. Ali svakako hodam obroncima Zemlje Zajednicom, necu se baciti sam svakako, dok svi nisu tu. Osim ako ovo gde sam se sam ispeo, ne porusim jer mozda jedna cigla nije lepo legla...Ne sitnicavost, nego iskustvo pada usled jednog zaboravljenog kamena. A ti? Zasto si tuzna Mitska ptico?

Mitska ptica: Mnogo pricam! Gledam nekim pogresnim ocima, a onda prenoseci Lepotu koju vidim zelim da ulijem Nadu jer zaista Verujem da Dolazi! Samo se daj ceo, iskreno do kraja i bice.

Andjeo: Vidis, i ja se pitam da li su mi oci prave, da li ja to sumnjam u ovo sto po prvi put ovako jasno me ispunjava i u sta sam uronjen, a dao sam mu ime Ljubav istog trenutka, jer osetih prisustvo svih i svega, aktivno prisustvo uronjeno u jedno sto se cini vecim od svega, Bog u praznini...

Mitska ptica: Ali, da li je pogresno davati im ljubav, jer malo sta mogu i da ponudim? Da li je to dovoljno? Mozda da sam manje govorila...

Andjeo: O, predivana. Skini te pijavice sa sebe! Da li verujemo u coveka jos ili nikad nismo ovako bili vernost samo!? Nego, gde ce se ljudi ogledati kad sklonimo im brige i strah sa lica?

Mitska ptica: Dacemo im nase oci i cekacemo ih na zvezdi...

Andjeo i Mitska ptica

Tanja Nakic

[Guest O.Ugrin]

I, vise od toga...

Mir Vam - Ugrin

[И.стојковић]

Oce Ugrine,svaka cast za temu! 8084.gif

Tanja je,svakako,jedinstvena licnost,koja zasluzuje poseban pomen u ovom forumu.

Imala sam cast,i ogromnu srecu i zadovoljstvo da je upoznam a live.Samo mi je zao sto nije bilo vremena da joj se vise posvetim.Ali,nadam se da ce biti jos prilika...

I, vise od toga...

Mir Vam - Ugrin

klapklap klapklap dada dada dada dada

????? ???? ???? ?? ??? ???????? ???????? ????? ?? ????? ? ????? ?????????...

nesiguran 0110_hahaha 0110_hahaha

[Guest Alefshin]

Девојка за све , тако се мени самодефинисала Тања