Miroslav Lazanski

[grigorije22]

Хвала Дина мајсторе!

Григорије, прелистао сам мало овај снимак (немам времена да гледам све) - има паметних ствари које је рекао. Мора да промеша мало, не може само пропаганда не би прошло...

Meni je najzesci deo od 53 minuta kada prica kako deca na Balkanu gadjaju voz kao indijanci. Ili za onog bosanca sto je hteo da puca na labuda.

smej.gif smej.gif smej.gif

[Grizzly Adams]

Да, да... Тај део сам чуо.

[Михајло]

Па наравно, ДБ је тада отказао послушност Милошевићу, зато је и пао с` власти. Само још један доказ.

ДБ није отказао послушност Милошевићу...

да јесте...данас неби било СПС-а

а ВБА је друга прича..она није никоме никада била верна... осим Србији...

и за време тите...и пре...као и после...

а Лазански може радити само за ВБА..

[Grizzly Adams]

Без обзира за који од тих акронима ради могао би да замајава неког другог, а не сопствени народ.

[Михајло]

Без обзира за који од тих акронима ради могао би да замајава неког другог, а не сопствени народ.

ја нисам тог ства...да неко од њих замајава народ..

и БИА, ВБА и ВОА раде свој посао веома добро...

и људи који раде носају главе у торби...

па шта мислиш ко хвата арбанашке терористе и разне мафијаше...

саобраћајна...

проблем је у тужилаштву и политичарима...

[Grizzly Adams]

Па нешто не видим да Лазански хвата терористе и мафијаше... Он углавном глуми новинара, а ја баш нешто не волим пропаганду. Јунацима који ризикују живот за свој народ свака част и хвала!

Да је проблем у тужилаштву и политичарима слажемо се 100%.

[Михајло]

Па нешто не видим да Лазански хвата терористе и мафијаше... Он углавном глуми новинара, а ја баш нешто не волим пропаганду. Јунацима који ризикују живот за свој народ свака част и хвала!

Да је проблем у тужилаштву и политичарима слажемо се 100%.

социјални инжењеринг и пропаганда су у неким случајевима веома битне ствари за државу...

дал Лазански то ради или не...

али свака држава која би волела да опстане...мора са тим да се бави..

не контам шта ти смета

[Grizzly Adams]

Волим да мислим својом главом, не поносим те ствари органски. Може држава сасвим лепо да опстане и ако не лаже свој народ.

[Walter]

Без квалификација о личности аналитичара или његовог политичког и друштвеног усмерења а све по, јединој исправној, логици да никога не треба олако одбацивати и да се од свакога може много како прихватити тако и научити..

Обратити пажњу на наводе који следе, јер се у њима, чини се, крију кључеви за многе србијанске - давно зарђале браве ..

Грозни на Косову

Мирослав Лазански / Политика

(Фото: Танјуг)

Политика је интересантна за све мањи део нашег становништва, они који су гласали учинили су то зато што сматрају да имају одређене интересе у друштву, они који нису гласали мисле да им од тога ништа не зависи.

Нашу средњу класу, уколико још уопште и постоји, дефинише њен политички промискуитет.

Када је Косово у питању, мислио сам да ће величина трагедије народа који шумским путевима и стазицама стиже до централне Србије бити нека врста електрошока који би натерао све одговорне у Београду да размисле како даље.

Уместо тога, у протеклом времену имали смо демонстрацију егоизма и недоследности уз тотално неспособне званичне представнике Срба са Косова.

Демодирани, превазиђени са својим локалним интригама и моделом укупног друштва који нема шта друго да понуди сем одсуства духа, мисли и једног бруталног компетитивног ега.

Политичари који не разумеју своје време политичари су које њихово време не воли.

Па ко хоће, он ће и моћи ...

[Zawisza]

Gluposti, ako vam ministar odbrane sedi u NATO kabinetu ceo dan, šta onda očekivati?

Gospodari Kosova su NATO snage koje se poigravaju po potrebi sa Srbima i Albancima i to u podjednakoj meri.

Imate negde moje utiske koje sam vam prenosio dok sam putovao po Kosovu. Poenta je da čim se zapuca "natovci" jednostavno nestanu.

Klaće se opet Albanci i Srbi a oni iz NATO će da gledaju sa strane.

[grigorije22]

Лазански: НАТО је узео Србији Косово

30. 05. 2012 13:36 | Глас Русије

54

Мирослав Лазански (Фото: Нови талас)

Москва – НАТО је јасно рекао да признаје Косово као независну државу, а у Београду се правимо блесави.

Након самита НАТО, одржаног у Чикагу 20. и 21. маја, аналитичар Мирослав Лазански изнео је своје мишљење у вези са односима НАТО-а са државама на Балкану:

Балканске земље које још нису у НАТО-у, мислим пре свега Црна Гора и Босна и Херцеговина су добиле неке похвале. Македонија је остала блокирана због става Грчке око њеног имена и Македонци су јако разочарани због тога. Црногорци су добили неку врсту похвале, и вероватно су сад еуфорични због тога, али они имају проблеме на унутрашњем плану. Како ће се сада црногорска влада понашати, да ли ће уопште опстати, остаје да се види. Сваких десетак дана имају велике демонстрације због социјално-економске кризе коју имају у земљи. Већина становништва у Црној Гори је против уласка у НАТО. Међутим, политичка елита покушава да прогура чланство Црне Горе у НАТО кроз одлуку парламента, док та одлука нема утемељење у вољи грађана. Елита у Подгорици ће вероватно покушати да избегне референдум становништва и евентуално ће покушати да преко странака у парламенту добију подршку.

Чињеница је да Црну Гору учешће њених 35 војника у мировној мисији ИСАФ у Авганистану кошта скоро половину њеног војног буџета. Свака земља сама плаћа своје војнике у саставу ове мировне мисије. Дакле, што се тиче Црне Горе, постоји потпуно различит став политичке елите и народа по питању чланства у НАТО-у.

Што се тиче Србије, НАТО се наиме врло похвално изразио о досадашњем степену сарадње са Србијом (ми смо чланица Партнерства за мир). У Србији је већинско расположење народа против НАТО-а. Недавна истраживања показују да је чак 79% младих људи против учлањења Србије у НАТО. Нека друга истраживања показују да већинско расположење чланова ЛДП-а, странке која јесте за улазак у НАТО, је против учлањења у ту организацију. Дакле, у Србији нема политичког, а посебно нема националног консензуса и то се неће тако брзо променити. Поготову сада, у контексту избора новог председника, господина Николића, који такође то питање сигурно неће преламати кроз парламент. Коначно, и око евентуалног уласка Србије у ЕУ и у НАТО народ ће путем референдума дати своју коначну реч. Што се конкретно уласка у НАТО тиче ту је став јасан – скоро 90% становништва је против.

Ту је наравно, интересантна позиција Русије. Врло је занимљиво у том контексту разматрати зашто НАТО сматра да је Русији довољно чланство у Партнерству за мир, а не нуди чланство у организацији, док за Србију и Црну Гору сматрају да треба да уђу у НАТО. Ми јесмо овде у Србији предмет сталног нуткања, потицања па чак и грубог гурања да се уђе у НАТО. При томе се Србија стално прозива да су сви други око ње ушли у организацију, а то није сасвим тачно јер имате државе чланица ЕУ, које нису чланице НАТО.

* А каква је, по Вама реална шанса да Србија остане неутрална, обзиром на гео-политички положај и незавидну економску ситуацију? Претпоставимо да ће се неке ствари на економском пољу променити, ако би Србија добила ветар у леђа управо од стране евро-атлантских интеграција…

Прво, пара у Европи више нема. Друго, нама је јасно речено да када Хрватска следеће године уђе у ЕУ, врата до даљег остају затворена. Нико не нуди Србији неки брзи улазак у ЕУ. Чак и да уђе у НАТО, времена када се преко НАТО-а брже улазило у ЕУ одавно су прошла. То су времена када су улазили Бугари и Румуни, кад су Американцима требале базе у Бугарској и у Румунији због америчке интервенције у Авганистану и прилажења јужним руским границама. Та времена су прошла, НАТО сада има базе у Румунији, Бугарској, у Мађарској, има базу Бондстил на Косову, базу у Македонији. Њима база у самој Србији не треба. Не видим чиме то Србија може да заслужи да је НАТО подржи око ЕУ, тим пре што ЕУ није јединствена по том питању, они више не желе ширење уније. Приступни фондови ЕУ су већ празни, они не знају како да покрију дугове Грчке, Шпаније и Италије, поготову када им следеће године уђе Хрватска са 40 милијарди евра дуга, а не још и Србија. Европској Унији не требају нови сиромаси.

* Чини се да би Србији можда било најпаметније да сачува неутралност по питању сарадње са НАТО-ом. Под претпоставком да подржавате овај став, како Ви видите да је то могуће? С обзиром да су односи са Косовом такође били на дневном реду самита...

НАТО је јасно рекао да признаје Косово као независну државу. Европска Унија такође признаје Косово као независну државу. А у Београду се правимо блесави. Наводно не, НАТО није признао Косово – зато што Шпанија, Румунија нису признале Косово. Оне га нису признале због својих проблема, а не због нас.

НАТО је узео Србији Косово и својим уласком у НАТО, Србија би била једина држава у историји која улази у неки војни савез који јој је одузео територију. Дакле, уласком у НАТО, Србија ништа практично не добија. Не добија скраћени пут ка ЕУ, јер је како сам већ рекао, ЕУ већ презасићена, а и питање је шта ће бити са самом Унијом кроз пар година.

Са друге стране, једини здрав новац за економију, који може да се нађе на тржишту новца налази се у Русији. Политичка елита у Београду ипак мора да води рачуна о ставу народа. То се сад видело и на овим председничким изборима. Дакле, не може се у дужем временском периоду игнорисати расположење народа према уласку или неуласку. Свака елита, која буде игнорисала став грађана, на неким превременим или редовним изборима ће да изгуби. Према томе, ако желе да уче, политичари су могли добру лекцију да науче на овом другом кругу председничких избора.

Дакле, ја не видим никакву могућност да Србија уђе у НАТО у неком наредном временском периоду, јер на крају, и то је ствар која се решава на референдуму. Народ није расположен за НАТО, најбољи пример за то су странке – најпре СПО и ЛДП. Наиме, ове странке које су о потреби да Србија уђе у НАТО говориле пре почетка предизборне кампање, за време саме кампање о томе се уопште нису изјашњавале. Интересантно је да се заправо о НАТО-у у току кампање за парламентарне изборе, нико није изјашњавао. Осим Демократске странке Србије која је отворено рекла да је политика неутралности најбоља опција за Србију, сви остали су ћутали. Јасно је да се на овом питању губе гласови бирача.

Србија ће сарађивати са НАТО у оној мери колико то Србији буде одговарало, али од неког формалног учлањења у НАТО, мислим да од тога нема ништа.

[Grizzly Adams]

Са друге стране, једини здрав новац за економију, који може да се нађе на тржишту новца налази се у Русији.

То је то. Напишеш све тачно како јесте да би онда могао да одвалиш овако невиђену глупост.

[grigorije22]

Лечење изборних рана

09. 06. 2012 11:30 | Мирослав Лазански / Политика

6

Мирослав Лазански (Фото: Вестинет)

Основно морално полазиште за земље које се суочавају са мучним стварима из прошлости треба да буде фокусирање на оно што је неко учинио у име твог народа, а не на то шта су други учинили вама.

Приликом посете Вашингтону 1997. године господин Вук Драшковић је изјавио да „не види разлоге за пријем земаља бивших чланица Варшавског уговора у НАТО”. По његовом мишљењу, бившим социјалистичким земљама је неопходна политичка и економска помоћ, оне би требало да се интегришу у ЕУ, али не и у НАТО, јер није јасно против кога ће битиуперено проширење западног војног блока. Резоновања господина Драшковића често су спорна и контрадикторна, али та се изјава толико свидела Москви да је за „Глас Русије” од 14. априла 1997. то била ударна вест. Толико о томе шта су све политичари говорили раније, а шта говоре сада. Апотека за лечење изборних рана препуна је „бисера” разних наших политичара.

Дакле, председнику Србије Томиславу Николићу озбиљно се смеши титула дежурног кривца за све недаће у региону. Регион, то је бивша Југославија, али како је то име јако мрско да се уопште и изговори код бивше југобраће, онда остаје регион. Наиме, због изјава господина Николића о Вуковару, Сребреници и Абхазији регион се узбудио. Па председник Хрватске, господин Иво Јосиповић неће доћи на свечану инаугурацију председника Николића. Сви смо због тога тужни и узбуђени. Баш као што су били и Хрвати када је председник Борис Тадић одбио да иде на свечану инаугурацију председника Јосиповића. Регион није данима могао да спава. Па је онда министар спољних послова Србије господин Вук Јеремић давао оне познате изјаве око „Олује” и геноцида над Србима у време Другог светског рата. И постао практично непожељна личност у Хрватској. Имамо и хрватску тужбу против Србије за геноцид у рату 1991–1995, коју и поред свих најава нова влада у Загребу није повукла. Имамо и српску противтужбу која је по нашим службеним објашњењима „техничка противтужба”, што је скандалозно објашњење. Испадоше Срби избеглице из Хрватске „технички проблем”. Па су „Срби техничари” и гласали како су гласали на овим изборима. Доказ да добри односи између председника Хрватске и Србије не значе аутоматски и добре односе између две државе.

Да, јавила се и увек дежурна госпођа Дорис Пак, она је већ дуже стално присутни тутор Срба на њиховом путу ка савршенству. Наравно да основно морално полазиште за земље које се суочавају са мучним стварима из прошлости треба да буде фокусирање на оно што је неко учинио у име твог народа, а не на то шта су други учинили вама. Србија се још раније службено извинила и због Вуковара и због Сребренице. Нико се још није извинио због напада и убиства војника у касарни ЈНА у Вуковару, гарнизон ЈНА који није 1991. дошао из Србије, већ је био у Вуковару од 1948. године. Нико се још није извинио због масовног покоља Срба у околини Сребренице, много пре злочина над муслиманима у Сребреници 1995. Можда то за политичаре у региону и није важно, али обични људи то осећају. И постављају питање: зашто? Даби опште помирење у региону успело мора се рећи пуна истина о свему што се догодило. Бежање од истине, фалсификовање недавне прошлости први је услов да се она понови. Потпуна је илузија да ће српска позиција у региону ојачати нашим сталним и једностраним извињењима. Када год дође до моралних питања реализам је на удару. Пошто сам сасвим сигуран да постоји и свесно аморална врста политичког реализма. Попут тужног биланса наше суптилне политичке формуле: „И Косово и Европа”. Од фусноте приликом представљања Косова на регионалним скуповима до најновијег „суфикса” за ауто-таблице, „КС”, наводно статусно неутралног. Мајстори смо за политичку дијаболичност, што произилази из сталног одсуства политичког и државног самопоуздања када год је реч о потврђивању суштинских стратешких интереса земље управо у региону. Како год да се заврши та прича са Косовом, Срби ће га сматрати колевком своје нације. Около ће бити државе ослабљене, можда и сасвим банкрот земље, Црна Гора, Албанија, Македонија, БиХ. И Србија огорчена и увређена са још израженијим осећањем жртве. Потребна је велика мудрост и стрпљивост Запада да се из свега тога изнедри некакав нови балкански поредак.

Што се нас тиче, распрострањена корупција и цинични каријеризам у владајућем систему, као и себични политички систем који је још више изгубио на значају због онога што су све чинили коалициони администратори, употпуњују доста мрачну слику у којој готово да не постоји институционални оквир за спровођење стратешких циљева Србије. Стално се одлажу битне одлуке и све то гуши потенцијале земље. Најновији пример, приче како се прво мора договорити заједничка политика, да би се тек онда формирала влада делују наивно, јер је сасвим јасно да је „гужва” заправо око фотеља и ресора, пошто ће влада морати да буде са мањим бројем министарстава. А претендената на кабинете много је. Јер, заједничка политика, без обзира на то која влада ће је спроводити, нема много маневарског простора. Пошто је политика само бесконачна борба за власт, и ништа више.

[Crveni Baron]

То је то. Напишеш све тачно како јесте да би онда могао да одвалиш овако невиђену глупост.

http://www.youtube.com/watch?v=5MIIUqbVrr8

[Crveni Baron]

takeoff